Ђорђе Дмитровић: Умирање Крајишника

Поделите:

Јел’ за гроб ме питаш пријатељу
ђе је хумка живога мртваца
мој гроб ти је дуж Kрајине цјеле
од Дрниша па до Мирковаца

Јел’ за гроб ме питаш пријатељу
ђе ми леже ове моје кости
Јасеновац и Јадовно друже
ту осташе све моје младости

Јел’ за гроб ме питаш пријатељу
за ожиљак преко цјелог врата
заклали су мене оног дана
кад заклаше рођеног ми брата

Јел’ за гроб ме питаш пријатељу
како живим ја у смрти својој
знаш ли да су животиње пусте
распориле стомак мајци мојој

Јел’ за гроб ме питаш пријатељу
ја не добих давно муштулука
оно што се родити требало
Усташка је узела ми рука

Јел’ за гроб ми питаш пријатељу
мој је ковчег на трактору дош’о
сахранио ја сам себе живог
са огњишта кад сам у збјег пош’о

Ђорђе Дмитровић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here