Др Иван Пајовић: КАКО СУ МОЛДАВЦИ ИЗГУБИЛИ ПОВЕРЕЊЕ У ЕВРОПСКУ УНИЈУ

Др Иван Пајовић
Поделите:

 

Брисел – Кишињев: ко је кога обмануо

У Русији Молдавију не доживљавају ни као непријатељску, нити као пријатељску, него више као лукаву и превртљиву земљу. Познате су особине молдавске политичке елите као на пример непоузданост, необавезивање, вероломност. Управо тако и само становништво оцењује своје владајуће кругове. Поверење у власт одавно се креће око 15%. Скоро 90% испитаника не верује политичким партијама, парламенту, председнику, влади. Правосуђу не верује 80%, банкарском систему више од 70%, а полицији више од 60%. Све у свему, то представља огромно неповерење у власт, у државу као целину.

Комплименти европских чиновника на адресу такве елите заправо је демонстративни покушај да се одигра управо на карту тих сумњивих поменутих квалитета. Притом да се одигра са потпуном равнодушношћу према томе како ће се према том очигледном лицемерју односити молдавско јавно мњење. То јавно мњење очигледно не брине превише Европљане, али на њега много не обраћају пажњу ни молдавски политичари на власти.

Молдавски експерт Марк Ткачук говори како је од 2009. године Европска Унија започела нашироко да користи идеју „евроинтеграција” искључиво у геополитичком смислу. Романтичне игре око „европских вредности и стандарда” су завршене. Испоставило се да источно од својих граница ЕУ жели да види не реформаторе и не модернизаторе, већ обичне вазале, који се ни под каквим условима неће експериментисати политиком комбиновања „стратешког партнерства са Русијом” и „европског опредељења”.

Новој „проевропској” власти постало је дозвољено практично све. И вишемесечно непостављање шефа државе, и његово противуставно постављење, и затварање опозиционих медија, и увођење политичке полиције. Коалиција политичких партија потписала је чак и писмени споразум о подели сфера утицаја на тужилаштво и судије! Такав споразум је према свим узусима не само антиевропско дело, већ несумњива узурпација државне власти и знак да се не жели чак ни формално поштовање принципа поделе власти и независности правосуђа.

У Молдавији је у мају 2013. дошло до такве ситуације да су били неопходни привремени парламентарни избори. По свим социолошким истраживањима, те изборе је морала добити проруска опозиција. Али тада се у Кишињеву појављује комесар за проширење Штефан Филе, а у помоћ му пристиже „тешка артиљерија” у виду Врховног представника ЕУ за безбедносну политику Кетрин Ештон. Њихов категорички главни захтев био је: никако не допустити изборе. И тај захтев је безусловно испуњен.

ЕУ је постигла главно – Молдавија је постала добровољни протекторат. То јест, узела је на себе више обавеза него права и слобода, поклонила свој суверенитет, не добивши заузврат никакве перспективе за учлањење. Узела је на себе обавезу учешћа у „управљању кризним операцијама”, у суштини – у обичним војним конфликтима на страни НАТО. Орган управљања Молдавијом постао је некакав Савет за придруживање, који се састоји од представника ЕУ и Молдавије. Какво место у целој тој конструкцији заузимају парламент и влада – то нико не зна.

Дуго времена су се европске бирократе потпуно равнодушно односили према сталним корупционим скандалима. Управо уочи потписивања Споразума о придруживању са ЕУ, према подацима Transparency International, међународни рејтинг корупције у Молдавији веома се погоршао, заузевши 102. место од 177, а по подацима агенције Gallup Молдавија је показала најлошији резултат по том питању на целом постсовјетском простору. Осим тога, Молдавија је брзопотезно потписала Споразум о (тзв.) „дубокој слободној трговини”, који фактички затвара тржиште ЕУ за већину молдавске робе и потпуно укида све тарифне баријере за увоз европских производа у Молдавију.

И најфанатичнијим еврооптимистима постало је јасно да ЕУ више не представља партнера нити наду молдавског друштва у реформе, у борбу са корупцијом, у реформу судског система, наду у ослобођење државних институција из руку олигарха. Јасно је постало и то да ЕУ не занима у Молдавији ништа друго осим тврде евроатлантистичке линије. Како ће функционисати таква земља, такво друштво, таква привреда? То су питања која висе у ваздуху, премда баш она пре свега интересују грађане ове земље која муњевито сиромаши.

Тако се Споразум о придруживању Молдавије Европској Унији претворио у механизам контролисаног друштвеног, економског и државног банкрота земље.

Премда не без проблема, кишињевска врхушка је успела да се прилагоди новој ситуацији: урођена превртљивост и лукавост овде су јој ишле на руку. Последњих година Молдавијом готово лично из сенке управља олигарх Владимир Плахотњук, који је у исто време грађанин и Молдавије, и Русије, и Румуније. Њему је успело да потчини свом финансијском утицају већину политичких партија, да стави под личну контролу правосуђе, тужилаштво, министарства силе, да обједини под својим утицајем медије, да угаси утицајну опозициону телевизију и да се некажњено упусти у небројено много криминалних афера.

Бивши амбасадор Молдавије при ОУН и Савету Европе Алексеј Тулбуре каже: „Плахотњук је успео разним методама да стави под своју контролу двотрећинску већину у парламенту, и та већина може изгласати било шта. Грађане нико ништа и неће питати”.

Плахотњук је човек који има власт над свиме у Молдавији: над парламентарном већином, владом, правосуђем и свим државним телима, укључујући ту и доминацију над медијима, бизнисом, криминалним структурама, итд. Изузетно је срећан што је најомиљенији олигарх Американаца у овом региону. Као што нам је познато из целокупне историје америчког империјализма, наши прекоморски пријатељи воле да у ‘банана републикама’ играју са прљавим момцима као што је Плахотњук, пошто управо тако гледају на Молдавију”, каже Јуриј Рошка, некадашњи заменик премијера и потпредседник парламента.

У вези са тиме треба обратити пажњу на чланак под насловом „Зашто амбасадор САД у Немачкој штити трговце људима?”, који се појавио на сајту америчког издања Observer. Аутор Џон Шиндлер, експерт за питања безбедности, бивши официр контраобавештајне службе Националне службе безбедности описује Молдавију као најсиромашнији кутак Европе са просечном месечном платом не више од 200 евра.

Амбасадор САД у Немачкој Рик Гринел, према речима аутора, изнанада је „кренуо у рат за Владимира Плахотњука” уочи америчких избора 2016. године. Гринелове публикације су се појавиле када је Плахотњукова репутација пошла низбрдо. Ради се заправо о реакцији на изјаве бившег заменика шефа Националног центра за борбу с корупцијом у Кишињеву Михаила Гофмана. Затраживши азил у САД, Гофман је изјавио за FBI да је Плахотњук конторолисао крађу једне милијарде долара из молдавске државне касе.

Када је тадашњи премијер Молдавије Владимир Филат, искрени противник Русије, раскринкао улогу Плахотњука у крађи милијарде долара, њега су по наређењу Плахотњука ухапсили и осудили на девет година затвора”, пише Шиндлер. Гофманове речи срушиле су „брижно сковани Плахотњуков мит” о његовом прозападном опредељењу. Чињенице говоре, наставља публициста, да је „Плахотњук дубоко у загрљају са организованим криминалом”.

У исто време, Гринел наставља по свом, па је чак и искритиковао америчког конгресмена Рендија Вебера, који је покушавао да помогне Гофману да разобличи молдавски криминал и корупцију. Аутор чланка сматра како се „страсна потреба да заштити Владимира Плахотњука” код Гринела није појавила случајно. Према извештајима, у 2016. години Гринелова компанија Capitol Media Partners зарадила је на политичком консалтингу 688.362 долара. Део тог новца могао би бити повезан са Молдавијом и Плахотњуком.

Плахотњук је познат „не само као корумпирани олигарх, кога оптужују да је покрао своју ионако сиромашну земљу, већ и да је главни трговац људима у Молдавији”. „Плахотњук је уплетен у трговину људима, он је био макро и узимао је приходе од тог бизниса” – преноси аутор речи лидера покрета „Антимафија” Сергеја Мокануа. Ипак, олигарху никада није суђено. „То није зачуђујуће, имајући у виду његов утицај на корумпирано молдавско правосуђе” – појашњава Шиндлер.

Плахотњук је најужаснија од свих тајни Источне Европе. Уколико је амбасадор Гринел штитио Плахотњука за новац, то је неопходно истражити”, пише у закључку Шиндлер.

Брисел се поново сетио „европских вредности”

И онда, одједампут схвативши да је у Молдавији све пошло наопако, Брисел се поново сетио „европских вредности и стандарда”. У јулу је Европски парламент донео резолуцију која препоручује прекид свих исплата предвиђених за макрофинансијску помоћ, а такође и буџетску подршку Републици Молдавији. Посланици Европског парламента сматрају да ма каква даља решења о будућим исплатама могу бити примењена тек после парламентарних избора и уз услов да избори буду спроведени у складу са међународно прихваћеним стандардима.

Износећи пројекат резолуције, посланик из Румуније је изјавио да „ниједан евро не треба да буде упућен у Кишињев све док не буду испуњени следећи услови: признање резултата локалних избора у Кишињеву, организација поштених парламентарних избора, истрага банкарских махинација, познатијих као Крађа милијарде. Молдавија је држава заробљена од стране олигарха који не жели да његов бизнис и бизнис његовог кишињевског клана буду угрожени” – изјавио је румунски посланик.

Према речима посланика Пјатраса Ауштрјавичјуса, данашња Молдавија је заробљена држава и налази се под управом нетранспарентне политичке елите, која је налик на приватну компанију. Правосуђе је такође заробљено.

Посланик левице Хелмут Шолц је изјавио да у Молдавији корупција, угрожавање права човека, злоупотреба службеног положаја и крађа милијарде иду руку под руку, а држава не жели да расветли ситуацију. По речима његовог колеге Зигфрида Мурешана, „власт у Кишињеву се противи жељама Европске Уније да помогне грађанима Републике Молдавије”.

Наравно, смешно је говорити о жељама ЕУ да помогне молдавским грађанима, али у реченом случају вредно је признање да Кишињев (боље речено Плахотњук) отворено саботира захтеве Брисела.

Брисел покушава да уразуми распојасани Кишињев, захтевајући од њега добронамерно понашање у духу „европских вредности и стандарда”. Крајем августа на пленарно заседање Европског парламента изнесен је пројекат резолуције о току реализације Споразума о придруживању Молдавије Европској Унији. Резултати молдавских реформи оцењени су у документу као незадовољавајући. Наглашава се, например, да је прошле године у земљи донет закон о изборима, који је пао под удар Венецијанске комисије. То је велика препрека на путу транспарентности и процедура организовања избора. Парадокс је у томе што све своје препоруке и захтеве Брисел де-факто адресира лично на Плахотњука и његову камарилу. Заправо, то је још један низ празних речи које, наравно, неће дати никакав практични резултат.

Сада је постало јасно да се следећи парламентарни избори у Молдавији одлажу за фебруар. Према мишљењу проруског председника Игора Додона, самим тим владајућа Демократска странка на челу са Плахотњуком одлаже свој „апсолутни слом”.

Post scriptum. У октобру се очекује посета Патријарха московског и целе Русије Кирила Молдавији. Врх Руске православне цркве принципијелно се противи политици Европске Уније о легализацији истополних „бракова”, рушења традиционалне породице, истеривања хришћанства из школа и организовању геј-парада. Какав је став молдавског народа сведочи чињеница да под јурисдикцију Румунске патријаршије, која је незаконито оформљена у Молдавији, нико практично није ушао. То говори да Игор Додон, припадник Руске православне цркве, има добар ослонац и подршку у народу.

Др Иван Пајовић, Видовдан

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here