Дмитрий Нестеров: ДИВЕРЗИЈА У МОСКОВСКОЈ СУВОРОВСКОЈ ВОЈНОЈ АКАДЕМИЈИ

Поделите:

Клуб “Толерантност” у Москвској Суворовској војној академији, “часови толерантности” – је реална опасност за распад духовног и моралног лика сувороваца, а последично и будућности официрског корпуса Руске армије.

У чеме се огледа опасност, ако нас уверавају да ће студенти на овим часовима само научити да толеришу људе различитих култура, друге расе или националности, других верских уверења, оне који имају другу идеологију?

Ствар је у чињеници да је информационо-психолошки рат један од најважнијих задатака непријатеља да покуша да наметне своје концепте и појмове, да на тај начин поткопа друштвени систем традиционалних духовних и моралних вредности, што на крају мора да доведе до самораспада друштва подвргнутог нападу.

Агресивно наметање таквих појмова као “толерантност” пред нашим очима у Европи доводи до потпуне ерозије моралних норми и духовном пропадању друштва, коме је под маском злогласне толеранције наметнута равнодушност према сопственој култури и традицији, толеранције свих грехова и порока, што доводи до неизбежне деградације многих европских земаља. Видимо како одређене снаге иза апела на толеранцију прикривају наметање либералног модела свим земљама, развоја и космополитизма, који треба да доведе до нестанка суверених националних држава, да народи изгубе сопствени идентитет.

Либерали у наше време, оптужујући противнике за недостатк толеранције, као нови квалитет износе не само толеранцију према расним, националним или верским мањинама, него и мањинама друге врсте, таквим пороцима и греховима, које целокупно руско друштво, представници свих традиционалних религијских конфесија Русије категорички одбацују.

“Толеранција” – то је западни термин који је никао у либералном друштву. Толеранција подразумева могућност свим члановима либералног друштва да организују своје животе тако, да не сметају једни другима да постигну успех на било који начин, у настојању за конфортом. Ми видимо како се у модерном либералном друштву афирмише концепт једнакости свих гледишта, концепт слободе као сведопустљивости, дешава се разрушавање моралних стандарда.

Толеранција је равнодушна према појмовима добро или лоше, под маском подношљивости за ставове других не наводи јасне критеријуме за добро и зло. У складу са либералном идеологијом толерантан човек треба да буде равнодушан према греху, перверзији и корупцији других људи, тј. на све оно што га се лично не тиче. Уз то и он сам може то све да чини, захтевајући за себе толерантност од стране других .

О томе шта се дешава у друштву коме је наметнула толерантност може се судити размишљајући о пореклу тога термина, који су из медицине преселили у социологију: “Толеранција – то је медицински термин узет из трансплантологије и означава неспособност организма да разликује инородне органе. Ово стање се постиже постепеним упумпавањем штетних супстанци у имуни систем организма, што организам доводи до апатије и равнодушности. Потпуна толерантност – то је смрт … “.

Толеранција подразумева подношљив став према сексуалним перверзијама, издаји, похлепи, издаји и изопачености деце. У западним земљама хомосексуалци, лезбејке, транссексуалци, трансвестити и педофили радо служе у војсци, развијајући пуну диктатуру подношљивости према властитим перверзијама. Сваке године 16. новембра славе Међународни дан толеранције, позивајући нормалне људе да се према њиховој изопаченој патологији и содомији односе толерантно

У току либералног експеримента у последњим десетлећима Русији су пред нашим очима наметане вредности неспојиве са духовним и моралним традицијама наше цивилизације. Народни организам пеглали су уз помоћ медија таквим отровним стварима, као култ златног телета, покушали да се зараде на људским пороцима и манама. У Русији су се множиле играонице, аутомати и казина, ноћни клубови, појавила се порно индустрија, ширила наркоманија. Крајем деведесетих наша земља је стајала на ивици распада и смрти. Али, на срећу, нашем народу нису успели да наметну апатију и равнодушност за судбину земље.

Повратком у матичну луку Севастопољ у нашем друштву су се десиле неповратне промене, оживео је својствени нашим људима патриотизам, дух самопоштовања. Агресија против свега руског у Украјини, против нас објављени економски рат, отклонили су у руском друштву последње илузије о томе како се колективни Запад односи према Русији.

Зашто онда настављамо да поступамо по рецептима који су били наметнути нашем народу у годинама либералног погрома?

Зашто руском образовном систему, посебно суворовским војним институтима, наметати концепте који су установљени да униште традиционалне вредности руског друштва?

Лекције толеранције у суворовским војним школама и кадетским корпусима сматрамо као покушај да се подрију традиције и темељи кадетског покрета.

Подсетимо да у Русији никада нису знали за такав појам, као што је толеранција. Зато су у Руској империји сви народи које је поменуо Нестор-летописац, успешно сачувани. За разлику од становништва колонија Британске империје и колонијалних поседа других европских земаља сви држављани руске империје уживали су једнака права. Владајућа елита народа, који су били укључени у састав руског государства, остваривала је једнака права као руско племство. У Русији никада нису знали за испољавање расне нетрпељивости, није било верских прогона.

У Русији нису знали за “толерантност”, увек је постојала верско уважавање и поштовање обичаја и културе свих народа који су улазили у састав Руске империје. У официрском корпусу Руске Царске Армије заједно су служили, тукли се раме уз раме са непријатељима Отаџбине – православци, муслимани, римо-католици и лутеранци. У кадетским корпусима и војним школама васпитавали су будуће официре на исти начин. У Совјетском Савезу сачуване су ове традиције поштовања и пријатељства међу свим народима земље, што се јасно показало током Великог отаџбинског рата.

Духовне традиције на којој се градила Русија, која је имала хиљадугодишњу православно-хришћамску културу – то су принцип љубави и поштовања културе и идентитета свих народа наше земље. Русија је постала велика држава, која се простирала од Балтика до Тихог океана захваљујући такој моралној основи. У нашој земљи данас живи 190 народа и етничких група, укључујући и најмање бројне. И сви они уживају једнака права.

Није наш народ неопходно учити некој “толерантности”. Наша деца треба да се васпитавају на хиљадугодишњим духовним и моралним вредностима руске цивилизације, у духу љубави и самопоштовања, да буду патриоте своје земље, који су увек спремни да бране Отаџбину и свој народ.

П.С. Анализирајући наметање “толерантности” кадетским институцијама Министарства одбране Руске Федерације, човек је погођен дечијом наивношћу (или потпуном недостатку професионализма) одговорних лица, која уништавају духовно и морално језгро Руске армије, чинећи угоду непријатељима отаџбине.

Ово обраћање упућено је војним и државним службеницима, грађанима Руске Федерације, за лично одлучивање и оцену о учешћу у заштити наше деце од штеточинског дејства иностраних психотехнологија.

Члан Савета Министарства просвете (Министарство просвете и науке)

Рускe Федерацијe за образовање кадета,

Председник удружења «Московски суворовци»

Дмитриј Нестеров

Извор: http://www.mccvu.ru/

Превод и обрада: Андрей Волков

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here