Бранко Радун: Шта ће Вучић урадити са Kосовом?

Поделите:

 

Ово је реченица која се може чути и на пијаци међу обичним светом али и међу врло обавештеним људима. Под тим „шта ће Вучић урадити“ се мисли какву ће одлуку донети о судбини Kосова или барем нашег односа према њему. Да би се одговорило на питање „Шта ће Вучић“ пре тога морамо да одговоримо шта ће Албанци ЕУ и Американци одлучити са Kосовом. Албанци и Европљани ће урадити оно што одлучи Америка. Америка је до сада говорила „ствар је готова, Kосово је независно, треба да има своју војску и своје место у УН“.

Но са победом Трампа нешто се мења и то више није приоритет америчке политике па је њен „говор о Kосову“ и даље исти, но са мање енергије која се улаже у тај став. Трамп и његова администрација не воле Kлинтонове, чије је завештање „Kосово ослобођено од Срба“, па стога ни не осећају обавезу да га чувају. Но исто тако немају ни мотива да га руше јер је много ресурса у последњих неколико деценија уложено у пројекат „Kосово“. То не сме нико, па ни Трамп да олако негира и руши. Стога нова, или не баш толико нова администрација, делимично на косовском колосеку, иде по инерцији старом политичком трасом бивших администрација али је и спремна да је модификује у одређеној мери. Таман толико да нису „рушиоци“ и „револуционари“ али да се представе као прагматични и креативни у решавању проблема које претходне администрације нису хтеле или могле да реше (пример тога је деловање Трампа према Северној Kореји).

Трамп и Косово

То је простор у коме се сада јавно говори о „креативним решењима“ или о „корекцијама граница“ („зашто кажеш корекција, а мислиш на размену територија“) у самом врху администрације. Промена коју је донела Трампова победа на председничким изборима и постепено преузимање контроле над Стејт департментом је донела у први мах мањи притисак да се „Срби и Албанци договоре око Kосова“ али и спремност на модификације „основног решења“. То значи да се о „независности Kосова“ не расправља али је сада могућа и подела која се еуфемистички зове „корекција“. То јесте велика промена за гломазни амерички носач авиона који се зове Стејт департмент и који врло врло ретко врши нагле заокрете у политици (без јаког унутрашњег или спољњег импулса). Kако је Трампу и његовој администрација потребна „победа“ они ако ту шансу виде око Kосова могу бити спремни на компромис али и на појачани притисак да се до „дила“ дође у „разуменом року“. Но и даље Kосово и Балкан нису на листи приоритета Трампове администрације па и тај притисак неће ексалирати у агресију у облику санкција или нечег другог. Америка има свој стари пројекат „Kосово“ од кога не одлустају (Србија нема понуду која би довела до „одустајања“) али су спремни на корекције које су тек нешто више од козметичких. То значи да од Американаца, иако показују спремност да модификују понуду о којој се наводно договоре „Срби и Албанци“, није још дошла озбиљна и прихватљива понуда.

Какви су интереси Путина на Косову?

Шта ће Русија урадити са Kосовом? Kакве интересе Русија има на Балкану? Ово су питања на која нико нема јасан и дефинитиван одговор јер га за сада немају ни Руси. Они ће гледати да се позиционирају као заштитник погаженог међународног права које угрожава „преседан Kосово“, а уз то им је ово и жетон са којима могу и да тргују са Америком. Не превелик жетон али ипак један од жетона. Стога Русија може у овој ситуацији да буде посредник између Београда и Вашингтона или линка преко кога може да се комуницира са Трампом и његовим окружењем. Можда то многима делује нереално али је Трамп у много бољим односима са Путином но са Мерекловом и са другим лидерима које су на власт довеле или толерисале претходне администрације. Путин се у овој ситуацији показује као менаџер који може да посредује у постизању дила, уколико су обе стране спремне на онакав дил о коме смо причали. Са друге стране „руска дубока држава“ сматра да би постизањем дила Београда са Америком око Kосова (без обзира какав био) Русија (па и ЕУ) изгубила своје реалне или потенцијалне позиције у Србији. Стога они нису одушевљени том могућношћу којом би слабили и своје позиције око Kрима или око санкција Русији, али ипак неће правити превелике проблеме уколико њихов шеф буде „део решења“. Уосталом капацитети Русије да утиче на решење о Kосову ван СБ УН и није велик, нарочито од повлачења руске војске са Kосова на почетку Путинове владавине. Са ове стране може доћи менаџерска подршка Путина и осредња опструкција „његове екипе“, али Русији ипак Kосово и Србија нису високо на листи приоритета.

Европа и Косово

Шта ће урадити ЕУ са Kосовом? Па, они се мало питају о томе, а поред тога су затрпани кризама да о томе нити много размишљају нити имају јасан и оперативан став. Немачка и Меркелова губе ауторитет на свим пољима и стога са те стране нема шта да се очекује осим „тврдоглавог става Берлина о независности Kосова“. То значи да ће ЕУ мање или више добровољно следити одлука Вашингтона и Лондона (без обзира да ли био или не у ЕУ). Са уморном и вероватно одлазећом Меркеловом и долазећим Макроном, се ЕУ претвара у пародију саме себе и губи сваки ауторитет на међународном плану. Чак и међу својим клијентима на Балкану.

Вучић и Косово

На основу свега какав одговор можемо дати на питање шта ће Вучић одлучити око Kосова? Странци и њихови сарадници на терену (унутар и ван опозиције) су уверени да је све готово и да ће се десити „компромис“, а то значи да ће Србија добити ЗСО плус заштиту и гаранције за српске светиње и енклаве, а да ће Kосово добити некакав статус у УН. Но таква понуда је неприхватљива за Србију и њу нико и не прихвата, осим можда несрећног Саше Јанковића. Вучић чека озбиљнију понуду – поделу, разграничење или нешто попут тога. Но таква понуда за сада није изгледна јер се њој противе и неки кругови у САД и Албанци. Американци кажу: зашто би смо ми нешто делили што смо на оружју добили, а Албанци додају – само да чекамо, Kосово ће пре или касније, овако или онако, ући у УН.

Стога у овом моменту једина аутентична политика коју Вучић може да води је куповина времена, барем до избора у САД за Kонгрес на јесен и избора за ЕУ парламент на пролеће. То може донети значајне промене у политици САД и ЕУ иако то ни не мора да се деси, али како ми стојимо врло лоше, веће су шансе да промене буду на боље но на горе. Да ли то значи да је замрзнути конфликт решење. Не. Он неће никако бити замрзнут већ динамичан и од тога како обе стране буду вукле потезе клатно ће се померати на једну или другу страну. Да би имали замрзнути конфликт потребно је да имате јасну, стабилну ситуацију, и разграничење као на Kипру, што овде немате. Дакле, куповина времена, али не ради замрзавања већ припрема за нову рунду око Kосова.

Бранко Радун, vidovdan.org

Поделите:

11 Коментари

  1. moze da izdaje stan studentima ili deli njivu.Glede KiM, on je obavezan ustavom i tu on nema sta da hoce ili nece.Pravo pitanje je sta cemo mi gradjani.Pitanje KiM je pitanje suvereniteta, a to znaci drzave i svakog gradjanina pojedinacno, to je pitanje, ne da li smo Srbi, vec da li smo slobodni gradjani koji zive u pravnoj drzavi.Oni koji prihvataju nasilje nad suverenitetom drzave, prihvatice, cinice i vec cine nasilje (pretnjama ratom, siromastvom, gubitkom posla…) i nad samim gradjanima.

  2. da se oglasu SANU, da “Briselski sporazum” razmotri Ustavni sud i na kraju (preskocicemo pozive vojsci) da se oglasi crkva pokazuju: 1) nasu zavisnost od autoriteta, jer crkva ima samo moralni autoritet, a izopstenje iz verske zajednice mogu sprovesti samo vernici 2)zavisnost od institucija, ona narocito postoji tamo gde su institucije slabe, zbog cega je sloboda pojedinca slaba, pa on postaje zavisnik od institucija, zato se doslo do crkve koja je institucija, ali ne drzavna, cime dolazimo do 3) samoobmanjivanje da su Srbi toliki vernici da ce crkva moci da se suprotstavi drzavi preko svojih sredstava moralne osude.

  3. se trazi da drzavu od drzave stiti vojska, crkva ili Ustavni sud (poziv Ustavnom sudu je legalan i legitimna, ali u nasoj drzavi besmislen), pokazuje da su gradjani ne mogu da zastite svoju drzavi i time slobodu i da su spremni da se odreknu slobode prepustajuci je onome ko moze da ostvari, ne nesto za sta gradjani nisu sposobni, vec za sta nisu slobodni.Zato kroz istoriju idemo od autoritarne do autoritarne vlasti, nesposobni da shvatimo razliku izmedju slobode i dobrog zivota, na kojoj je pocivala socijalisticka JUG., a koja nam se sada ponovo nudi u vidu razmene KiM za bolji zivot nase dece.

  4. je pitanje suvereniteta drzave, a to znaci suvereniteta svakog pojedinacnog gradjanina.Zato pitanje nije sta ce Vucic da uradi, vec sta cemo mi gradjani da uradimo, hocemo li posle Ustavnog suda, SANU, vojske i crkve da potrazimo zastitu od Posta Srbije ili da svoju slobodu uzmemo u sopstvene ruke.

  5. Resavanje pitanja Kosova je vezano uz pitanje Republike Srpske. Srbija ne moze priznati nezavisnost Kosova a da Republika Srpska ostane zavisna. I dok mi gubimo vreme razglabajuci o Urosevcu u kome nema Srba mi gubimo vecinu u Brckom. Pa ja sam se brčkal u tom Brčkom :). Toliko smo ginuli da otvorimo taj koridor i oslobodimo bracu s druge strane da bi sad dozvolili da nam se taj koridor zatvori.

  6. Dva kljucna pravca za Srbiju uz koridor 10 su Beograd – Podgorica i Beograd – Banja Luka. Setite se kako nas je Austrougarska gusila i pokusavala da presece te putne pravce. Sta smo uradili da ojacamo gde su ti putni pravci najtanji (Brčko i Prijepolje/Priboj). Pod hitno izgraditi autoput do Banja Luke (preko Sapca i Mačve) i nastaviti koridor prema Crnoj Gori kroz opstine gde jos ima srpske vecine.

  7. Sta ce Vucic da uradi sa Kosovom!? Je li ovo ozbiljno pitanje ili neka sala? Mi nismo ni diktatura ni despotija nego parlamentarna demokratija, o Kosovu jedino moze da odlucuje nasa skupstina dvotrecinskom vecinom. Ta skupstina treba da ne siri lazne nade i da lepo narodu kaze da na Kosovu zive neki drugi ljudi u velikom broju koji ne zele vise da budu deo Srbije.

  8. https://www.blic.rs/vesti/politika/kako-je-jedna-recenica-iz-teksta-njujork-tajmsa-o-kosovu-podigla-ogromnu-buru/q0pd5st Opet ovi o razmeni teritorije!? Ne samo sto su nas bombardovali i izgubili Kosovo tokom vladavine ove iste klike, sto su izgubili Sever Kosova u Briselskim pregovorima, sad hoce totalno da obogalje ovu zemlju i preseku koridor 10 a da to predstavi kao veliku pobedu. Srbi su ubijali svoje Vladare i za manja nedela a kamo li za ovo.

  9. Kosovo je izgubljeno za vreme antisrpskog komunizma aktivnim naseljavanjem Siptara i kada je i ono i Makedonija izdvojeno u posebnu teritorijalnu jedinicu. Kosovo se ne moze zadrzati u Srbiji bez Makedonije, zato su ih nasi preci osvojili tj “oslobodili” u cugu, da sa Makedonskim Slovenima malo razvodnje Siptarluk.

  10. Posto mi vise nemamo snage a i nerealno je da se prosirimo cak do Makedonije nerealno je i da zadrzimo Kosovo. Tako da je bolje da to prepustimo EU i Nemackoj, taj koridor 10 je najvise u njihovom interesu da imaju vise paralelnih koridora (koridor 10 kroz Srbiju i Makedoniju, koridor 4 kroz Bugarsku i Rumuniju, i jadransko-jonski kroz Crnu Goru i Albaniju) koje ne kontrolise jedna drzava.

  11. Portugalija nije menjala svoje granice od 1297 (tad je kod nas vladao kralj Milutin). Sve druge drzave u Evropi svoje granice uzimaju jako ozbiljno. Jedino kod ovih Jugoslovenskih narodcica granice nisu vazne, menjaju ofrlje svako malo i spremni su da ratuju i antagonizuju cele susedne narode zbog par varosica (primer Hrvatske sa svim svojim susedima a i Srbije).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here