Dr Ivan Pajović: „DODONOV MEMORANDUM” I NEZAVISNOST PRIDNJESTROVLJA

Podelite:

Pridnjestrovlje je uzani pojas teritorije na levoj obali Dnjestra i nalazi se između Moldavije i Ukrajine. Ova teritorija je oko pet puta duža, a po širini jednaka sektoru Gaze.

Do danas nijedna država nije priznala Pridnjestrovlje. Ta teritorija zauzima 11% teritorije Moldavije i ima 13% njenog stanovništva. Postoje dva moguća rešenja problema u kom se Pridnjestrovlje nalazi: region se može vratiti u sastav Moldavije ili pokušati da dobije međunarodno priznanje kao nezavisna država, orijentišući se na privilegovan položaj zemalja kao što je Luksemburg, Malta ili Island. Nezavisnost Pridnjestrovlja i njegovo međunarodno priznanje je zvanični državni cilj, ali onima koji stanje posmatraju sa strane to se ne čini kao ozbiljna politička perspektiva.

Konflikt je 2003. godine bio nedaleko od svog razrešenja. U takozvanom Kozakovom memorandumu (prema imenu tadašnjeg ruskog vicepremijera Dmitrija Kozaka) predložena je „asimetrična federalizacija” Moldavije, sa davanjem autonomnih prava Gagauziji i Pridnjestrovlju, uključujući tridesetogodišnje prisustvo ruske vojske na teritoriji te zemlje. Predsednici Moldavije i Pridnjestrovlja dogovorili su se o tim uslovima. Međutim, plan je propao zbog mešanja američkog ambasadora u Kišinjevu. Amerikanci su insistirali na što bržem odlasku ruskih vojnika, to jest na anuliranju uticaja Moskve u ovom regionu.

U toku prošle godine mnogo se činilo na popravljanju situacije; međunarodni posrednici su takođe ulagali ne male napore. U saopštenju koje je potpisala i Moldavija, zemlje-članice OEBS su obećale podršku „sveobuhvatnom, mirnom i održivom rešenju konflikta na osnovu suvereniteta i teritorijalne celovitosti Republike Moldavije u međunarodno priznatim granicama, sa određivanjem specijalnog statusa Pridnjestrovlju”.

Dodonov memorandum”: svež vetar u rešenju pridnjestrovskog konflikta

Ipak, ni međunarodno posredovanje do sada nije pomoglo da se postigne napredak. Gde je izlaz iz ove situacije?

Moldavski predsednik Igor Dodon predlaže Pridnjestrovlju prisajedinjenje na federativnoj osnovi. Kao ugaoni kamen postavljen je princip teritorijalne celovitosti i suvereniteta Moldavije, sa određivanjem posebnog statusa Pridnjestrovlja. Dodon je izneo na razmatranje svoj predlog o perspektivama zajedničkog života Moldavije i Pridnjestrovlja i obećao Pridnjestrovljanima ruski jezik kao zvanični jezik zemlje.

Uz to je regionu garantovana široka autonomija sa očuvanjem „svega onoga što već kod njih postoji”. Ostao bi po starom „predsednik, parlament, vlada, zastava, himna, budžet, vlasnički odnosi”. Osim spoljne politike i pitanja bezbednosti, a takođe i pravosuđa, Tiraspolj bi očuvao sve vidove vlasti, uključujući i prikupljanje poreza. Vid i forma prisajedinjenja bili bi određeni na referendumu. U tom slučaju Dnjestar ne bi više predstavljao poslednji „Berlinski zid Evrope”. Glavnu ulogu igra taj faktor, što je Moldavija odabrala kurs trajne neutralnosti.

U slučaju da se Moldavija ujedini sa Rumunijom ili odbaci ustavno određenu neutralnost, onda bi Pridnjestrovlje moralo dobiti pravo na samoopredeljenje. Najveći značaj imaju parlamentarni izbori koji će biti održani sledeće godine. Ukoliko na njima pobedi strana naklonjena Dodonu, on bi imao svoju vladu i tada bi se proces rešavanja pridnjestrovskog konflikta pomerio sa mrtve tačke. Ranije je Dodon izjavljivao da ni Moldavija bez Pridnjestrovlja, ni Pridnjestrovlje bez Moldavije nemaju budućnost.

Da bi se očuvala teritorijalna celovitost zemlje, što podržava i predsednik Putin, Moldavija mora da uspostavi kontrolu nad celom svojom granicom. Dodon je dužan to da učini, jer drugačije ga neće razumeti u Moldaviji, ni u vlasti, ni u narodu. On mora da se drži na liniji balansiranja između Evropske Unije i Evroazijskog Ekonomskog Saveza.

Nemački politikolog Aleksandar Rar, direktor Nemačko-ruskog Foruma, takođe je uočio pokušaj Dodona da „leti na dva krila” (EU i Rusija). Nalazeći se između dva bloka, Dodonu ne preostaje drugo, osim da, držeći se evropskog vektora, takođe održava i dobre odnose sa Rusijom i Evroazijskim Savezom.

Šef moldavske države insistira na neophodnosti aktivizacije političkog dijaloga. Zato je Dodon predložio Tiraspolju direktne pregovore u decembru ove godine. Prvi susret predsednika Moldavije sa njegovim pridnjestrovskim kolegom Vadimom Krasnoseljskim bio je u gradu Benderi, poznatom po svojoj srednjevekovnoj tvrđavi. „Vadim Krasnoseljski i ja smo razmotrili mnoge teme, ja ću podržati svako zbližavanje leve i desne obale Dnjestra i korake jednih drugima u susret” – rekao je Dodon.

Predsednik je naglasio da su saglasnosti rezultat saradnje njegove administracije sa vladom i parlamentom, dodavši da je to verovatno jedina sfera u kojoj je dostignuto međusobno razumevanje (vlada i parlament sprovode prozapadni kurs).

Po Dodonovoj inicijativi moldavski vicepremijer za reintegraciju Georgi Belan i šef pridnjestrovskog ministarstva spoljnih poslova Vitalij Ignjatjev potpisali su četiri sporazuma usmerena na poboljšavanje života i rast uzajamnog poverenja stanovništva na obe obale Dnjestra. Zadatke koje su strane sebi zadale tiču se deblokade telefonskih veza između Moldavije i Pridnjestrovlja, rešenja problema škola sa nastavom na latinici u nepriznatoj republici, uzajamnog priznavanja diploma, a takođe dostupa moldavskih poljoprivrednika svojim njivama, koje su blokirane zbog pograničnog režima.

Današnja situacija poseduje čitav buket kurioziteta. Naprimer, Moldavija priznaje pridnjestrovske automobilske tablice, pa zbog toga mnoštvo Moldavaca registruju tamo svoje uvezene automobile, koristeći se pogodnostima tamošnjeg carinskog režima.

Razume se, važno je što su određeni načini razrešenja postojećih problema. Pojavila se nada u rešenje konflikta. Međutim, parlamentarna većina u moldavskoj skupštini isprovocirala je nategnutosti sa Moskvom, što se negativno odrazilo na dijalog sa Tiraspoljem.

Čini se da poslanicima vladajuće većine nije mnogo stalo do Pridnjestrovlja: Moldavija se može prisajediniti Rumuniji i bez njega. Uprkos tome što Kišinjev učestvuje u dijalogu na raznim nivouma, stiče se utisak da on nema jasno viđenje i realnu strategiju reintegracije. Biro vicepremijera zadužen za reintegracije raspolaže minimalnim resursima za rešenje tekućih pitanja.

Tiraspolj psihološki oseća da Kišinjev ne želi da vodi ozbiljan dijalog. Unutarpolitičke borbe u Kišinjevu ometaju sprovođenje susreta u formatu „pet plus dva” i rešavanje problema u celosti. Drugi kamen spoticanja je pitanje odlaska ruskih mirotvoraca iz Pridnjestrovlja, na čemu insistira parlament u Kišinjevu.

Provalija između Moldavije i Pridnjestrovlja je duboka, ne samo među političarima. Starije stanovništvo nije zaboravilo rat iz 1992. godine. Dok Igor Dodon govori o „narodu na obe strane Dnjestra”, predsednik Pridnjestrovlja govori o „pridnjestrovskom i moldavskom narodu” koji traže poštovanje. Napetosti oko Pridnjestrovlja, dakle, ne popuštaju.

Evropska unija i „putna karta” za integracije

Nije potpuno jasno zašto Austrija kao aktuelni predsedavajući EU smatra da svaki zvanični susret u formatu „pet plus dva” mora da se završi potpisivanjem velikih sporazuma između Kišinjeva i Tiraspolja. (U formatu „pet plus dva” učestvuju Moldavija i Pridnjestrovlje kao strane u konfliktu, Rusija, Ukrajina i OEBS kao posrednici, a takođe SAD i EU kao posmatrači). U takvoj situaciji politika malih koraka osuđena je na propast.

Dok Moldavija forsira ekonomsko, političko i vojno zbližavanje sa EU i NATO, Pridnjestrovlje se stabilizovalo kao nepriznata država pod protektoratom Rusije. Tiraspolj ima nameru da i dalje razvija odnose sa zemljama Zapada, ne kidajući postojeće veze sa Rusijom. Štaviše, Pridnjestrovlje, nezavisno od odnosa Kijeva i Moskve, insistira na dobrosusedskim odnosima sa Ukrajinom. Ono hoće da preživi, a to je moguće samo u okvirima kompromisa.

EU je omogućila otcepljenoj republici određene olakšice, naprimer mogućnost bescarinske trgovine sa zemljama EU. Danas veći deo pridnjestrovskog izvoza odlazi u zemlje EU (60%), SAD i Kanadu. Političar Anatolij Dirun kaže: „Naprimer, mi proizvodimo austrijske uniforme”. Dobit donosi i siva ekonomija. Prema zvaničnoj statistici Pridnjestrovlje je bilo svetski lider po potrošnji pilećeg mesa po glavi stanovnika. Ta zagonetka ima svoje rešenje: posle uvoza, ova roba tranzitom odlazi u Ukrajinu (naravno, švercovano).

EU koriguje svoju taktiku sa perspektivom da postane uticajan igrač u Pridnjestrovlju. I Moskva mora, očigledno, na to da računa. Sklonost zamrzavanju konflikata na postsovjetskom prostoru, čini se, pokazuje svoju potrošenost kao princip spoljne politike.

Za neutralnog posmatrača čini se očigledno da EU smatra za svoj životno važan interes rešavanje ovog konflikta. Evropska komisija istupa sa ovakvom argumentacijom: „Nepriznavanje malih država kao što je Pridnjestrovlje privlači organizovani kriminal i može destabilizovati ili prekinuti proces državne izgradnje, političke konsolidacije i razvoja (…) U interesu Evropske Unije je prevazilaženje tih izazova”.

Ipak, stvarnost je mnogo složenija i haotičnija. Najvažnija pretpostavka za postizanje uspeha predstavlja priznavanje partnera u pregovorima kao ravnopravnog. U tom smislu, Igor Dodon daje primer Evropskoj Uniji. Kao model istorijskog državničkog ponašanja on smatra moldavskog gospodara (kneza) Stefana Velikog, koji je u drugoj polovini petnaestog veka uspešno vodio borbu protiv moćnih neprijatelja i zaključio savez sa Rusijom. Nadahnut tim primerom, Dodon želi, verovatno, uz pomoć Rusije da „vrati kući” otcepljeni deo bivše moldavske sovjetske republike. Politička pouka Stefana Velikog ostala je nepromenjena: uvek poštovati interes druge strane. Predlažući saradnju, odbaciti stereotipnu sliku o protivniku.

Uprkos ubedljivosti ove argumentacije, opozicija Dodonu je takođe jaka. Sadašnja moldavska vlada usmerena je na EU, oslanjajući se na prividnu većinu u sopstvenoj zemlji. Potpuna reintegracija Pridnjestrovlja, takvo je sadašnje ubeđenje, podrazumeva dotok novih birača, koji su zbog svoje proruske orijentacije sposobni da sahrane dosadašnji prozapadni kurs zemlje, piše Der Standard. Stoga sadašnja vlada nije previše zainteresovana za povratak Pridnjestrovlja. Takva cena prisajedinjenja može se pokazati previsokom. Otvoreno govoreći, i u Pridnjestrovlju Igor Dodon takođe nailazi na malo oduševljenja za takav ambiciozan projekat.

Uzbuna u Gagauziji

Pridnjestrovlje nije jedini region karakterističan po etničko-teritorijalnim konfliktima sa centralnom vladom u Kišinjevu. Prva je svoju nezavisnost 1990. godine objavila Gagauzija, koja se nalazi na jugu Moldavije. U prošlosti se Kišinjev premalo interesovao za tu provinciju. Ali za razliku od Pridnjestrovlja, u Gagauziji nije bilo velikih sukoba. Predstavnici Gagauzije i Moldavije su se 1994. godine dogovorili o rešenju gagauzijskog pitanja uz garancije teritorijalne autonomije te oblasti. Međutim, od tada otpor turkskojezičnog juga Moldavije centralnoj vlasti nije utihnuo. Rukovodstvo autonomne oblasti ne jednom je izjavilo da region zahteva isto takav specijalni status kao i Pridnjestrovlje, ukoliko Pridnjestrovlje pri ovakvim ili onakvim uslovima uđe u sastav Moldavije.

U Moldaviji živi oko 160.000 Gagauza. To je turkskojezični pravoslavni narod koji je tradicionalno orijentisan ka Rusiji. Pokušaje nekih sila u Moldaviji da se ujedine sa Rumunijom i na taj način da uđu u sastav EU narod Gagauzije odbacuje – zbog straha od određenog vida porobljavanja, prenosi Deutschlandfunk. Gagauzijski parlament se na diplomatskom nivou konfrontira sa Kišinjevom. Istraživanja pokazuju da samo dva procenta Gagauza prihvata sporazum o pridruživanju Moldavije Evropskoj uniji.

Juna 2014. godine bivši moldavski predsednik Mihaj Gimpu istupio je sa inicijativom da se organizuje nacionalni referendum o ukidanju gagauzijske autonomije, otvoreno izjavivši da Gagauzija više nema pravo na autonomiju. Po rečima Mihaila Formuzala (šefa vlade autonomne oblasti od 2006. do 2015. godine) Moldavija pravi od Gagauzije neprijatelja. „U junu 2014. godine pokušan je atentat na mene i na predsednika Narodne skupštine, a neke poslanike su uzeli kao taoce. Sve to se dogodilo u vreme zasedanja Narodne skupštine. Nedavno su razoružali sva policijska odeljenja u Gagauziji i odneli oružje. Situacija je opasna i podseća na Ukrajinu. Postoje strahovi da se sa Gagauzijom može postupiti jednako kao i sa Donbasom”, smatra Formuzal.

Model autonomije za Gagauze, teorijski, mogao bi biti uzet kao obrazac pri praktičnoj obradi statusa Pridnjestrovlja, piše Neue Zürcher Zeitung. Ali to se ne događa. Stoga Tiraspolj, smatraju u EU, uzima Gagauziju za primer kada želi da dokaže odsustvo želje i sposobnosti Kišinjeva da poštuje prava nacionalnih manjina.

Dr Ivan Pajović

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here