Да ли је Борисов оптимизам довољан?

Britain's new Prime Minister Boris Johnson waves from the steps outside 10 Downing Street, London, Wednesday, July 24, 2019. Boris Johnson has replaced Theresa May as Prime Minister, following her resignation last month after Parliament repeatedly rejected the Brexit withdrawal agreement she struck with the European Union. (AP Photo/Frank Augstein)
Поделите:

Борис Џонсон је одржао свој први говор, као премијер Велике Британије, испред Даунинг стрита бр.10. Порука је била да је доста било песимизма и сумње у Британију, те да је Брегзит демократска одлука народа која се мора спровести по сваку цену, и то што пре. Нагласио је да привреда трпи већ 3 године због неизвесности и неодлучности владе да заврши Брегзит.

Борис Џонсон је историчар фасциниран старогрчком идејом демократије и слободе говора. Сматра да народи у европској унији не могу да бирају и смењују владу у Бриселу, и самим тим недостатак директне демократије у ЕУ. Потпуно нејасан и закулисан процес избора нове председнице Европске комисије, њему и другим еуроскептицима у великој мери даје за право.

Док је ниво права и слобода личности и мањинских група генерално врло висок у ЕУ, уз нама добро познате изузетке у неким суседним државама, демократски принципи нису доследно примењени на нивоу Европске комисије.

Кључни проблем са који ће се Борис Џонсон сусрести заправо није Брегзит, већ ризик од распада Уједињеног краљевства због оштрог противљења Шкотске и Северне Ирске одласку из ЕУ.

Шкотски покрет за независност је био јак и пре Брегзита али сада има подршку значајне већине Шкота.

Зато је значајан део говора био посвећен обећању бољег повезивања и јачег економског развоја мањих градова и села, изградњом саобраћајне инфраструктуре, као и широкопојасног оптичког интернета до сваке куће.

Са другим Европским државама жели добре и блиске односе и сарадњу, али и слободу изградње слободне трговине са земљама широм света. Око три милиона грађана ЕУ који живе у Британији је позвао да остану и да се им бити дата сва права.

Трамп и односи са САД нису помињани иако је тај однос за Британију кључан након изласка из ЕУ, пре свега због генерално негативног става британске јавности према Трампу, као и називања Бориса Џонсона британским Трампом. Осим површне сличности између њихових фризура и бркања Трамповог популизма и Борисове елитистичке опсесије демократским принципима заоденуте у плашт популизма, тешко је наћи друге сличности. И да, обојица су били славне личности и пре доласка на чело државе, али на квалитативно различит начин. Трамп је био богати плејбој познат по журкама, кичу и аферама који су пунили    тавлоиде, дакле познат по својој површности. Борис је, са друге стране, завршио историју на елитном Итону, аутор је више изванредних књига из историје, елоквентан и врстан познавалац класичних језика и литературе. У својим говорима често користи античке латинске и грчке цитате, док Трамп говори тако да га могу разумети људи са незавршеном основном школом.

За разлику од Терезе Меј којој је све време готово искључиво у фокусу био Брегзит, Борис је указао да неће наставити са занемаривањем унутрашње полтичких питања, и најавио ангажовање 20000 нових полицајаца, унапређење здравтвеног система уз обнову 20 болница, бриге о старима и болеснима и унапређење образовног система.

Ови циљеви, уз већ поменути развој инфраструктуре, нам показују домет уплитања државе у живот људи у свету либералне економије. У данашње време је то све што се од било које владе на нашем континенту може очекивати.

Једна од основних тема Бориса Џонсона као либералног градоначелника Лондона, била је Екологија и на готово свакој фотографији је био на бициклу, у пословном оделу, са кацигом.

Увео је посебне тарифе за аутомобиле у центру, да би смањио ниво загађења. Трамп са друге стране, негира глобално отопљење и повукао је САД из климатског споразума.

Остаје питање шта ће од многобројних обећања успети да испуни, јер све то кошта, а по највише од свега сам Брегзит. Чак и у случају да спроведе Брегзит и да јесте у праву да ће то Британији донети просперитет, питање је да ли ће остати довољно дуго на власти да ужива у резултатима. Ако Брегзит буде ускоро реализован поставиће се питање да ли је Србији боље као држави да тражи себи друштво у ЕУ или ван ње.

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here