Данијел Игрец: Напади на повлачење признања тзв. Косова долазе од присталица губитничке политике

Поделите:

Не могу, а да се не осврнем на све учесталије очајничке покушаје дискредитовања дипломатске офанзиве Србије за повлачење признања тзв. Косова.

На сваком кораку јављају се они који би да нас убеде да је борба за сопствена права лоша и назадна, а прихватање једностраних и наметнутих “решења” нешто пожељно и преко потребно. Чим примете да Србија мало крене државотворним путем они одмах упрежу своју квазиинтелектуалну и медијску машинерију, покушавајући да нас ресетују и врате на аутошовинистички образац деловања.

Најновији у низу “креативних аргумената“, који нам скоро свакодневно стижу из редова симпатизера и покровитеља приштинске парадржаве каже нам како “повлачење признања не утиче на чланство тзв. Косова у међународним организацијама“. Како би додатно поткрепили своју тезу они се позивају на случај Црне Горе и њен улазак у Уједињене нације.

Њихова теза, којој се на моје велико разочарење придружио и познати професор међународног права, Тибор Варади, гласи:

Повлачење признања није гарант неуласка Косова у УН јер је и Црна Гора постала чланица УН, иако је тада њену независност признавало свега 60 чланица ове организације.«

Мудре главе” заборављају основну чињеницу, која поменути положај Црне Горе разликује од косовског случаја и због које је њихово поређење у најмању руку бесмислено и без икаквог основа, пласирано искључиво из разлога дезинформисања и стварања конфузије у јавности.

Србија се није противила отцепљењу Црне Горе, која је, ако оставимо по страни питање стварног легитимитета самог референдума, изашла из државне заједнице са Србијом, поштујући одредбе тадашњег Устава Државне заједнице СЦГ. Званични Београд никада није на међународном нивоу оспоравао њену државност нити је покренуо лобирање за спречавање њеног уласка у међународне институције.

Руковођене тим сазнањем чланице УН нису ни имале разлога да се посебно противе пријему Црне Горе у своје редове јер су знале једну ствар – како се са тим пријемом сложила и матична држава – Србија – није постојало ниједно спорно питање због којег би оне уложиле свој протест или вето на ту одлуку. Питање њиховог претходног (не)признавања Црне Горе постало је сувишно самим тренутком гласања за њен пријем у УН јер се подршка чланству у Генералној скупштини УН-а третира као имплицитно де јуре признање нове државе.

Већ према овоме је јасно зашто потезање аргумента око Црне Горе не пије воду у покушајима делегитимизације процеса повлачења признања тзв. Косова. Његовом пријему у УН противи се Србија као матична држава и све док она буде остала при ставу да је његова самопроглашена државност нелегална и нелегитимна тај став ће поштовати и (сада већ) већина чланица у УН која не признаје стицање државности без сагласности матичне земље.

Долазимо до закључка да је у одбрани КиМ међународна активност Србије од пресудне важности. Ћутање и нечињење лако могу да воде у одлуке којима се печатирају решења, лоша по српске државне и националне интересе. Циљ расадника лажних вести и проалбанске пропаганде је управо то – да се Србија поново самоизолује и дистанцира од својих права, а одлучивање о њима препусти својим геополитичким противницима, као што је то чињено последњих двадесет година.

Зато је од пресудне важности стална и континуирана посвећеност Србије проактивном деловању у међународној арени. Број противника косовске “независности” ће бити утолико већи уколико Београд додатно оснажи своје напоре на расветљавању противправности косовске сецесије.

Жао ми је што на тој линији губитничке и дефетистичке политике истрајавају и појединци, којима професија налаже да се боре против релативизације, политизације и обесмишљавања међународног права.

Многи од њих иду чак толико далеко да кажу како би повлачење признања “можда и имало утицаја” на будуће чланство Приштине у УН ако би се међу државама које не признају тзв. Косово “нашле и неке значајније земље“.

Да ли тиме желе да нас убеде да су Русија, Кина, Иран, Бразил, Аргентина, Израел, Мексико, Јужноафричка република, Индија и низ других глобалних и регионалних сила безначајни чиниоци у међународној политици?!

Да ли нам то поручују да је непризнавање тзв. Косова од стране чак четири нуклеарне силе света (Русије, Индије, Кине и Израела), од стране највеће економије света (Кине), од стране највеће исламске земље на свету (Индонезије), од стране чланица најбрже растућих привредних, безбедносних и политичких савеза данашњице (БРИКС-а, ОДКБ-ја, Шангајске организације и Евроазијске економске уније) опскурна и небитна ствар?!

Када ће већ једном схватити да у те спинове и лажи осим шачице њихових истомишљеника више нико не верује.

 

Данијел Игрец за Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here