Branko Radun: Tramp i da li Amerika klizi u građanski rat?

Podelite:

Kako se to desilo da su izbori za kontrolu nad Kongresom i Senatom postali referendumsko pitanje – za ili protiv predsednika Trampa. Jasno je da su i u trampovom taboru kao i kod protivnika shvatili da se vodila bitka za drugi predsednički mandat ili pak da je ovo bila uvertira pred sledeće predsedničke izbore. Jasno je bilo pre svega Trampu da ukoliko izgubi kontrolu nad Kongresom i Senatom on sebi vezuje ruke i time oslabljen ulazi u novu predsedničku trku. Zato se Tramp borio više no i jedan predsednik pre njega za dobar rezultat njegovih republikanaca. On je obišao dosta gradova, pravi velike mitinge i izuzetno je aktivan na društvenim mrežama.


Oboje je novost za američku političku praksu – obnova mitingovanja na otvorenom i agresivna kampanja na društvenim mrežama kao kompenzacija za činjenicu da mu klasični mediji (TV i novine) nisu naklonjene. Dosta je novina bilo na ovim izborima – pre svega personalizacija izbora koja je bila kao nikad do sada prisutna („za i protiv Trampa“) ali i njegova retorika koja pomera i proširuje domete republikanske kampanje. Tramp na jednoj strani dobija nove birače i proširuje podršku za republikance ali na drugoj strani među „umerenijim“ rizikuje gubitke zbog svoje populističke retorike i agresivne antitrampovske kampanje liberalnih medija. Trampizam menja Ameriku i svet i tome se priklanja i republikanska stranka, ali menja i njegovu opoziciju koja postaje ogorčenija i agresivnija te neretko klizi ka radikalnom levo liberalnom polu.

Rezultati izbora govore da su demokrate izvojevale tesnu pobedu u „predstavničkom domu“ ali da je ravnoteža ostala tako što je senatska većina i dalje republikanska. To znači da će kongresna većina blokirati i opstruirati trampovske projekte – „pre svega zid prema Meksiku“ a ići će se i na istrage oko Trampovih poslovnih operacija da se negde pronađe osnov za njegovo slabljenje preko izveštaja Milerove komisije. Isto tako će Kongres biti mesto gde će se razmatrati navodni uticaj Rusije na američke predsedničke izbore 2016. No isto tako može i republikanska senatska većina da vraća „tuk na utuk“ i da pokreće istrage o viđenijim demokratama. No bilo kako bilo – borba se nastavlja, gotovo sigurno žešća i više rovovska.


Ono što je značajno je nije to da su republikanci očekivano dobili manje kongresmena od demokrata već da je porastao broj onih koji su bliski Trampu i njegovoj politici. Naime većina onih koji su sledili predsednika Trampa i dobili njegovu podršku su prošli, dok je većina onih koji su se blago distancirali od predsednika očekujući i priliv birača koji inkliniraju demokratama bila na izborima potopljena. Tako je republikanska stranka postala u mnogo većoj meri trampistička no što je bila. Činjenica da su mnogi protivnici Trampa u republikanskom taboru izbačeni iz igre a uticajni jastreb Džon Mekejn je letos preminuo. Uz to treba uzeti u obzir da će kao pouku mnogi koji su bili neodlučni izvući „drži se predsednika i ne brini“. Sa druge strane neki kandidati demokrata pokazuje da se ova stranka radikalizuje u pravcu levoliberalnog ekstremizma, na neki način „sandersizuje“ i bez Bernija Sandersa.

Tako i uspon američke ekonomije, velik privredni rast, dva miliona novih radnih mesta odlaze u drugi plan jer je politička scena radikalno polarizovana. Zakrvljena retorika dva tabora koji se kako smo videli sve jače ukopavaju i postepeno idu ka ekstremnijim pozicijama su apsolutna novina političke scene Amerike. Takva ideološka i politička zakrvljenost se ne pamti od atmosfere koja je prethodila američkom građanskom ratu pre vek ipo. Pitanje migranata kao nekada pitanje ropstva postaje kamen spoticanja oko koga se deli sve dublje Amerika. Deli na dve Amerike – prva je uglavnom urbana sa „okeana“ i liberalna a druga kontinentalna konzervativna i religiozna. Ukoliko bi radikalni liberali koje predstavlja Soroš na primer nezadovoljni što nema „impičmenta“ krenuli u „obojenu revoluciju“ protiv Trampa to bi imalo nesagledive posledice i dovelo bi do otvorenih sukoba. Podela je toliko duboka da tu više nije bitan ni Tramp ni Soroš iako su njih dvojica „simboli“ te dve Amerike. Naravno konflikt ne mora da se desi ni tako brzo ali procesi koji se vide idu u pravcu produbljivanja podela kao uvod u nove političke konflikte. Da li će to dovesti i do građanskog rata – pre ili kasnije – teško da ima iko odgovor na to pitanje. No jasno je da se „ide ka 1861. godini“.

Branko Radun, Politika

Podelite:

5 Komentari

  1. Nema sumnje da klize u gradjanski,rasni,klasni….rat.Bice to rat kakav svijet nije video…
    Svo zlo sto su drugima radili….stici ce ih Bozijom pravdom.Tada ce i nase sveto KiM da bude slobodno.
    Slava tebi Gospode !

  2. Sto je babi milo to joj se i snilo. Amerika je pokazala da je jaka drzava sa snaznim institucijama i bez obzira sto su im Rusi posmetnuli svog agenta Trampa oni ce uspeti da se s tim izbore. A zemlja kojoj preti gradjanski rat je Rusija: drzava bez inistitucija sa despotskom vlascu jednog coveka. U geopolitici ne postoji vakum – Rusija je trenutno jedan ekonomski, demografski i svaki drugi vakum koji ce neko da popuni: Amerikanci, Kinezi, Evropljani, to se jos ne zna.

  3. Kao sto su rusopatofuli unistili Srbiju, doveli je do potpunog ekonomskog i demografskog sloma, tako i Ruski propagandisti truju i druge drzave (Irak, Libija, Ukrajina) kako Amerika propada, kako se EU raspada. Kako te drzave prolaze koje poveruju ruskoj propagandi videli smo na slucaju Iraka, Srbije i Sirije.

  4. Tekstove gospodina Raduna redovno čitam, cijenim, iako nisam uvijek saglasan sa svim stavovima, što je normalno. Međutim, iako se Radun u ovom tekstu ograđuje, ipak najavljuje nekakav građanski rat. Eto, ja neću da se ograđujem ili da kažem: “(…) teško da ima iko odgovor na to pitanje”. Imam odgovor, građanskog rata neće biti, posebno ukazujem da bajke nisu dozvoljene u političkim osvrtima i analizama, a Mamajev Kurgan priča bajke, a nakon bajki se ne spominje Gospod Bog. Neće se Imperija ni raspasti, kao što neki pišu i upoređuju sa Rimskim carstvom, odnosno da su se sve imperije raspale. Imperijom zla vladaju monstrumi, a monstrumi ništa od toga (građanski rat, raspad) neće dozvoliti. Pametnije nam je da se vratimo u naše dvorište i da vidimo šta uraditi, da ne vodimotuđu brigu, jer se ovaj Apsurtdistan ili Srbisram nalazi već u provaliji.

  5. pa mozda nece uci u gradjanski rat ali u verski rat protestantsko-anti rimski ili rimokatolicki velika verovatnoca postoji….
    oni sebe smatraju avangardom mormonske elite a sve morone ili one koje su na nizem stupnju bozanske svesti svojim podcinjenim ministrima……
    ukljucujuci i vladu i drzavne sluzbenike…..
    jednom davno je narod video taj sukob izmedju vlade USA i pokreta Davida Koresa kad je administracija Dzordza Busa starijeg naredila napad na kamp ove sekte u Texasu gde su FBI agenti ceo kamp zapalili sa sve vernicima ukljucujuci i maloletnu decu Davida Koresa i zene jer je poligamija kod mormona normalna stvar…..
    cela Amerika je gledala na TV direktan prenos tog dogadjaja i svima je posle toga ostao gorak ukus u ustima i sa jedne i sa druge strane.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here