Бранко Радун: Трамп и да ли Америка клизи у грађански рат?

Поделите:

Kако се то десило да су избори за контролу над Kонгресом и Сенатом постали референдумско питање – за или против председника Трампа. Јасно је да су и у трамповом табору као и код противника схватили да се водила битка за други председнички мандат или пак да је ово била увертира пред следеће председничке изборе. Јасно је било пре свега Трампу да уколико изгуби контролу над Kонгресом и Сенатом он себи везује руке и тиме ослабљен улази у нову председничку трку. Зато се Трамп борио више но и један председник пре њега за добар резултат његових републиканаца. Он је обишао доста градова, прави велике митинге и изузетно је активан на друштвеним мрежама.


Обоје је новост за америчку политичку праксу – обнова митинговања на отвореном и агресивна кампања на друштвеним мрежама као компензација за чињеницу да му класични медији (ТВ и новине) нису наклоњене. Доста је новина било на овим изборима – пре свега персонализација избора која је била као никад до сада присутна („за и против Трампа“) али и његова реторика која помера и проширује домете републиканске кампање. Трамп на једној страни добија нове бираче и проширује подршку за републиканце али на другој страни међу „умеренијим“ ризикује губитке због своје популистичке реторике и агресивне антитрамповске кампање либералних медија. Трампизам мења Америку и свет и томе се приклања и републиканска странка, али мења и његову опозицију која постаје огорченија и агресивнија те неретко клизи ка радикалном лево либералном полу.

Резултати избора говоре да су демократе извојевале тесну победу у „представничком дому“ али да је равнотежа остала тако што је сенатска већина и даље републиканска. То значи да ће конгресна већина блокирати и опструирати трамповске пројекте – „пре свега зид према Мексику“ а ићи ће се и на истраге око Трампових пословних операција да се негде пронађе основ за његово слабљење преко извештаја Милерове комисије. Исто тако ће Kонгрес бити место где ће се разматрати наводни утицај Русије на америчке председничке изборе 2016. Но исто тако може и републиканска сенатска већина да враћа „тук на утук“ и да покреће истраге о виђенијим демократама. Но било како било – борба се наставља, готово сигурно жешћа и више рововска.


Оно што је значајно је није то да су републиканци очекивано добили мање конгресмена од демократа већ да је порастао број оних који су блиски Трампу и његовој политици. Наиме већина оних који су следили председника Трампа и добили његову подршку су прошли, док је већина оних који су се благо дистанцирали од председника очекујући и прилив бирача који инклинирају демократама била на изборима потопљена. Тако је републиканска странка постала у много већој мери трампистичка но што је била. Чињеница да су многи противници Трампа у републиканском табору избачени из игре а утицајни јастреб Џон Мекејн је летос преминуо. Уз то треба узети у обзир да ће као поуку многи који су били неодлучни извући „држи се председника и не брини“. Са друге стране неки кандидати демократа показује да се ова странка радикализује у правцу леволибералног екстремизма, на неки начин „сандерсизује“ и без Бернија Сандерса.

Тако и успон америчке економије, велик привредни раст, два милиона нових радних места одлазе у други план јер је политичка сцена радикално поларизована. Закрвљена реторика два табора који се како смо видели све јаче укопавају и постепено иду ка екстремнијим позицијама су апсолутна новина политичке сцене Америке. Таква идеолошка и политичка закрвљеност се не памти од атмосфере која је претходила америчком грађанском рату пре век ипо. Питање миграната као некада питање ропства постаје камен спотицања око кога се дели све дубље Америка. Дели на две Америке – прва је углавном урбана са „океана“ и либерална а друга континентална конзервативна и религиозна. Уколико би радикални либерали које представља Сорош на пример незадовољни што нема „импичмента“ кренули у „обојену револуцију“ против Трампа то би имало несагледиве последице и довело би до отворених сукоба. Подела је толико дубока да ту више није битан ни Трамп ни Сорош иако су њих двојица „симболи“ те две Америке. Наравно конфликт не мора да се деси ни тако брзо али процеси који се виде иду у правцу продубљивања подела као увод у нове политичке конфликте. Да ли ће то довести и до грађанског рата – пре или касније – тешко да има ико одговор на то питање. Но јасно је да се „иде ка 1861. години“.

Бранко Радун, Политика

Поделите:

5 Коментари

  1. Nema sumnje da klize u gradjanski,rasni,klasni….rat.Bice to rat kakav svijet nije video…
    Svo zlo sto su drugima radili….stici ce ih Bozijom pravdom.Tada ce i nase sveto KiM da bude slobodno.
    Slava tebi Gospode !

  2. Sto je babi milo to joj se i snilo. Amerika je pokazala da je jaka drzava sa snaznim institucijama i bez obzira sto su im Rusi posmetnuli svog agenta Trampa oni ce uspeti da se s tim izbore. A zemlja kojoj preti gradjanski rat je Rusija: drzava bez inistitucija sa despotskom vlascu jednog coveka. U geopolitici ne postoji vakum – Rusija je trenutno jedan ekonomski, demografski i svaki drugi vakum koji ce neko da popuni: Amerikanci, Kinezi, Evropljani, to se jos ne zna.

  3. Kao sto su rusopatofuli unistili Srbiju, doveli je do potpunog ekonomskog i demografskog sloma, tako i Ruski propagandisti truju i druge drzave (Irak, Libija, Ukrajina) kako Amerika propada, kako se EU raspada. Kako te drzave prolaze koje poveruju ruskoj propagandi videli smo na slucaju Iraka, Srbije i Sirije.

  4. Текстове господина Радуна редовно читам, цијеним, иако нисам увијек сагласан са свим ставовима, што је нормално. Међутим, иако се Радун у овом тексту ограђује, ипак најављује некакав грађански рат. Ето, ја нећу да се ограђујем или да кажем: “(…) тешко да има ико одговор на то питање”. Имам одговор, грађанског рата неће бити, посебно указујем да бајке нису дозвољене у политичким освртима и анализама, а Мамајев Курган прича бајке, а након бајки се не спомиње Господ Бог. Неће се Империја ни распасти, као што неки пишу и упоређују са Римским царством, односно да су се све империје распале. Империјом зла владају монструми, а монструми ништа од тога (грађански рат, распад) неће дозволити. Паметније нам је да се вратимо у наше двориште и да видимо шта урадити, да не водимотуђу бригу, јер се овај Апсуртдистан или Србисрам налази већ у провалији.

  5. pa mozda nece uci u gradjanski rat ali u verski rat protestantsko-anti rimski ili rimokatolicki velika verovatnoca postoji….
    oni sebe smatraju avangardom mormonske elite a sve morone ili one koje su na nizem stupnju bozanske svesti svojim podcinjenim ministrima……
    ukljucujuci i vladu i drzavne sluzbenike…..
    jednom davno je narod video taj sukob izmedju vlade USA i pokreta Davida Koresa kad je administracija Dzordza Busa starijeg naredila napad na kamp ove sekte u Texasu gde su FBI agenti ceo kamp zapalili sa sve vernicima ukljucujuci i maloletnu decu Davida Koresa i zene jer je poligamija kod mormona normalna stvar…..
    cela Amerika je gledala na TV direktan prenos tog dogadjaja i svima je posle toga ostao gorak ukus u ustima i sa jedne i sa druge strane.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here