Бранко Радун открива: У Америци се спремају унутрашњи сукоби који би прерасли у грађански рат

Поделите:

Тек се слегло политичко тло од америчког земљотреса изазваног победом Доналда Трампа на председничким изборима па је још рано да се даје некакав дугорочни и стратешки суд о значају који тај догађај има на Америку и свет.
Ипак је сама кампања која је заоштрила политичке, идеолошке и социјалне поделе донела новости које мењају реалност. Са Трампом на челу САД може се очекивати свашта, а за сада није јасно шта то “свашта” све подразумева, но јасно је да ништа неће бити исто.

Kао заговорници идеје историјских аналогија које нису тек само пуке илустрације већ и системски приступ стуктуралној анализи историјских појава и процеса, тестираћемо тезу о Америци као Новом Риму на Трамповом случају.

Америка се налази у оној фази у којој је Рим био у време хеленизма када је од регионалне постао доминантна сила тада познатог света. То је трансформација из републике у империју са свим социјалним процесима – стварање нове пословне елите, пропадање средње класе и стварање лумпенпролетера са једне и професионалне војске и империјалне политике са друге стране.

Улога великог новца постаје доминантна, а демократија је побеђена; на њу се позивају демагози и искрени “републикански” носталгичари и процес незаустављиво води ка потпуној трансформацији у светску империју. Све то смо видели у Риму, а данас или ових деценија којих смо сведоци, пратимо и у његовом северноамеричком пандану.

Да нас не би погрешно разумели као заговорнике цикличне историје који су склони да виде исте фазе у развоју свих цивилизација ми паралелу, али структурну паралелу, видимо само у Риму и Америци. Kао што постоји дубока и вишезначна паралела између античке Грчке и модерне Западне Европе.

Осим тога нисмо ни заговорници идеје да се историја понавља на баналан начин већ да постоје сродне фазе, процеси и улоге личности у историјама “историјских близанаца”. У том погледу су “сродници” по мисији и улози у свом времену и простору Александар Велики и Наполеон, али и филозофи попут Платона и Хегела. Реч је наравно о различитим цивилизацијама и епохама међу којима су огромне и суштинске разлике.

Победа Доналда Трампа отвара бројне и плодне паралеле са сродном историјом Рима. Власт оптимата у Риму који представљају спој старе аристократије и нове пословне елите, оспоравају моћни појединци који имају подршку маса али и дела пословне елите и њих називају популарима.

Данас би рекли популисти, за шта је добар пример Трамп који стоји насупрот естаблишмента политичке елите и финансијске олигархије која контролише медије и институције. Победа Трампа јесте на неки начин победа “плебса”, иако је он као милијардер део естаблишмента (иако није део политичке номенклатуре и банкарске олигархије).

У којој ће мери нови председник правити компромисе са олигархијском елитом и у којој ће мери “разочарати” своје гласаче тек ћемо видети. Према најавама кандидата за постављења на кључне функције чини се да Трамп мисли озбиљно да неке од значајнијих предизборних обећања испуни.

Трамп је као “популар” дошао на таласу незадовољства грађана отуђеном и арогантном елитом.Дубока економска криза, пропадање средње класе и губитак милиона радних места је створио јак отпор према влади и естаблишемнту. То је створило простор за метеорски успон нове политичке звезде.

Чак и да он није победио, параметри америчке политике и медијских стандарда су трајно промењени.Америка улази у нову фазу своје историје у којој ће главну реч имати моћни појединци за великим амбицијама.

Исто тако, ово води и подели у америчком друштву јер се раскол који смо видели у предизборној кампањи може тек маскирати али не и превазићи. Оштро су сукобљени су моћни лобији финансијског и реалног сектора, сукобљене су класе па чак и расе унутар америчког друштва.

Имамо прву и другу Америку сасвим јасно подељену и са све мање међусобне толеранције.Сорошевски протести против Трампа јесу и иницирани од његових ривалских лобија, али и показују да део Америке не може да се помири да им је председник “каубој”, “сексиста”, “шовиниста” и “расиста”.

Да ли ће бити унутрашњих превирања – сигурно хоће; иако нико не може да зна да ли ће и када бити америчка обојена револуција. А све то или барем нешто слично томе смо “гледали” у римској каснохеленистичкој историјској фази.

На основу ове аналогије Рим – Америка да ли се може предвидети будућност? Тешко или немогуће је предвидети догађаје, али процеси непогрешиво показују дубоке социјалне поделе са једне и јачање империјалне инфраструктуре са друге стране.

Јаче унутрашње тензије воде ка спољнополитичкој агресивности и новим ратним походима из којих се нове вође враћају са “тријумфом”. То значи да су врло могући и унутрашњи сукоби који би прерасли у грађански рат, али који би имали глобалне учеснике.

Kао што су на овим изборима активно учествовали европски лидери, Путин, Папа, Асанж и многи други – свако на свој начин.

Нас је Доналд Трамп неодољиво подсетио на римског магната Марка Kраса који се обогатио на махинацијама са некретнинама и са тим новцем купио подршку маса и ушао у политику.Постао је политичар и војни вођа.

То је управо прича о директном уласку великог новца у политику и о јаким амбициозним личностима са огромним амбицијама. Наравно, гледајући на “паралелно” време један од чланова тријумвирата Kрас је “испред” Трампа јер Америка, а и свет са њом, није још ушла у такве турбуленције и сукобе.

Било како било, Трамп јесте почетак нове историјске фазе и сва је прилика претеча нових америчких цезара – јаких бескомпромисних вођа, који ће покушавати да се одлучно носе са бременом унутрашњих тензија и сукоба, али и са улогом светске силе на спољнополитичком плану.

Видовдан

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here