Др Иван Пајовић: СЕВЕРНИ КАВКАЗ: БРИГА О НАЦИОНАЛНОЈ КУЛТУРИ

Поделите:

 

Везе Черкеза (Адига) и Руса постоји још од времена Кијевске Русије. Велики руски адмирал, непобедиви командант Црноморске флоте Фјодор Ушаков, био је потомак адигског кнеза Редеда. Адмирала Ушакова Руска православна црква је канонизовала за светитеља.

Ретко ко није чуо о двоглавом снежном Елбрусу, али мало ко зна за првог човека у историји који је 1829. године освојио источни врх Елбруса. Био је то Черкез Килар Хаширов, који је проглашен за једног од оснивача руског алпинизма.

Данас Черкези живе у републикама Кабардино-Балкарија, Карачајево-Черкезија, Адигеја, а такође у Краснодарском и Ставропољском крају и Северној Осетији. Сви локални горштаци себе зову Адиги, али када се треба прецизирати за документа, онда себе дефинишу као Адигејце, Кабардинце или Черкезе. У Русији, према подацима пописа становништва, око 516.000 људи користи кабардино-черкески језик као матерњи. То је званични језик Кабардино-Балкарске и Карачајевско-Черкеске републике. Од укупног броја око 460.000 истовремено говори и руски језик.

Др Иван Пајовић о случају Скрипаљ за НТВ Москва

Кабардино-черкески језик је 1995. године прихваћен као званични језик у Кабардино-Балкарској републици (заједно са балкарским и руским језиком), а 1996. у Карачајево-Черкезији.

У земљама мимо Русије живи више од три милиона Черкеза, а највише у Турској, Сирији, Египту, Јордану и другим земљама Блиског Истока. Не мали број их је и у Источној Европи и Америци.

У черкеској историји значајан траг је оставио Султан Хан-Гиреј, ком је пошло за руком да повеже војну вештину и литературу. Он је био уверен да у склопу Русије Адиги добијају нови, бољи живот посредством образовања. Нажалост, у последње време његов завет се предаје забораву, а черкеска карта у рукаву користи се за антируске циљеве.

У августу ове године у Анкари је, под патронатом федерације кавкаских удружења Турске (Каффед) организован међународни форум на тему утицаја руског закона о образовању на севернокавкаске народе Руске Федерације. Осим организатора-Черкеза, учешће су имали представници Кримских Татара, Ногајских Турака, Абхаза, као и неколико мањих поволшких народа. На крају форума донета је декларација у којој се осуђују поменути руски закони, уз обраћање ОУН, Савету Европе, ОЕБС-у и другим међународним организацијама са молбом да се изврши притисак на Русију.

Радикални представници черкеске дијаспоре у Турској проценили су последње промене у закону О образовању у Руској Федерацији као покушај да се сузе могућности коришћења матерњих језика народа Русије, са циљем њихове асимилације. Да ли су такве оцене оправдане? Какве су заправо измене направљене у овом закону и како ће бити устројен систем учења националних језика у Русији?

На ова питања одговоре даје експерт за питања руске националне политике, др Иван Пајовић.

Ко и како ће одлучивати који језик дете треба да учи у школи? Могу ли децу натерати да уче овај или онај језик против воље њихових родитеља?

Др Иван Пајовић: – Не, натерати дете да у школи учи овај или онај језик као матерњи против воље његових родитеља није могуће. Сада је законом О образовању у Руској Федерацији предвиђено да избор језика наставе или језика као предмета буде прерогатив родитеља или законитих представника ученика. Избор ће се вршити давањем личне изјаве приликом уписа у први и пети разред. Посебно је прописана могућност учења руског језика као матерњег.

Неки представници Черкеза и других народа критикују закон бојећи се да ће званични језици националних република прећи у категорију факултативних предмета. Да ли је то тако?

Др Иван Пајовић: – Не, то није тако. Учење матерњих језика било је и остало обавезни део државних федералних образовних стандарда. Поред тога, допуна закона О образовању у РФ заштитила је руски језик у републичким школама од замене коришћењем националних језика. Од сада они неће моћи да се уче на штету језика Пушкина и Толстоја.

Млади представници черкеске дијаспоре имају могућност да добију високо образовање на руским универзитета на рачун буџета Руске Федерације. Председник Каффед Јашар Асланкаја не једном је нагласио значај образовања черкеске омладине из Турске на факултетима Северног Кавказа као залог очувања националног идентитета, матерњег језика, блиске везе са Русијом. Данас у Кабардино-Балкарском државном универзитету се образује више од 500 иностраних студената, од којих је половина из прекограничних черкеских породица.

У вези са тиме може се поставити закономерно питање: како ствар стоји са учењем матерњег језика черкеске дијаспоре у Западној Европи и САД? О томе нико у власти чак и не размишља. На Западу ћете тешко наћи општедоступне образовне установе са учењем на језицима севернокавкаских народа. Нигде на свету, осим у Русији, не постоје никакве националне аутономије за Черкезе, чак се ни на нивоу локалне самоуправе не допушта постављање њихових представника, док су у Русији Черкези председници две севернокавкаске републике.

Који се језици у Русији сматрају националним?

Др Иван Пајовић: – Сви језици народа Русије су национални. Међутим, питање њиховог броја је компликовано. У систему образовања РФ користи се 58 језика, а федерални образовни програми организовани су на 13 националних језика. У исто време постоји питање шта је званични језик. Они су дефинисани у 22 субјекта Федерације, статус званичног језика има 36 језика (у исто време у свим субјектима Федерације као званични језик дефинисан је и руски). Уколико се обухвате и наречја, у Русији се говори на више од 250 језика. Зато је неопходно да буде развијен систем образовања на националним језицима.

Уколико у неком субјекту Федерације осим руског постоји и други званични језик, да ли ће његово учење бити обавеза за све ученике у том региону? Може ли се одабрати само руски језик?

Др Иван Пајовић

Др Иван Пајовић: – У складу са изменама Закона О образовању у РФ учење званичног језика субјекта Федерације неће бити обавезно за све ученике, већ само за оне који су то одабрали.

Неки критичари закона кажу да измене закона могу угорзити очување језика и културне самобитности народа Русије. Шта ће Русија урадити као подршку националним језицима?

Др Иван Пајовић: – Циљ закона је управо да подржи језичке и културне самобитности народа Русије. Сваки језик представља и националну, и светску баштину која мора бити чувана и подржавана. Нажалост, последњих година систем подршке образовању на матерњим језицима у Русији престао је да одговара потребама данашњег времена. Стога је власт Русије подржала иницијативу да се на федералном нивоу установи специјални фонд подршке националним језицима. Фонд треба да помаже академском, научном изучавању језика народа Русије, да се бави припремом уџбеника на матерњим језицима и националним литературама, будући да сада постоје на федералном нивоу уџбеници на само пет језика. Фонд ће такође да се бави припремом и експертизом образовних програма за учење матерњих језика. На крају, фонд ће бити дужан да обезбеди припрему педагошког кадра. Лично сам убеђен да ће те мере суштински проширити могућност учења језика у овој многонационалној земљи.

Шта да се ради уколико ученик и његова породица сматрају матерњим језиком онај који се не користи у региону где живе? Да ли такав језик такође може бити изабран у својству матерњег?

Др Иван Пајовић: – Да, уколико омогућава систем образовања. Немогуће је, из објективних разлога, обезбедити предавање баш на свим језицима, али стремити томе је свакако нужно. Такав циљ је себи поставила национална политика Русије на Северном Кавказу.

Као резиме: Адиги већ имају три аутономне области на територији Руске Федерације – више него игде на свету. Њима су у данашњој Русији дате најшире могућности за развијање националне културе, језика, бављење бизнисом, остваривање државне каријере. Нико на Северном Кавказу не намеће забране историјским сећањима, нико не омета коришћење националних језика.

Све ово ипак не значи да у Русији нема нерешених националних проблема. Уосталом, то нико и не покушава да прикрије. Председник комитета Државне Думе за образовање и науку Вјечеслав Никонов каже да се последњих година систем подршке учењу и настави на матерњим језицима у Русији погоршао: укинут је читав низ истраживачких института који су се бавили тим питањима; нестао је систем припреме педагога за језике месних и малобројних народа који је постојао у оквиру Руског државног педагошког универзитета у Санкт Петербургу. Постоје и проблеми са уџбеницима и образовним стандардима.

Те је проблеме потребно што пре решавати, али не путем шпекулација и политикантства, како то раде черкески радикали.

Разговарао Божидар Трпковић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here