Др Иван Пајовић: Кашоги и Скрипаљ: двоструки стандарди

Поделите:

 

Бивши министар иностраних послова Велике Британије Борис Џонсон у свом чланку за The Daily Telegraph упоредио је околности смрти саудијског опозиционог новинара Џамала Кашогија у Истамбулу са покушајем убиства Сергеја Скрипаља и његове кћери Јулије у Солсберију. За Бориса Џонсона, очигледно, све је исто: жив и здрав Скрипаљ, чијег тровања врло могуће уопште није ни било, и са друге стране на парчиће исечени Кашоги.

Џамал Кашоги је писао веома популарну ауторску колумну у новинама The Washington Post. Шездесетогодишњи бивши уредник новина Al-Watan и телевизије Saudi TV дошао је у генерални конзулат Саудијске Арабије у Истамбулу 2. октобра. Кашоги је хтео да подигне документа која потврђују његов развод са женом, како би могао да закључи нови брак са својом вереницом, која га је чекала поред улаза у конзулат. Али – није га дочекала. Кашоги је ишчезао.

После недељу дана турски новинари листа Sabah објавили су неочекиване детаље догађаја. Према њиховим подацима, испитивање и убиство новинара снимљени су помоћу Apple Watch-а: Кашоги је синхронизовао „паметни сат” са ајфоном пре но што је ушао у конзулат и оставио је смартфон својој вереници, која га је чекала пред улазом у зграду. Неколико снимака пребачено је и на iCloud пре него што су убице новинара обрисале податке.

Кашоги је почео као војни репортер: обавештавао је о совјетској кампањи у Авганистану, где се упознао са будућим „терористом број један” Осамом бин Ладеном. Деведесетих година постао је близак саудијском краљевском двору. Очигледно је да су важну улогу у томе одиграли његови богати рођаци: Кашоги је био рођак одавно покојног Додија Ал Фаједа, у ког је била заљубљена британска принцеза Дијана, а са којом је и погинуо у саобраћајној несрећи. Даљи рођак му је египатски милијардер Мохамед Ал Фајед. Каријерни успон му је био врло брз и био је на челу утицајних новина Al-Watan.

Заговорник модернизације, Кашоги је оштро иступао против конзервативизма у Саудијској Арабији, против политике саудијских власти и лично против принца престолонаследника. Њему је нарочито замерао због политике Ел Ријада у Јемену, недавног дипломатског конфликта са Канадом и због хапшења саудијских феминисткиња. Прошле године Кашоги је побегао из своје земље после више случаја хапшења његових блиских пријатеља и више претњи које је добијао на своју адресу. „Био сам принуђен да одем, да напустим посао, породицу, пријатеље. Али ја друкчије не могу. Не могу да ћутим” – објаснио је тако своју одлуку.

Према речима његове веренице, тог дана је био веома узнемирен. Пре него што је ушао у конзулат, рекао јој је да се повеже са турским властима уколико се он не врати из конзулата.

Турци су практично одмах осумњичили саудијце за убиство, а за сумњичењем су уследиле недвосмислене оптужбе. Ел Ријад је све врло млако одбијао. Случај је још замршенији из разлога што Кашоги није само Саудијац који је убијен од стране Саудијаца на територији саудијског конзулата. Он је такође имао боравишну дозволу у САД. И поред тога, информација о убиству дописника Washington Post-а ширила се по светским медијима веома споро. Ћутању је допринело и то што тело Кашогија није пронађено. Али, ни Скрипаља после наводног покушаја тровања нико није видео, па се ипак скандал моментално проширио по свим медијима.

Случај се померио са мртве тачке захваљујући томе што је Кашоги снимао своје ислеђење и мучење на Apple Watch, који је сместа слао снимке на „облак”. На њему се виде одсечени прсти и комадање још живог човека. Како се сада искобељати, како направити сценарио да није било ни новинара, ни његове боравишне дозволе, ни одсечених прстију, ни зверског убиства?

Овакво нељудско зверство светска јавност није могла да игнорише. Ел Ријаду је затражен одговор – и он га је дао. Отприлике у стилу: „Настрадали је трчао, оклизнуо се, пао на нож и тако једно четрдесетак пута”. Испада да је петнаестак саудијских преговарача дошло у Истамбул да љубазно наговори Џамала Кашогија „да се врати у своју земљу”. Али он је почео да виче и дозива упомоћ. Преговарачи су се тако уплашили, па су „покушали да га ућуткају и применили технику дављења, од чега је Кашоги умро”. А то што су му одсекли прсте и више делова тела – то је безначајно, свакодневна ствар. Принц престолонаследник Мухамед Бин Салман је изразио своје саучешће породици убијеног. И изјавио како у убиству свог личног непријатеља није имао никаквог учешћа.

Одмах после убиства тих петнаест грађана Саудијске Арабије вратили су се са два авиона у своју земљу. Један од убица, ваздухопловни поручник саудијске војске, после брзопотезног повратка у Ел Ријад погинуо је у саобраћајној несрећи, али на то, из непознатог разлога, није скренута пажња јавности. Нико не говори да Саудијци чисте трагове и уклањају сведоке.

Намеће се закључак да је Саудијска Арабија, без сумње, убила Џамала Кашогија. Али истрага још није завршена. Са друге стране, што се тиче Русије, никаква истрага није ни била потребна. У покушају убиства Скрипаља британске власти су одмах и директно оптужиле Русију, тако брзо да идеолошку и политичку позадину није могуће а не приметити (узгред, до дана данашњег инцидент није истражен по свим процесним нормама).

Неке европске земље послушно су изгнале десетине руских дипломата. Све се то догодило крајем марта, а притом самог Скрипаља до данас нико није видео, као да је у земљу пропао.

Јасно је да Саудијску Арабију нико не жели да кажњава. Русија је нешто друго, јер је она од почетка одабрана за улогу непријатеља. И разлика између Скрипаља и Кашогија уопште није у томе што је први после покушаја убиства остао жив, а други раскомадан на саставне делове. Разлика је што је прва прича била припремљена и режирана, а друга је пала изненада и неочекивано.

Друга околност која прави разлику између инцидента у Истамбулу и инцидента у Солсберије је та што је Саудијска Арабија, за разлику од Русије, имала мотив да убије свога грађанина. Нарочито зато што је био истински позната и уважавана личност у целом свету. На Твитеру га је пратило више од милиона људи. Редовно је писао за The Washington Post и његове критике су биле основане и оштре. А ко је заправо Сергеј Скрипаљ? Ником потребан и готово непознат издајник, који одавно није располагао никаквим тајним подацима. А ако је веровати књизи „Случај Скрипаљ” коју је недавно написао британски новинар Марк Урбан, чак и на врхунцу своје активности поменути шпијун је за МИ-6 имао цену тек две-три хиљаде долара.

Биће интересантно пребројати колико ће саудијских дипломата Англосаксонци отерати кући у наступу „праведног гнева”. У случају Скрипаљ 27 земаља протерало је око 150 руских дипломата, а само САД протерале су око 60 њих. И све то поред живог Скрипаља и недоказане кривице Русије. За сада су у случају очигледног убиства све саудијске дипломате и даље на свом месту. Какве санкције, зашто санкције? „Сматрам да не треба у смислу одмазде раскинути уговоре вредности 110 милијарди, то би значило губитак 600.000 радних места” – поштено је признао Доналд Трамп. У целу причу умешана је и Турска. Специјалне службе, које су се похвалиле да поседују снимке мучења, сада ћуте и никоме те снимке не показују. Иначе би било значајно компликованије правити се да је новинар настрадао случајно.

Јан Шнајдер, чешки новинар из листа Česká pozice каже како се у датом случају, у ком је саудијски траг (за разлику од руског у Солсберију) неоспоран, суочавамо са двоструким стандардима, који су трезвено и разумно промишљени. Утисак је тај да су западне елите решиле да уведу нове санкције Русији користећи за то ма какав повод – чак и јасно доведен у сумњу случај Скрипаља. Уосталом, ми смо се у Србији на такво лицемерно понашање Запада већ одавно привикли.

Др Иван Пајовић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here