Гончаров: ДАРОВИ РУСКЕ МОНАРХИЈЕ

Поделите:

Жосе Мануел Дурао Барозо – José Manuel Durão Barroso,  бивши шеф Европске комисије, једном је рекао: “Русија је континент који се представља као држава. Русија је цивилизација којој се причињава да је нација.” То је то, ни више ни мање. Обзиром да Барозо припада наднационалној светској елити и да је врло компетентна особа, једноставно је неопходно да се прикључимо његовом мишљењу. Нарочито, нама, који живимо у савременој Русији.

Филозоф Иван Иљин (1883-1954) је написао: “Бити Рус значи не само да говори руски. Него то значи – да Русију осети срцем, да види њен драгоцени идентитет и јединствени лик, да схвати да је ова оригиналност Дар Божји, који је подарен руском народу, а истовремено – налог од Бога да заштити Русију од насртаја других народа и да овај дар тражи – слободу и независност на земљи.  Бити Рус значи веровати у Русију, онако како су у њу веровали сви велики руски људи, сви њени генијалци и градитељи.”

Некако само по себи из ових речи следи да је оригиналност континента Русије и њена цивилизацијска суштина – Божанствени дар. И, уопште, поклон је нешто више од примитивне размене односа или хладно полагање рачуна. Дар од Бога, он долази из чистих Небеса, од Небеског Града, а не из огњеног пакла (тамо даривати не знају и не могу). Дакле, ако нашу цивилизацију видимо као дар, онда морамо схватити да се развијала и изграђивала само као даровање и ништа друго. На “рачуноводственом моралу” и “врлинама ухрањених подвољака” цивилизацију је немогуће изградити.

Руска историја је започела као мит, развијала се као у авантуристичком роману. Стварна је жеља да се не заврши неуспешном анегдотом. Зато је неопходно да се разјасни тако сложено питање, народ дарује људима власт – а власт даровано враћа народу.

Али о каквој форми организације власти у Русији је важно говарити? Да, наравно, о монархистичкој! И уопште не због тога што нам је монархија милија од демократске републике. Објективно, демократија апсолутно није прилагођена дарењу, поштеном и отвореном, без чекања на контра-поклоне. «Do ut des!» (“Дајем, да би ти дао!”).

Избори су, заправо, директна жеља да пропустимо на врх личност, политичара, чешће политиканта, који обавезно на овај или онај начин поблагодари свог бирача. Тако не функционишу државни интереси, него лични и групни. Пензионер жели да му повећају пензију, чак и ако недостаје новац за исплату породицама са много деце (у народу “после нас потоп!”). Или, рецимо, бизнисмен тражи смањење пореза (“Живи пуном снагом”), иако се средства за одбрану земље натежу и војни буџет је у шкрипцу.  Зато они и бирају по вољи свог срца. И испоставља се да у скупштину пролазе «аb equis ad asinos» (“од коња до магарца”). Дакле, не треба се вређати због изневерених очекивања. Таква је природа сваке демократије, било у Европи, у земљама Југо-источне Азије, у древној Атини, или у Сједињеним Државама XXI века.

Руски филозоф, родом из Донбаса, Александар Панарин (1940-2003) у свом чувеном делу “Православна цивилизација у глобалном свету”, објашњава развој људске расе користећи теорију поклона француског социјалнога антрополога и етнолога Марсела Моса. По Панарину дар је најважнија карактеристика нормалног формирања цивилизације. Људи не само да јој дарују директан рад, него и свој простор, слободно време, мисли, емоције. Без дара не постоје породице. Родитељи дарују својој деци и кућу, своје старатељство, своју бригу и своје слободно време. Све се држи на поклону. “Дар је синоним обавеза, друштвених и моралних. Осећај праве, егзистенцијално доживљене обавезе људског унутрашњег дуга настаје само као одговор на дар: све то што су нам даровали наши родитељи и преци, што су нам подарили наше детињство, нашу родну земљу, нашу културу и историју. У цивилизацији тоталне (еквивалентне) размене концепт дара нестаје, заједно с њим нестане и концепт друштвених и моралних обавеза (ја сам се одужио, зато ником ништа не дугујем нити имам обавезе)”. (Александр Панарин).

Руска Самодержавност, руска монархија се одувек даривала народу. У поклоника совјетског система, васпитаног на бајкици: “краљ седи на трону са позлаћеном круном, пијуцка вино, вуче за праменове слуге – зликовце!”, оваква изјава може да изазове злобан смешак. Само овде прича, припремљена у комунистичким и либералним уџбеницима и приручницима, у стварности од бајке се разликује скоро у свему.

Монарси у Русији су били различити, али већина њих (осим малолетног Петра II, да још као дете – Иоанн VI Антонович испадају из укупног система) су себе и своје време даривали држави. Мало-бедно, богато-добро, али су даривали. Чак и Јекатерина I (Марта Скавронска) се борила да је не осуде. И она је на свој начин мислила на државу. Владарима династије Романових до Петра Великог и руских царева XIX века, не може се ставити приговор на одсуство жеље да дају и раде за добробит отаџбине. Једини руски цар XX века – носилац страсти Николај Александрович “ставио је душу за своје блиске.” Опет, то се може разумети, ако се окренете стварним историјским чињеницама, а не марксистичко-лењинистичкој пропагандистичкој плеви. Иначе, после догађаја од 9. јануара 1905. године, руски аутократа записао је у свом дневнику: “Тешки дан! У Петербургу је дошло до озбиљних нереда ко последица жеље радника да стигну до Зимског дворца. Војници су морали пуцати на различитим местима у граду, било је много мртвих и рањених. Господе, како је болно и тешко! “

А шта је “вођа светског пролетаријата”, “пријатељ деце”, “дедушка Лењин,” о стрељању се удостојио да исцрта својом ручицом: “У Нижњем се, очигледно, припрема белогардејска побуна. Морамо упрегнути све снаге, саставити тројку диктатора (Вас, Маркина и др.), одмах спровести масовни терор, стрељати и одвести стотине проститутки, које напијају војнике, бивше официре, и т.д. Без минута кашњења “(В.И. Лењин Д.Г. Федорову 99.VIII.1918 г. // ПСС. – Т. 50. – С. 142.). Изгледа као да се устанак спрема, али већ треба стрељати. Добрица Илич. А такви цитати из Лењинових дела никако нису ретки.

Или још, у истом 50-том тому налазимо: “Неопходно је ојачати узимање талаца из буржоазије и из породица официра – због вршења издаје. Договорите се са Держинским. Мељничанском дајте (са мојим потписом) телеграм, да да је срамота ако се оклева да се стрељају они што се нису јавили (ПСС. – Т. 50. – с. 343.).

Лењин се понаша не као дарилац, него као елементарни убица у добром старом дому званом Империја. А људе не жали. Апсолутно. Због апстрактног “напретка” и митских добитака револуције на онај свет може се отправити било ко. Нема туге за Русију. Душу је власт уништила у пуном обиму.

Совјетска Република лако је појела и поклоне руске монархије. Масовна психоза револуције почела је да производи “паметне”, који су због сопственог комфора били спремни да шпијунирају и шаљу у затвор и на стрељање сваког ко би им нешто засмето. М.А. Булгаков у “Мајстору и Маргарити” не лаже када саопштава да је Мастер ухапшен по пријави Алојзија Могарича, који је желео да присвоји стан. “Креч и намештај” плус дограђено купатило заменили су све и свја. Власт је отказала од способности да даје поклоне, научила људе да чине исто. Алојзиј Могарич је права слика победничког пролетера. Где даље да се клима путем моралног распада? Ми жањемо плодове те револуционарне сетве из 1917. године. А ако не успемо да научимо власт да дарује, не успемо да научимо нрод да даје дарове, тмурна ће изгледати будућност Русије.

Стога је на плећима савремених руских монархиста тешко бреме – обнова традиције даривања, иза које се скрива традиција сопствених обавеза. И овде се не смеју заборавити праве речи Александра Панарина: “. … савремени конзервативац – то је и суптилни херменеутик, који открива скривено од својих претходника значење смисла традиције, храбри рестаураторе вршећи посао, упркос протестима бучне новограђанске јавности”. Љубав Отаџбине од стране монарха – је дар, али и љубав људи према монарху – такође је дар, не може се то заборављати, јер на томе почива наша цивилизација, наша земља и наш идентитет.

Fac officium, Deus providebit! (“Врши своју дужност, Бог ће помоћи!”)

Александар Гончаров, rusorel.info

Обрада са руског: Андрей Волков

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here