Dr Ivan Pajović: „Dobrosusedska politika EU”: Igračka u rukama mafije i tajkunokratije

Podelite:

 

 

Ukrajina, bez ikakve sumnje, stvara velike glavobolje Zapadu. Ona i izgleda, i ponaša se kao „bolesnik Evrope”. Ali niko tako uspešno ne diskredituje evropske integracije kao tajkunska vlast u Moldaviji, koja se tobože predstavlja kao proevropska. Onaj koga zanima kojim mračnim kanalima nestaju milioni prikupljeni od poreskih obveznika Evrope, može obratiti pažnju na sledeći vapijući slučaj.

Prema stanovištu Brisela, Moldavija svakako mora da ostane u orbiti NATO pakta i EU. „Pozitivne promene koje pokazuju progres u Moldaviji daju dobar signal i OEBS-u i svim državama-članicama” – izjavio je generalni sekretar OEBS-a Tomas Greminger. Zato se već duže vreme u zemljama EU i NATO za favorite smatraju oni političari koji pokazuju oštar otklon od Istoka.

Zapadni sponzori nisu uslovljavali svoje kredite strogim uslovima. Moldavija se smatrala „primernim učenikom”, a to je trebalo nagraditi. Pritom, svi su znali da se „suverenitet” Moldavije zasniva na uzimanju kredita za kreditom. Oko trećine moldavskog budžeta predstavlja novac od kredita i subsidija.

EU protiv Plahotnjuka

Ništa nije večno na ovom svetu. Na kraju, strpljenje Evropske Unije je splasnulo i odlučeno je da se moldavskoj „eliti” uputi žuti karton. Sredinom novembra Evropski parlament izneo je na glasanje tok realizacije Sporazuma o pridruživanju Moldavije. Posle oštre kritičke debate odlučeno je da se odloži davanje makrofinansijske pomoći do parlamentarnih izbora u februaru sledeće godine (u pitanju je suma od oko sto miliona evra).

Poslanici Evropskog parlamenta imali su ne malo razloga da sumnjaju u ispunjavanje obaveza koje je Moldavija preuzela. Iako je uočen nekakav napredak u razmeni sa EU, veliku kritiku je izazvala jedna druga činjenica: izbegavanje primene osnovnih evropskih vrednosti. „Ne samo nasleđe sovjetskog sistema, već i 20 godina tajkunokratije imaju svoju cenu” – rekla je Rebeka Harm. „Plahotnjuku i njemu sličnima potrebna je EU radi ličnih egoističkih ciljeva i obogaćenja, što je još izraženije u uslovima sve veće autokratije. Ali poneki političari u EU i dalje veruju da su oligarsi korisni – u svojstvu geostrateškog oslonca protiv Istoka” – kaže Helmut Šolc.

U rukama oligarha Plahotnjuka, predsednika Demokratske partije, skoncentrisana je sva vlast u Moldaviji, uključujući kontrolu nad parlamentom i vladom. Demokratska partija je uzurpirala generalnu prokuraturu (vrhovno tužilaštvo), antikorupcioni komitet, tajnu službu ISS, centralnu banku i finansijski nadzor. Na ključna mesta u tim institucijama Plahotnjuk je postavio svoje rođake, prijatelje i bliske istomišljenike. Na vrhu ove piramide stoji, naravno, sam Plahotnjuk – tako tvrde i u Evropskom parlamentu.

Evropski parlament je doneo odluku apsolutnom većinom glasova: 396 poslanika – za, 76 – protiv. Pritom EU zadržava pravo da ukine bezvizni režim za građane Moldavije, ukoliko Kišinjev ne ispuni svoje obaveze vezane za borbu protiv korupcije i pranje novca.

Za „nestanak” oko 400 miliona evra Evropski parlament je optužio „korumpirane članove ranijih tobož-proevropskih vlada”. Zajmovi u razmerama milijadi „u velikoj meri” otplivali su u nepoznate ruke.

Još odavno je predsednik Igor Dodon upozorio EU o masovnim propustima u kontroli finansijske pomoći njegovoj zemlji. „Kako treba da shvate građani Nemačke, koji žive u običnim stanovima, činjenicu da je njihov poreski novac otišao u Moldaviju, u kojoj ga političari-korupcionaši troše tako što kupuju dvorce po Nemačkoj?” – pitao se Dodon. „U periodu od 2007. do 2015. Evropski parlament je odvojio za Modaviju 782 miliona evra. U najmanju ruku polovina tog novca iščezla je tajnim kanalima”.

Osim moldavske klike, postoje, razume se, i drugi profiteri u ovako stvorenim uslovima, a koje ne treba tražiti samo u Kišinjevu, već i u Rumuniji, ali i u Briselu. Naprimer, rumunski evro-poslanici insistirali su na produžavanju finansijske pomoći Moldaviji kako ona ne bi potpala pod uticaj Rusije. To se događa u vreme pripreme Rumunije da preuzme predsedavanje Savetom Evrope u prvoj polovini 2019.

Lukavstvo EU ili kokošije slepilo?

Moldavija je jedan od glavnih korisnika evropske pomoći. Međutim, i tu postoje nijanse… Viktor Kirile, direktor Asociatia per Politca Externa (iz Kišinjeva) tvrdi da je Evropska unija, dodelivši zemlji za pet godina (od 2009. do 2013. godine) skromnih 600 miliona dolara (što po glavi izađe 164 dolara, jer bez Pridnjestrovlja Moldavija ima 2,9 miliona stanovnika), gurnula zemlju u potpunu bedu. Sa takvim postupanjem, EU u očima Kišinjeva gubi svoju privlačnost. Tim pre jer se upravljačka elita, opredelivši se za EU, suočava sa gubitkom svog uticaja i privilegija. Ipak, Moldaviji se dodeljuje ponajviše sredstava po glavi stanovnika u okviru ENPI (Europäische Nachbarschaftsund Partnerschaftsinstrument – finansijski instrument EU, najvažniji izvor finansiranja 17 država-partnera), premda je to tek 10 procenata onoga koliko očekuje da primi iz Brisela rumunski građanin.

Indeks ljudskog razvoja (Human Development Index), koji posmatra 187 zemalja, pozicionira Moldaviju na 114. mesto (najlošije u Evropi). To je rejting između Bocvane i Egipta. Moldavija se smatra najkorumpiranijom zemljom u Evropi: prema Indeksu uočene korupcije (Corruption Perception Index) ova zemlja zauzima 123. mesto od 176 posmatranih. Oko 29% Moldavaca živi ispod linije siromaštva, što je takođe najlošiji pokazatelj u Evropi.

Razlog ovakve katastrofalne situacije je u tome što se neprekidno pojavljuju snage koje navodno istupaju za zbližavanje sa Evropom, a zapravo im uopšte nije stalo do evropskih vrednosti. Korumpirane vlade u Kišinjevu, jedna za drugom, dobijaju zaštitu Zapada i rumunskog rukovodstva, stvarajući iluziju da su proevropljani i da su se distancirali od Rusije. Kao rezultat, Republika Moldavija je postala igračka u rukama mafije i oligarha onakvog kova kao što je Plahotnjuk” – pišu bukureštanske novine România Liberă 25. januara 2016. godine.

Istočnoevropske zemlje se po starom principu posmatraju kao drugorazredne: uzmite svoj novac, radite sa njim šta vam je volja, samo ćutite. Takav stav je pokazao bivši nemački EU-komesar Ginter Ferhojgen, koji je svojevremeno bio zadužen za proširenje EU. Jednom rečju, EU čini sve da pretvori zemlje Istočne Evrope u neokolonije. „Moldavija je najočitiji primer toga da je istočna politika EU postala ruševina i da joj je potrebna popravka. Umesto konfrontacije sa Rusijom i izvoza neoliberalizma, nama je potrebna saradnja i ekonomski razvitak u Istočnoj Evropi” – smatra Andrej Hunko, član nemačkog Bundestaga.

Četvrti put”, ali kuda?

Stvorena je zanimljiva situacija. Neposredno pred parlamentarne izbore praktično svi evropski centri moći otkazali su poverenje autokratskim moldavskim oligarsima.

Prema dokumentu koji je usvojen u EU, upućivanje makrofinansijske pomoći može biti obnovljeno samo posle parlamentarnih izbora, pod uslovom da izbori odgovaraju međunarodnim standardima. Kontrola nad parlamentom je za Plahotnjuka pitanje života ili smrti.

Ipak, to ne znači da „gospodar Moldavije” ima nameru da ispuni uslove EU. To dokazuju njegovi poslednji potezi. Na mitingu u Kišinjevu Plahotnjuk je proglasio svoju novu inicijativu: „Četvrti put Moldavije” (Pro Moldova). Sada se oligarh otvoreno distancira od EU, trudeći se da predstavi nekakav poseban put – sa osloncem samo na „sopstvene snage”. O ispunjavanju uslova Evropskog parlamenta nema ni reči – čini se, Plahotnjuk se strašno naljutio na Brisel i, može se pretpostaviti, nada se nekim drugim sponzorima.

Na spisku spoljnopolitičkih prioriteta za 2018. godinu, koji su sastavili Plahotnjukovi saradnici, spominju se SAD, Višegradska grupa i Japan. Očigledno oligarh naginje pre svega ka savezu sa SAD. Ideja mu se sastoji u tome da drži Amerikance po svaku cenu unutar svoje dvostruke igre.

Sredinom novembra Plahotnjuk se susreo sa nedavno imenovanim američkim ambasadorom u Kišinjevu Derekom Hoganom. Interesantan detalj: Hogan je tada kontaktirao sa rumunskim pukovnikom Georgiem Rizom, koji se nalazi na čelu najveće vojne kompanije Rumunije Black Wolf i ubedljivo zamolio da se poveća broj moldavskih plaćenika za angažovanje u Avganistanu. Hogan je i sam služio u Avganistanu. Da je ambasador SAD ujedno i američki vojni špijun – u Kišinjevu se govori bez ustezanja. Saradnja Pentagona i Kišinjeva sprovodiće se preko njega. To znači da će sve odluke o dodeli finansijske i vojne pomoći Moldaviji donositi isključivo Hogan.

Septembra 2016. godine u Kongres SAD stigao je dokument sa zahtevom „da se provere bankarski računi osoba kao što je Vlad Plahotnjuk”. Ali za sada rezultata nema. Prema Telegramkanal ShadowPolicy, razlog za to je činjenica da je Plahotnjuk sarađivao sa CIA (Istočnoevropsko odeljenje) i da je od 2004. do 2016. izvršavao niz specijalnih zadataka u interesu te obaveštajne službe.

Krajem decembra 2017. godine u uticajnim američkim novinama Wall Street Journal Plahotnjuk je objavio članak u kom traži od SAD i EU pomoć u borbi protiv Rusije (https://www.wsj.com/…/moldovaneedsthewestshelpagainst-…). U tom članku Plahotnjuk kaže da je glavni prioritet njegove vlade dobijanje kredita EU, SAD i MMF. Dakle, njegov glavni cilj predstavlja dobijanje tuđeg novca.

Pogledajte ko traži pomoć!”

Prihvatanje politike Angele Merkel u Moldaviji ranije je bilo vezano, pre svega, za njenu vodeću poziciju u Evropi. Sada se ta slika izmenila. Deklarisana protivnica Moskve, Moldavka Gaina Mihaela, piše u svom otvorenom pismu federalnoj kancelarki:

Pogledajte ko traži pomoć! Od 2007. do 2012. godine slučaj Plahotnjuk je obrađivao italijanski biro Interpola. Ali 2013. godine, kada je Interpol predao moldavskoj policiji prikupljena dokumenta, sva ona koja su se ticala Plahotnjuka prosto su nestala! Pravi cirkus!

Vi podržavate i hranite individuuma, čiji su se džepovi naduli od prljavog novca i koji je potkupio sve sudije i političare pod izgovorom da će inače Vladimir Putin preuzeti kontrolu nad njegovom zemljom. Šta će vam takav saveznik, koji vas, blago rečeno, smatra za budale?

Divljaštva afričkih i latinoameričkih diktatora Moldavci, verovatno, ne bi izdržali. Ali, da li mi treba da sledimo primer Jenkija, koji u borbi protiv Rusa podržavaju mutne zlikovce? To je prljava politika u stilu „Možda je protuva, ali je naša protuva”. Flertovanjem sa prestupnicima iz Istočne Evrope može se postići sve, osim trijumfa ideje u koju mi verujemo” – piše Gaina Mihaela.

Takozvani proevropski režim Plahotnjuka omrznut je od strane većine stanovništva, sve je manje naklonjenih Evropskoj Uniji, vera u državnost najbednije zemlje u Evropi je potpuno propala” – javlja iz Kišinjeva Martin Lajdenfros (20. april 2018).

Glavno pitanje je kuda prolazi granica između Istoka i Evrope, i kako EU treba da se ponaša prema susednim zemljama. Danas su te zemlje (Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Azerbejdžan i Jermenija) taoci svojih političkih gospodara. Sadašnji kontrolisani haos dozvoljava tim gospodarima da se obogate u tren oka. Pod takvim okolnostima licemerno je diskutovati o potrebi definisanja strategije EU prema susedima.

Ranije je EU imala obavezu da upućuje Jermeniji finansijsku pomoć u obimu od 160 miliona evra” – tvrdi jermenski premijer Nikola Pašinjan. Međutim, situacija se izmenila. Pašinjan mora da računa sa tim da će njegova popularnost splasnuti kada revolucionarna euforija opadne i ljudi počnu da traže konkretno poboljšanje svojih života. Novi diktator očekuje pomoć iz Brisela. I to očekuje s razlogom: EU, na primer, upumpava u Ukrajinu milijardu evra iz džepa evropskih poreskih obveznika.

Ko se zadnji smeje, najslađe se smeje

Otvoreno, može se govoriti o gubitku orijentacije. EU nema adekvatan odgovor na krizu. „Bojim se da ćemo posle proširenja morati podići kineski zid oko Evrope” – kaže bivši predsednik Estonije Tomas Ilves. „Razume se, Rusija može napasti Estoniju, ali odmah posle toga ona može izgubiti čak i Omsk, i Tomsk, da ne govorimo o Sankt Peterburgu” – kaže eks-predsednik. Takav bezumni strah pojačava želju da se krije iza zida.

Zašto nam EU ne predlaže ništa u svrhu izgradnje demokratskih struktura? Može li EU da proizvede nešto više osim poplave reči?” – pita se bivši moldavski ambasador u SAD Nikolae Kirtoaka. Moldavija i Ukrajina traže od EU perspektivu. Tamošnja nestabilnost snažno ugrožava evropsku bezbednost. Na kraju krajeva, granice Evrope određuju se takvim faktorima kao što je kultura, bezbednosna politika i geopolitika, a ne samo geografija.

Evropa luta po mraku. Zato igra koju Plahotnjuk vodi još nije završena.

Dr Ivan Pajović

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here