Чеда Јовановић савремени Петар Пан у земљи снова!

Поделите:

Избори за градоначелника више изгледају као трка изгладнелих бизона за парче удобне траве и позицију алфа мужјака у крду. Заборављајући да је више од 50% бирачког тела женска популација, шовинистички намећу своје ставове не видећи да женске мисли могу да им олакшају изборе. Треба имати у виду да већина жена поред интелекта има и нека архетипски наслеђена оруђа која им помажу да лакше процене мушкарце. Жене цео живот проводе анализирајући мушкарце који их окружују. Често се највећи део анализе односи на веродостојност изговорених речи и обећања. Жене су искуствено морале да науче како да на ситиним детаљима проникну у лажи и обмане мушкараца, како да увиде манипулације емоцијама пре него што дођу у безизлазне положаје. На оваквим изборима ипак требате да узмете женско мишљење у обзир. Не само зато што жене ипак имају право гласа већ и зато што наше очи лакше виде мушке лажи. А у овој трци су сви мушкарци.

Вечито млад, већ деценијама присутни, драматург, увек урбани борац за људска прва Чедомир Јованововић је специфичан кандидат. Он фаворизује тим младих људи и истиче да је његова листа најмлађа иако у овој трци имамо преинтересантну екипу листе Љубише Прелетачевић Белог. Kод Чеде је најупечатљиви моменат то да себе поистовећује са млађом популацијом већ више од двадесетак година. Уз све поштовање према његовом раном интересовању са 25-26 година у судентским данима, када је 1996 био један од предводника протеста, стиче се утисак да је Чеда некако остао у том времену. Оно што му и колеге политичари често спомињу јесте да ово нису деведесете и да се треба прилагодити новом времену. Међутим, не мислим на “доследност” у његовим политичким сферама интересовања. Kонкретно мислим на способност прихватања сазревања и старења. Док, радо прихвата све врсте изазова. Оне које му приличе – политичке природе. Али и оне изазове који једва приличе тинејџерима жељним доказивања. Један такав изазов је поливање хладном водом и снимање тога у циљу постављања снимка и ширења изазова. Чеда никако да се осврене и увиди да нема више 25 година већ 47 година. Морамо да признамо да се ипак изузетно добро држи за своје године. Па се претпоставља да конузумирање наркотика које су му медији приписивали подразумева само високо квалитетне супстанце. У данашње време се сви осврћу на филозофију “какве су нам мисли, такав нам је живот “. А ако неко делује 15так година млађе физички, у најмању руку можемо да очекујемо да су и мисли у толико незрелије.

На први поглед, доследно, младалачки, као усамљени борац за неке нове клинце у ствари мушкарац који манипулише емоцијама млађе популације представљајући себе као адекватног лидера. Проамерички приказујући технике лидерства које величају “покажи на сопственом примеру” паролу, Чеда заборавља да је за протекле две деценије требало да има одговарајуће резултате успеха које би показао млађим генерацијама. Али како резултати изостају, а време пролази, Чеда покушава сада то да надомести. Недоследност је управо у томе: Ако се бориш за нове генерације, пусти их да говоре својим гласом. Усмери, дај сугестије и помози али се склони. Тешко, зар не? Онда мењамо политику. Овако је само још један у низу незрелих мушкараца који не прихвата своје године.

Добијамо кандидата који се понаша као мушкарац са чувеном кризом средњих година, што по годинама Чеда и јесте. Покушавајући да оживи своје некадашње адуте, губи на озбиљности. Свакако увек изразито драматичан на малим екранима, чак са превеликим освртањем на ожиљке из прошлости, како би пробудио носталгију код бирача који би требали да га поистовете са квалитетима покојног Зорана Ђинђића. Kао мушкац, који у средњим годинама, купује мотор који му је остао неостварена жеља из младости, па почиње да излази са слободним мушкарцима, препричавајући приче из војске са изразитом носталгијом у очима. Мушка популација ово не види као лоше, већ као забавано. Док свака жена зна да је мушкарац у том стању способан да подетињи због новог аутомобила, да се мајмунише са новим мотором, да се лудачки заљуби у млађу девојку, остави породицу, оде на други крај света, и шта све још нисмо чули да су радили. Жене таквог кандидата не виде као мушкарца који ће да да новим генерацијама, неким новим клинцима, млађим мушкарцима, место у политици. Жене таквог кандидата виде као некога ко ће помоћу енергије неких млађих генерација, домоћи се новог црвеног ферарија и ко зна шта све прокоцкати, да би надоместио неостварене дечачке жеље.

Неко ко би као Хју Хефнер остао вечито млад. Савремени Петар Пан који живи у својој недођији.

Љиљана Радун

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here