Црногорско медијско шарлатанство проте Гојка Перовића

Поделите:

Ректор Цетињске Богословије протојереј ставрофор Гојко Перовић воли спорт. Посебно воли фудбал. Иначе, он је ватрени навијач ФК Црвене Звезде, што баш за 100 % Црногорца, како отац Гојко воли да се дичи по црногорским медијима, није чест случај. ФК Партизан је доста омиљенији у Катунској нахији и старој Црној Гори, одакле вуку његови корени, него на пример најтрофејнија Црвена Звезда. Изгледа да су Српско Приморје и град Херцег Нови, где је дечак Гојко одрастао, са својом опуштеношћу на крају учинили своје, па је потоњи отац Гојко доста охладио од традиционалне катунске привржености Партизану. Прота Гојко особито воли лепоту фудбалске игре у оним малим триковима и дриблинзима. Он просто ужива у дуплим пасовоима и отварањима за своје медијске саиграче. Мада је још био клињо када је Милош Шестић кренуо од шеснаестерца Звезде и предриблао цео тим Жељезничара из Сарајева, па на крају дао чувени гол на Маракани, наш отац Гојко није заборавио на тај медијски важан појам звани „дриблинг“. Иако је као фудбалер много више пропраћен медијски него што је реално милошевски у фудбалу настројен, ректор Цетињске богословије јако воли да медијски дрибла, мада се врло често сам веома предрибла. Кад већ нема кога дриблати у фудбалу онда он то покушава у ТВ гостовањима, па макар жртва његових промашених дриблинга и медијског шарлатанства био и верни народ који га посматара и слуша на ТВ-у. Признајем, отац Гојко је на медијима не само дриблер као Милош Шестић већ је и прави правцати Дијего Армандо Марадона. Ту падају сви трикови. Од Пелеовског сакривања лопте па до гола „Божијом“ руком. Такве провидне и договорене медијске дупле пасове са ТВ водитељима и веште шестићевске дриблинге и финте телом, признајем нисам одавно гледао. Иако је и у последњем интервјуу млађани отац Гојко имао технику Марадоне, главу је сагао као Милош Шестић. И ту је био крај. На протину жалост он није на време укључио свој духовни ЏиПиЕс. И ето невоље. Уместо кретања ка супарниковој мрежи, нови медијски јунак наших дана дошао је до свог сопственог гола. Узалуд су га на време старији упозоравали и викали ка оцу Гојку – прикочи прото! Он просто није приметио да је сагао главу у зелену траву, и да је изгубио духовни компас. Кренуо је као Борота у вртић, тј. ка сопственој мрежи и забио такве медијске аутоголове, који су ретко виђени и у оним старим ТВ шпицама за Спортски Преглед.

Дриблинзи, лажи, увреде и шарлатанство

Признајем, гледање црногорског медијског шоумена у мантији било је јако занимљиво. Али отац Гојко не само да се умно предриблао, он је забио више страшних духовних евро-аутоголова да би му и поменути легендарн голман Партизана позавидео. Зли језици би можда опет рекли да је отац Гојко само лоше замаскирани Гробар убачен у Звезду, да би је изнутра рушио и бламирао. Али он је човек у мантији и ово није фудбалска игра. У питању је углед Цркве Христове а свештеник Божији не би смео да буде шарлатан и гробар својих сопствених речи и аргумената. Они који га боље познају, са неверицом су вртели главом говорећи: „Опет је самог себе сахранио“.

У почетку је интерју у четвртак вече, на ТВ Вијести, био по мало монотон. Намештена игра кратких пасова Гојко Перовић-Петар Комненић деловала је досадно. Могли су одмах пустити сва три блока реклама. Све се вртело око средине терена. Али ускоро је уследила серија дриблинга, која се вероватно није завршила ни у свлачоници тј. након интервјуа са предходно намештеним питањима између два пријатеља, водитеља Комненића и госта Перовића.

Кренуло се са неубедљивим, и у пар дана тотално различитим  објашњењима проте Гојка, о начину бирања новог цетињског митрополита. Руку на срце, у недавном недељном ТВ преносу сахране блаженоупокојеног митрополита Амфилохија на РТЦГ, отац Гојко се (не)очекивано неозбиљно и у невреме упустио у објашњење избора новог митрополита на Цетињу. Направивши том приликом кратку историјску анализу до краја 15. века, ректор Цетињске Богословије је ладно треснуо следеће:

„Од тада, од краја 15 вијека до данас тј. од када епископска односно митрополитска катедра седи на Цетињу, тај се епископ бира двојако?! Једно је црквено рукоположење цетињског митрополита. Друго је трагање за изразом народне сагласности и народног представљања. Да тај епископ заиста изађе из народа који овдје живи. Да буде представник овог народа. Да разуме менталитет и амбијент овога народа. Није то увек тако било. Некада су Цетињски митрополити били људи који нису били из овога краја. Али углавном се гледало да то буде изданак овог народа овдје, а са друге стране да буде са благословом Пећког Патријарха. Сада може бити случај да неко од постојећих епископа, рецимо епископ Будимљанско-никшићки, који је сада изабран за администратора, буде изабран, али се увијек гледа да то буде по вољи вјернога народа правосланога у Црној Гори“.

          Прво, отац Гојко је одмах направио велику терминолошку али и логичко-смисаону грешку, бркајући основне црквене појмове бирања и хиротоније епископа. Бирање епископа у нашој СПЦ се већ преко 100 година врши гласањем већине владика на Светом Архијерејском Сабору СПЦ. Тек када се неко изабере на СА Сабору СПЦ тада се заказује хиротонија до које обично долази за неколико седмица. На хиротонији, после узвика Аксиос – Достојан, само онај верни народ који је у храму, може да потврди или не, одлуку Сабора епископа СПЦ. Али по шарлатанском објашњењу нашег новог медијског Марадоне оца Гојка, испада да се нови цетињски митрополит бира хиротонијом а не гласањем владика, што је тотални нонсенс и елементарна глупост.

          Друго, објашњавајући како ће се бирати нови митрополит црногорско-приморски отац Гојко се још у нечему јако предриблао. Отишао је ко Милош Шестић са лоптом сувише уз линију и прешавши црту, отишао у аут. О чему се дакле ради? Ради се о томе да је прота Гојко у гостовању на ТВ РТЦГ, приликом сахране митрополита Амфилохија, флагрантно слагао јавност о начину бирања новог митрополита. Не постоји никакво „двојако бирање“ новог митрополита црногорско-приморског од 15. века па до данас. Данас, и последњих 100 година, у СПЦ неког новог епископа бира искључиво СА Сабор СПЦ, простом већином гласова, и уз минимално присуство две трећине епископата. Нема никаквог двојаког избора. Нема ни избора од стране народа или пак неког давно превазиђеног Црногорског збора којег је укинуо још црногорски књаз Данило Петровић звани Зеко Манити. Нема наравно ни Ловћенских стража као «лаоса», ни извикивања новог митроолита на асфалту испред дворца Краља Николе, што се можда у подсвести причињавало водитељу Петру Комненићу.

          Треће, цетињски митрополити су се само у време црногорске теократије бирали на општем Црногорском збору народних главара а потом су упућивани на хиротонију код Пећког Патријарха, Карловачког Митрополита или у Руску Цркву. Та пракса не постоји још од давне 1851. године и смрти Његошеве. Последњи пут је коришћена у време избора Зека Манитога. Дакле од самих Црногораца угашена пракса Црногорског збора, давно, давно више не постоји.

И четврто, и најглавније. Ни отац Гојко Перовић ни пре њега отац Никола Пејовић, се из елементарне пристојности никако нису смели упуштати у анализу како ће се бирати нови митрополит црногорско-приморски и ко би он могао бити. Разлог је био свима видан и једноставан, осим изгледа њима самима: У том тренутку покојни митрополит Амфилохије још увек није био ни сахрањен!!! Говорити над одром још увек несахрањеног и неопојаног митрополита о начинима избора његовог наследника на трону митрополита цетињских као и о евентуалним кандидатима је заиста више него непристојно и недолично. То је ретко виђени скандал чак и у Црној Гори.

Који је отац Гојко оригиналан а који фалсификат?

Отац Гојко у свом скандалозном гостовању на ТВ РТЦГ од 1. новембра 2020, и отац Гојко у свом такође скандалозном гостовању на ТВ Вијести од 5. новембра 2020, као да у неким питањима и одговорима нису више били исти људи. Ако су исти, а верујемо да споља бар јесу, прича им суштински често пута није била иста. Не само да није била иста већ је често била самопобијајућа и допунски неискрена. Неко је од та „два“ оца Гојка дебело лагао, мада ће се на крају испоставити да лажу обојица или, он један те исти, у две улоге, и два ТВ гостовања.

Водитељ Комненић је у четвртак вече 5. новембра 2020. године поставио једно унапред договорено питање оцу Гојку, све да би га извадио недељне бламаже и одбранио од њега самога. Ал, што га брани, кад га не одбрани? Питање, или унапред договорени медијски кратки пас, гласи:

„Већ се отворило питање ко је насљедник митрополита Амфилохија. Свештеник Никола Пејовић каже да би логично рјешење било да то буде епископ будимљанско-никшићки Јоаникије. Помињао је додуше и владику из Буенос Аиреса Кирила и владику Методија. И то су негде решења која ви сматрате логичним.  Колико Устав СПЦ са друге стране оставља евентулно простора и за неке друге опције?“

Желећи да себе покрије смоквиним лишћем самооправдавања и смањи општи утисак недељне срамоте пребацивањем одговорности само на свештеника Николу Пејовића, отац Гојко је наново одговорио на доста шарлатански, неспретан и смушен начин, рекавши: „Осим те изјаве оца Николе (а шта би са твојом изјавом оче Гојко?) која је била одговор на једно новинарско питање, ми у Цркви се нисмо бавили тим питањем?! (Не, нисте, мада јесте. Ал кад јесте, онда сигурно нисте). На сајту Митрополије не можете да видите ни једно саопштење на ту тему. (Милош Шестић алијас Перовић је опет у ауту … Од кад је то само сајт митрополије Црква? То ни медијски Марадона преко „Божије“ руке не би успео објаснити?) То у Цркви сада није ни међу десет најважнијих тема. (Е „верујемо“ вам на реч. Посебно теби о. Гојко, као и оцу Николи Пејовићу, који сте ту тему шарлатански и беспризорно потезали и док тело митрополита Амфилохија још у земљу нису положили. А верујемо и Драгану Шоћу и млађаном политичару Милачићу који су ту тему потезали преко медија и писали отворена писма Патријарху). Потпуно је јасно и извјесно на који начин, ко и кад бира митрополита. (Осим изгледа самоме оцу Гојку који је у три-четири дана потпуно променио плочу по датом питању). Свети Архијерејски Сабор одлучује. Тако ће се донети одлука о новом митрополит.“ (Коначно! Нема више двојаког бирања које је неуспело покушао провући кроз ноге ТВ аудиторијуму. Нема више ни Црногорског збора, нема више небулозног «бирања хиротонијом», нема више презирања и заборављања Устава СПЦ. Оца Гојка алијас црногорског медисјког Милоша Шестића, коначно су окренули у правом правцу. Сада иде ка голу Жељезничара а не трчи ка својој мрежи).

Тако је то кад је неко самоуверен или не слуша тренера. На жалост, ако неко не уме да говори неистину, боље то и да не покушава. Провидна неистина је посебно неприхватљива за свештена лица. Овако јавно изречене речи оца Гојка Перовића спадају у типично шарлатанство, јер управо је он (по принципу – држте лопова!) као истакнути члан Цркве, у сред сахране митрополита Амфилохија, и пре него су га уопште опојали и положили у гроб, неколико минута на ТВ РТЦГ објашњавао како се бира нови митрополит. Чак је помињао и владику будимљанско-никшићког Јоаникија као могућег наследника на цетињском трону. Отац Гојко на крају признаје да је отац Никола Пејовић говорио о могућим кандидатима за новог митрополита али не трепнувши опет нетачно и неискрено каже: „Осим те изјаве оца Николе који је био одговор на једно новинарско питање ми у Цркви се нисмо бавили тим питањем?! А како заборави самога себе оче Гојко? Па неколико минута си на РТЦГ-у причао о начину избора новог митрополита и могућем наследнику. И четири дана касније, сам водитељ на ТВ Вијести Петар Комненић, насмејао се тако смешном протином трику. Али ево, ако прота Гојко није хтео поновићемо ми његове речи којих се прота изненадно не сећа (ухватила га изгледа нека четвородневна амнезија). Речи које је отац Гојко изговорио само 4 дана пре тога, у току сахране митрополита Амфилохија. Нека потом свако закључи да ли се у сред сахране митрополита Амфилохија само отац Никола Пејовић бавио питањем избора новог митрополита или пак и наш „јунак“ седмице и медијски Милош Шестић, прота Гојко.

„Од тада, од краја 15 вијека до данас тј. од када епископска односно митрополитска катедра седи на Цетињу, тај се епископ бира двојако?! Једно је црквено рукоположење цетињског митрополита. Друго је трагање за изразаом народне сагласности и народног представљања. Да тај епископ заиста изађе из народа који овдје живи. Да буде представник овог народа. Да разуме менталитет и амбијент овога народа. Није то увек тако било. Некада су Цетињски митрополити били људи који нису били из овога краја. Али углавном се гледало да то буде изданак овог народа овдје, а са друге стране да буде са благословом Пећког Патријарха. Сада може бити случај да неко од постојећих епископа, рецимо епископ Будимљанско-никшићки, који је сада изабран за администратора, буде изабран, али се увијек гледа да то буде по вољи вјернога народа правосланога у Црној Гори“.

Значи отац Гојко се најотвореније и врло неозбиљно бавио не само објашњењем начина избора новог епископа на Цетињу, већ је јасно поменуо и један предлог – владику Јоаникија. Немам лично ништа против. Владика Јоаникије је сјајан човек и велики духовник али све има своје време. Кога онда о. Гојко лаже када каже: Ми у Цркви се нисмо бавили тим питањем?! Јесу ли он и отац Никола онда уопште у Цркви или су ван Цркве? Где су? Или отац Гојко мисли да смо сви ми посенилили и упали у колективну амнезију? А јесу ли у Цркви и члан Правног Савета Митрополије адвокат Драган Шоћ и политички лидер Милачић, који су предходних дана писали јавна и отворена писма на исту тему или пак директно поручивали Патријарху Иринеју о њиховим жељама? Јесу наравно! Јесу ли они крштени чланови Цркве? Јесу! Како онда о. Гојко понавља: „Ми у Цркви се нисмо бавили тим питањем?!“  Пиши му у неуспели дриблинг. На жалост оче Гојко, бавили сте се, и то јавно, преко ТВ РТЦГ-е, врло непристојно и срамотно, у току саме сахране митролита Амфилохија, чије тело још ни у гроб нису спустили.

Али није само око те теме отац Гојко драстично променио плочу у само 4 дана и почео да скрива своје шарлатанство од недеље. У недељу, у сред сахране, кад време таквих питања никако није пристојно потезати, отац Гојко је подуго објашњавао гледаоцима РТЦГ-е и целој јавности да се нови митрополит има изабрати на „двојаки начин“,  који тобоже, по проти Гојку од Цетиња, постоји од краја 15, века па све до данас?! У међувремену, добивши вероватно критике од епископа Јоаникија, због измишљања ствари и кршење Устава СПЦ, који не прописује никакав двојаки начин избора новог митрополита, отац Гојко је у четвртак потпуно променио „плочу“ устврдивши: Свети Архијерејски Сабор одлучује. Тако ће се донети одлука о новом митрополиту.“ Коначно! Аферим прото! Сетио си се да Устав СПЦ још увек постоји.

Значи оче Гојко нема више двојаког начина избора новог митрополита јер Сабор СПЦ бира новог митрополита. Ок, схватили смо. Испарила лаж за четири дана. Мада, истини за вољу, брзом реакцијом Патријаршије из Београда, и послушношћу и верношћу Уставу СПЦ од стране доброг епископа Јоаникија, нестало је и оно „сад га видиш сад га не видиш“ саопштење о некаквим „ингеренцијама“ Епископског Савета Црне Горе при избору новог митрополита. Мајко моја, шта се све деси у Црној Гори за само пар дана. Да човек не поверује.

Него да не идемо много даље. Нико се озбиљан неће дуго бавити црногорским медијским Милошем Шестићем. Само ћу на крају рећи да није ту био крај медијским подвалама, лукавствима, увредама части, вређању здраве памети и вратоломијама проте Гојка Перовића, на њему омиљеној династичкој ТВ Вијести. Било је ту још много и много аутоголова. Од помињања неких измишљених «скоро 80 процената православних Црногораца» без помињања оних реалних 30 процената православних Срба. (Срби су и иначе оцу Гојку вазда кост у грлу и кнедла у једњаку, кад гостује на некој ТВ у Црној Гори). Било је у емисији и срамотног уздизања фашистичког скупа ултрацрногорских националшовиниста у Подгорици, пуног најприземнијих увреда и најотровнијих претњи Србима у Црној Гори, на висину „патриотског скупа“. Па преко својеврсног исмевања, како прота прозбори речником Ловћенских стража, „Капеле Карађорђевића“ или прецизно, црквице Светог Петра Цетињског на Ловћену. Па све до срамне и свештеничке мантије недостојне и небивале сервилности и попуштања грађанској, читај – атеистичкој, фашистичкој и ултрасрбофобној Црној Гори. Итд, итд … Још од оца Гојка само нисмо чули да су Ловћенске страже уствари црногорске патриотске оружане снаге. Да смо и то чули, не би смо се много изненадили.

Но, ко ће још траћити драгоцено време на оца Гојка Црногорца и писати о свим његовим старим и новим увредама према Србима у Црној Гори, величању свакојаке црногорштине, ситним провокацијама, великим глупостима, многобројним бламажама, провидним лажима и комичним самодриблинзима поред аут линије. Овог погубљеног медијског Милоша Шестића у мантији некада просто само треба пустити да са лоптом оде до омиљене му атлетске стазе. Човек је очигледно давно давно изгубио компас.

                                                                           Ненад Кнежевић

   

Поделите:

4 Коментари

  1. Извлачењем одређених реченица из интервјуа, аутор текста је злонамерно омаловажио оца Гојка. Било које гостовање у емисији, или предавање, може се оваком методом испљувати. Ако већ коментаришемо одређене изјаве, предавања…, требало би прво добро да будемо упућени у теме. Овде можемо говорити о историји избора, али морамо познавати каноне, догматику, литургику.. Свака похвала за шаљиве досетке

  2. Ако је Митрополија црногорско-приморска могла себи, мимо става СПЦ, проласити Петра Другог Петровића Његоша за свеца “на нивоу Митрополије”, не би било чудно да и сама изабере свог новог митрополита.

  3. Отац Гојко нам је много тога рекао. Хвала му што је искрен у свом црногорчењу. Сад знамо шта човек мисли. Али због тачних критика које добијам од многих на друштвеним мрежама да сам био сувише оштар и цинично подсмешљив те да нисам имао довољно љубави док сам писао текст, ево извињавам се оцу Гојку и тражим за то опроштај.

    Само се питам да ли ће отац Гојко било када да се извини нама Србима и онима које је увредио својим неистинама и црногорчењем.

    Оно што остаје као истина је следеће: Отац Гојко нам је свима поручио… Двојако је бирање новог митрополита … Бирање новог митрополита није двојако … Патриотски је и онај скуп где се Срби псују и отворено им се и најодвратније прети … Срушена капела на Ловћену је капела Карађорђевића, што ће рећи да она као није њихова – црногорска … Ми Црногорци ћемо изградити капелу која није Карађорђевића. То ће бити трећа капела, а у ствари прва … Нећемо је градити док нам Цетињани и Ловћенске страже не дају зелено светло … Нити један храм не треба да се гради уколико је неко против и нису сви за (да ли да питамо увек и Ловћенску стражу) … Нисмо се бавили избором новог митрополита осим што смо се одмах почели бавити избором новог митрополита … Нико избор новог митрополита није помињао осим оца Николе Пејовића и још пар људи … Мене сам прескочио иако сам се тиме највише бавио јер сам добио амнезију после 4 дана и волим смоковно лишће самооправдања … Црква се није тиме бавила осим што смо се ми појединци из Цркве тиме бавили … Тема избора новог митрополита није ни у 10 најважнијих тема али се ми њом бависмо још у време Опела митрополиту Амфилохију … 80 процената (измишљених) православних Црногораца је ту и јасно их видим … Србе нећу много ни примећивати ни помињати иако их је скоро трећина (јер то може да увреди Црногорце) … Још од 15. века па до данас митрополити у Црној Гори се бирају двојако, рукоположењем и народним гласом … Па, нисам то мислио. Јасно је да Митрополита бира СА Сабор СПЦ … Није важно ко је ко национално, важно је да смо сви ми православни Црногорци …
    Хоће ли се отац Гојко икада икоме извинити? Макар за ових десетак наведених ствари.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here