Др Иван Пајовић: „Добросуседска политика ЕУ”: Играчка у рукама мафије и тајкунократије

Поделите:

 

 

Украјина, без икакве сумње, ствара велике главобоље Западу. Она и изгледа, и понаша се као „болесник Европе”. Али нико тако успешно не дискредитује европске интеграције као тајкунска власт у Молдавији, која се тобоже представља као проевропска. Онај кога занима којим мрачним каналима нестају милиони прикупљени од пореских обвезника Европе, може обратити пажњу на следећи вапијући случај.

Према становишту Брисела, Молдавија свакако мора да остане у орбити НАТО пакта и ЕУ. „Позитивне промене које показују прогрес у Молдавији дају добар сигнал и ОЕБС-у и свим државама-чланицама” – изјавио је генерални секретар ОЕБС-а Томас Гремингер. Зато се већ дуже време у земљама ЕУ и НАТО за фаворите сматрају они политичари који показују оштар отклон од Истока.

Западни спонзори нису условљавали своје кредите строгим условима. Молдавија се сматрала „примерним учеником”, а то је требало наградити. Притом, сви су знали да се „суверенитет” Молдавије заснива на узимању кредита за кредитом. Око трећине молдавског буџета представља новац од кредита и субсидија.

ЕУ против Плахотњука

Ништа није вечно на овом свету. На крају, стрпљење Европске Уније је спласнуло и одлучено је да се молдавској „елити” упути жути картон. Средином новембра Европски парламент изнео је на гласање ток реализације Споразума о придруживању Молдавије. После оштре критичке дебате одлучено је да се одложи давање макрофинансијске помоћи до парламентарних избора у фебруару следеће године (у питању је сума од око сто милиона евра).

Посланици Европског парламента имали су не мало разлога да сумњају у испуњавање обавеза које је Молдавија преузела. Иако је уочен некакав напредак у размени са ЕУ, велику критику је изазвала једна друга чињеница: избегавање примене основних европских вредности. „Не само наслеђе совјетског система, већ и 20 година тајкунократије имају своју цену” – рекла је Ребека Харм. „Плахотњуку и њему сличнима потребна је ЕУ ради личних егоистичких циљева и обогаћења, што је још израженије у условима све веће аутократије. Али понеки политичари у ЕУ и даље верују да су олигарси корисни – у својству геостратешког ослонца против Истока” – каже Хелмут Шолц.

У рукама олигарха Плахотњука, председника Демократске партије, сконцентрисана је сва власт у Молдавији, укључујући контролу над парламентом и владом. Демократска партија је узурпирала генералну прокуратуру (врховно тужилаштво), антикорупциони комитет, тајну службу ISS, централну банку и финансијски надзор. На кључна места у тим институцијама Плахотњук је поставио своје рођаке, пријатеље и блиске истомишљенике. На врху ове пирамиде стоји, наравно, сам Плахотњук – тако тврде и у Европском парламенту.

Европски парламент је донео одлуку апсолутном већином гласова: 396 посланика – за, 76 – против. Притом ЕУ задржава право да укине безвизни режим за грађане Молдавије, уколико Кишињев не испуни своје обавезе везане за борбу против корупције и прање новца.

За „нестанак” око 400 милиона евра Европски парламент је оптужио „корумпиране чланове ранијих тобож-проевропских влада”. Зајмови у размерама милијади „у великој мери” отпливали су у непознате руке.

Још одавно је председник Игор Додон упозорио ЕУ о масовним пропустима у контроли финансијске помоћи његовој земљи. „Како треба да схвате грађани Немачке, који живе у обичним становима, чињеницу да је њихов порески новац отишао у Молдавију, у којој га политичари-корупционаши троше тако што купују дворце по Немачкој?” – питао се Додон. „У периоду од 2007. до 2015. Европски парламент је одвојио за Модавију 782 милиона евра. У најмању руку половина тог новца ишчезла је тајним каналима”.

Осим молдавске клике, постоје, разуме се, и други профитери у овако створеним условима, а које не треба тражити само у Кишињеву, већ и у Румунији, али и у Бриселу. Например, румунски евро-посланици инсистирали су на продужавању финансијске помоћи Молдавији како она не би потпала под утицај Русије. То се догађа у време припреме Румуније да преузме председавање Саветом Европе у првој половини 2019.

Лукавство ЕУ или кокошије слепило?

Молдавија је један од главних корисника европске помоћи. Међутим, и ту постоје нијансе… Виктор Кириле, директор Asociatia per Politca Externa (из Кишињева) тврди да је Европска унија, доделивши земљи за пет година (од 2009. до 2013. године) скромних 600 милиона долара (што по глави изађе 164 долара, јер без Придњестровља Молдавија има 2,9 милиона становника), гурнула земљу у потпуну беду. Са таквим поступањем, ЕУ у очима Кишињева губи своју привлачност. Тим пре јер се управљачка елита, определивши се за ЕУ, суочава са губитком свог утицаја и привилегија. Ипак, Молдавији се додељује понајвише средстава по глави становника у оквиру ENPI (Europäische Nachbarschaftsund Partnerschaftsinstrument – финансијски инструмент ЕУ, најважнији извор финансирања 17 држава-партнера), премда је то тек 10 процената онога колико очекује да прими из Брисела румунски грађанин.

Индекс људског развоја (Human Development Index), који посматра 187 земаља, позиционира Молдавију на 114. место (најлошије у Европи). То је рејтинг између Боцване и Египта. Молдавија се сматра најкорумпиранијом земљом у Европи: према Индексу уочене корупције (Corruption Perception Index) ова земља заузима 123. место од 176 посматраних. Око 29% Молдаваца живи испод линије сиромаштва, што је такође најлошији показатељ у Европи.

Разлог овакве катастрофалне ситуације је у томе што се непрекидно појављују снаге које наводно иступају за зближавање са Европом, а заправо им уопште није стало до европских вредности. Корумпиране владе у Кишињеву, једна за другом, добијају заштиту Запада и румунског руководства, стварајући илузију да су проевропљани и да су се дистанцирали од Русије. Као резултат, Република Молдавија је постала играчка у рукама мафије и олигарха онаквог кова као што је Плахотњук” – пишу букурештанске новине România Liberă 25. јануара 2016. године.

Источноевропске земље се по старом принципу посматрају као другоразредне: узмите свој новац, радите са њим шта вам је воља, само ћутите. Такав став је показао бивши немачки ЕУ-комесар Гинтер Ферхојген, који је својевремено био задужен за проширење ЕУ. Једном речју, ЕУ чини све да претвори земље Источне Европе у неоколоније. „Молдавија је најочитији пример тога да је источна политика ЕУ постала рушевина и да јој је потребна поправка. Уместо конфронтације са Русијом и извоза неолиберализма, нама је потребна сарадња и економски развитак у Источној Европи” – сматра Андреј Хунко, члан немачког Бундестага.

Четврти пут”, али куда?

Створена је занимљива ситуација. Непосредно пред парламентарне изборе практично сви европски центри моћи отказали су поверење аутократским молдавским олигарсима.

Према документу који је усвојен у ЕУ, упућивање макрофинансијске помоћи може бити обновљено само после парламентарних избора, под условом да избори одговарају међународним стандардима. Контрола над парламентом је за Плахотњука питање живота или смрти.

Ипак, то не значи да „господар Молдавије” има намеру да испуни услове ЕУ. То доказују његови последњи потези. На митингу у Кишињеву Плахотњук је прогласио своју нову иницијативу: „Четврти пут Молдавије” (Pro Moldova). Сада се олигарх отворено дистанцира од ЕУ, трудећи се да представи некакав посебан пут – са ослонцем само на „сопствене снаге”. О испуњавању услова Европског парламента нема ни речи – чини се, Плахотњук се страшно наљутио на Брисел и, може се претпоставити, нада се неким другим спонзорима.

На списку спољнополитичких приоритета за 2018. годину, који су саставили Плахотњукови сарадници, спомињу се САД, Вишеградска група и Јапан. Очигледно олигарх нагиње пре свега ка савезу са САД. Идеја му се састоји у томе да држи Американце по сваку цену унутар своје двоструке игре.

Средином новембра Плахотњук се сусрео са недавно именованим америчким амбасадором у Кишињеву Дереком Хоганом. Интересантан детаљ: Хоган је тада контактирао са румунским пуковником Георгием Ризом, који се налази на челу највеће војне компаније Румуније Black Wolf и убедљиво замолио да се повећа број молдавских плаћеника за ангажовање у Авганистану. Хоган је и сам служио у Авганистану. Да је амбасадор САД уједно и амерички војни шпијун – у Кишињеву се говори без устезања. Сарадња Пентагона и Кишињева спроводиће се преко њега. То значи да ће све одлуке о додели финансијске и војне помоћи Молдавији доносити искључиво Хоган.

Септембра 2016. године у Конгрес САД стигао је документ са захтевом „да се провере банкарски рачуни особа као што је Влад Плахотњук”. Али за сада резултата нема. Према Telegramkanal ShadowPolicy, разлог за то је чињеница да је Плахотњук сарађивао са ЦИА (Источноевропско одељење) и да је од 2004. до 2016. извршавао низ специјалних задатака у интересу те обавештајне службе.

Крајем децембра 2017. године у утицајним америчким новинама Wall Street Journal Плахотњук је објавио чланак у ком тражи од САД и ЕУ помоћ у борби против Русије (https://www.wsj.com/…/moldovaneedsthewestshelpagainst-…). У том чланку Плахотњук каже да је главни приоритет његове владе добијање кредита ЕУ, САД и ММФ. Дакле, његов главни циљ представља добијање туђег новца.

Погледајте ко тражи помоћ!”

Прихватање политике Ангеле Меркел у Молдавији раније је било везано, пре свега, за њену водећу позицију у Европи. Сада се та слика изменила. Декларисана противница Москве, Молдавка Гаина Михаела, пише у свом отвореном писму федералној канцеларки:

Погледајте ко тражи помоћ! Од 2007. до 2012. године случај Плахотњук је обрађивао италијански биро Интерпола. Али 2013. године, када је Интерпол предао молдавској полицији прикупљена документа, сва она која су се тицала Плахотњука просто су нестала! Прави циркус!

Ви подржавате и храните индивидуума, чији су се џепови надули од прљавог новца и који је поткупио све судије и политичаре под изговором да ће иначе Владимир Путин преузети контролу над његовом земљом. Шта ће вам такав савезник, који вас, благо речено, сматра за будале?

Дивљаштва афричких и латиноамеричких диктатора Молдавци, вероватно, не би издржали. Али, да ли ми треба да следимо пример Јенкија, који у борби против Руса подржавају мутне зликовце? То је прљава политика у стилу „Можда је протува, али је наша протува”. Флертовањем са преступницима из Источне Европе може се постићи све, осим тријумфа идеје у коју ми верујемо” – пише Гаина Михаела.

Такозвани проевропски режим Плахотњука омрзнут је од стране већине становништва, све је мање наклоњених Европској Унији, вера у државност најбедније земље у Европи је потпуно пропала” – јавља из Кишињева Мартин Лајденфрос (20. април 2018).

Главно питање је куда пролази граница између Истока и Европе, и како ЕУ треба да се понаша према суседним земљама. Данас су те земље (Украјина, Молдавија, Грузија, Азербејџан и Јерменија) таоци својих политичких господара. Садашњи контролисани хаос дозвољава тим господарима да се обогате у трен ока. Под таквим околностима лицемерно је дискутовати о потреби дефинисања стратегије ЕУ према суседима.

Раније је ЕУ имала обавезу да упућује Јерменији финансијску помоћ у обиму од 160 милиона евра” – тврди јерменски премијер Никола Пашињан. Међутим, ситуација се изменила. Пашињан мора да рачуна са тим да ће његова популарност спласнути када револуционарна еуфорија опадне и људи почну да траже конкретно побољшање својих живота. Нови диктатор очекује помоћ из Брисела. И то очекује с разлогом: ЕУ, на пример, упумпава у Украјину милијарду евра из џепа европских пореских обвезника.

Ко се задњи смеје, најслађе се смеје

Отворено, може се говорити о губитку оријентације. ЕУ нема адекватан одговор на кризу. „Бојим се да ћемо после проширења морати подићи кинески зид око Европе” – каже бивши председник Естоније Томас Илвес. „Разуме се, Русија може напасти Естонију, али одмах после тога она може изгубити чак и Омск, и Томск, да не говоримо о Санкт Петербургу” – каже екс-председник. Такав безумни страх појачава жељу да се крије иза зида.

Зашто нам ЕУ не предлаже ништа у сврху изградње демократских структура? Може ли ЕУ да произведе нешто више осим поплаве речи?” – пита се бивши молдавски амбасадор у САД Николае Киртоака. Молдавија и Украјина траже од ЕУ перспективу. Тамошња нестабилност снажно угрожава европску безбедност. На крају крајева, границе Европе одређују се таквим факторима као што је култура, безбедносна политика и геополитика, а не само географија.

Европа лута по мраку. Зато игра коју Плахотњук води још није завршена.

Др Иван Пајовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here