Бранко Радун: Пред-предизборно престројавање у власти и опозицији

Поделите:

Политичка сцена у Србији је привидно мирна и стабилна јер се иза те површине дешавају промене које могу одредити будућност земље. Оно што се дешава у редовима владајуће коалиције нису само трвења између СНС кадрова и СПС већ и „одвајање“ Вучића од напредњачке номенклатуре. То је отприлике Вучић резимирао ставом да сви они (и његови и коалициони кадрови) гледају само своје личне интересе а да их мало занима заједнички резултат, те да је то што се дешава само „борба за ресурсе“. Он први пут у исти кош ставља своје страначке кадрове са коалиционим партнерима. Ово наравно неко може тумачити као реторички маневар али он има и дубљу поруку. Она отприлике гласи „Вучићу су СНС кадрови и коалициони партнери баласт“. Није овде реч само о ритуалном „предизборном дисциплиновању“ СНС и СПС министара већ и о позицији у којој би могли замислити Вучића мимо СНС али тешко и СНС без Вучића.
Са друге стране се СПС под прозивкама од стране СНС кадрова понаша прилично лежерно. Kао да је реч само о покушају снижавању рејтинга који је скочио са дипломатским успехом повлачења признања Kосова већег броја земаља који јавност углавном приписује у заслугу Дачићу. Наравно да скок рејтинга није остао незапажен код коалиционих партнера и да функционери СНС виде шансу да се боље позиционирају код Вучића прозивком Дачића. Дачић је оптужбе да је нелојалан партнер ефикасно демантовао понудом да СНС и СПС иду на једну листу. Исто тако је Дачић јасно рекао да није блесав да напушта победнички тим власти да би се придружио губитницима попут Ђиласа који ће ко зна кад доћи на власт. Тим прозивкама је Дачић само добио јер се поново постаје препознатљив у коалицији са „великим братом“ где му је претило губљење идентитета. Исто тако је и Вучић свестан да му је Дачић лојалан док је он стабилан на око 50 посто али да ће бити аве другачије кад се то промени.
Са друге стране нешто слично се дешава и унутар опозиције. Ђилас је низом маневара успео да пацификује ривале у опозицији и да се наметне као најјача опозициона фигура у овом моменту. То је пре свега успео кроз преузимање протеста „1 од 5 милиона“ од звезда у успону „браће Трифуновић“. Неки опозиционари попут Шешеља, Чеде или Чанка су на ивици политичког опстанка. То је отворило и простор да неко то искористи. Сергеј Трифуновић је постао Чеда 2.0 (политичка позиција либерала који говори о „српским злочинима“ и „назвисном Kосову“). У једном моменту је и поред политичких гафова претио да рејтингом сустигне „политички конгломерат“ Ђиласа, Јеремића и Обрадовића. Но платио је данак неискуству и склоности да друге вређа по друштвеним мрежама. Нешто као провокација је корисно у почетној фази конституисања политичког ентитета али је касније контрапродуктивно настављати са праксом која више одбија но привлачи људе.
Због претње која је Ђиласу дошла од Трифуновића не само у сродном бирачком телу већ и борби за наклоност код странаца се екипа СзС позабавила скидањем рејтинга новог лидера фантомског ПСГ-а. Сам Трифуновић је дао довољно материјала (што медијима блиским властима што оним које контролише његова опозициона конкуренција) а пре свега у виду псовки или пак ставовима типа „у Сребреници је био геноцид“ или „треба признати Kосово“. Занимљиво је питање да ли су медији блиски владајућој коалицији ударима по Трифуновићу радили за рачун Ђиласа као и то да ли се Трифуновић нападима на Дачића нудио напредњацима? На оваква и слична питања је код нас тешко одговорити јер „ништа није онако како изгледа“.
Битка унутар опозиције око бојкота улази у финалну фазу. Уколико би Трифуновић изашао на изборе, а по изјавама је склон томе, и уколико би ишли и неки други из тзв. грађанске политичке опције Ђилас би се нашао у незгодној позицији. Исто тако је битно питање ко би од опозиционих листа прошао цензус. Бојкот је генерално губитничка стратегија уколико немате концензус унутар опозиције око њега и уколико немате подршку Запада. Зато подршка бојкоту слаби и унутар Ђиласовог савеза иако он на њему истрајава јер је постао роб сопствене „бојкот реторике“. Све у свему врло брзо ћемо добити одговор ко ће се ком „царству приволети“.

Бранко Радун

Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here