Др Иван Пајовић: Случај Скрипаљ: Чему служи британски театар апсурда?

Др Иван Пајовић
Поделите:

 

Прича коју прокламују власти Велике Британије о покушају убиства Скрипаља, а коју подржавају западни медији изгледа овако. Руске власти одлучују да уклоне Скрипаља. Два агента ГРУ (који носе пасоше са презименима Петров и Боширов) долазе у Лондон директним летом. Они са собом носе отровну материју, звану кодним именом Новичок. Запакована је у флашицу од парфема. Агенти спокојно пролазе царину и смештају се у хотелу. Јавним превозом путују у Солсбери, не бринући се хоће ли бити снимљени уличним камерама. Притом путују два пута (први пут, очигледно, нешто није успело), користећи истоветну маршруту. Новичок наносе на кваку улазних врата Скрипаљеве куће, после чега флашицу бацају у контејнер намењен сакупљању ствари за сиротињу.

Британци су пронашли некаквог сведока, госта хотела са две звездице, који до данас, наводно, са ужасом памти ноћ 4. марта, када су та двојица Руса приредили бучну оргију до јутра. Било је ту и секса са проститутком, бука се орила по целом хотелу, из њихових просторија избијао је јак задах марихуане… А ујутру су кренули по други пут у Солсбери да трују Скрипаље и разгледају катедралу са звоником од 123 метра. Завршивши свој прљави посао, агенти се враћају директним летом у Москву.

Одмазда над издајником за пример другима – то је још некако могло и да прође као прича, али истовремено тровање његове ћерке, која са свим тим нема никакве везе – то је већ потпуно ненормално. Зашто убити Сергеја Скриљаја управо у моменту када му је допутовала ћерка и правити од ње беспотребну жртву? Додуше, у свакој професији постоје полуаматери и непромишљени, али данас таквих изузетака у дотичној професији скоро да више нема. Поставља се питање: како објаснити толики аматеризам и непромишљеност руских агената?

Варијанта 1.

Треба поћи од претпоставке да британске власти раде савесно, па дат опис догађаја одражава резултат реалних истражних радњи почињеног злочина.

Може бити да су Британци заиста успели да открију тачан след догађаја? Готово је немогуће поверовати у то.

Онако како је званично описано деловање наводних агената може се назвати уџбеником на тему Како не треба спроводити акције по иностранству. Отров Новичок никако се не може носити у бочици парфема, јер је то велики ризик – цурење или ма каква непажња могу изазвати смртне последице по онога ко рукује и пре него што се отров достави до циља. Деловање агената делује благо речено непрофесионално (снимци на јавним камерама, понављање маршруте, коришћење бочице парфема за отров). Планирање акције такође делује банално, премда тиме не би требали да се баве агенти, већ они који њима руководе. Одабран је и врло чудан начин ликвидације, јер постоје многа друга средства која не остављају очигледне трагове. Наношење отрова на кваку улазних врата носи са собом ризик случајних жртава (што се на крају и десило – настрадала је Скрипаљева ћерка). Путовати из места добијања задатка право до циља и такође истом правом линијом вратити се назад – то је исто као да је агент оставио своју визит-карту на месту злочина.

Још једна сумњива чињеница тиче се времена догађаја: одиграо се недељу дана пре председничких избора у Русији и три месеца пре светског фудбалског шампионата, који је за Владимира Путина имао велики значај.

Један једини могућ закључак из свега следи: руска обавештајна служба је превише назадовала. Али, ипак није тако. Власти западних земаља, напротив, непрестано наглашавају нарастајућу активност и ефикасност деловања Русије (мешање у ток америчких избора и сл.). Рецимо да су агенти ипак показали непрофесионализам. Међутим, они су нанели Новичок на кваку, а сами се нису отровали, иако нису имали специјална средства заштите. То је доказ да су агенти прошли одређену обуку. Зашто су их онда добро научили једно, а нису научили друго?

Остаје питање: зашто је жртва био баш Скрипаљ? Тај човек никако није угрожавао интересе Русије. Рационално објашњење за то што се догодило у оквирима званичне верзије Лондона не постоји.

Варијанта 2.

Претпоставимо да Британцима није успело да повежу све конце истраге како би дошли до логичне слике догађаја. Упркос томе, они заиста верују у кривицу Русије. То је лоша претпоставка, јер на основу ње Британци испадају будале, што је мало вероватно. Уз то, гледајући њихово понашање, не чини се да су они искрени у својим оптужбама. Непојављивање у јавности Скрипаља, који се после тровања опоравио, много говори.

Варијанта 3.

Закономерношћу се може доћи до закључка да је у питању била провокација британских обавештајних служби. Може бити више сценарија:

  1. Акција је детаљно разрађена. Петрова и Боширова су специјално намамили на одређено место одређеног датума (а могуће је да им је достављен одговарајући задатак)

  2. Акција се развијала постепено. Када је било потребно објавити ко су агенти, одабрани су мање-више одговарајући кандидати.

  3. Догодио се некакав инцидент, а будући да су страдали људи из Русије, искористили су одличну прилику да се на Русе баци још један камен.

Ипак, речена верзија не може да се узме као задовољавајућа. Да ли прича има политичку позадину? Претпоставимо да је донета одлука да се дискредитује Русија. Зашто је онда изведена провокација тако убого неуверљива? Зар нису могли да направе логичнији след догађаја? Да подметну уверљивије доказе?

Изабрани начин провокације даје могућност да се оптуже за непрофесионализам чак и британске специјалне службе. Зар су они толико деградирали? Не, не, сматрати противника за будалу је веома опасно!

Варијанта 4.

Уколико се хоће некако објаснити шта се то пред нашим очима догађа у јавном политичком простору, потребна је још нека варијанта догађаја.

Почетне тезе су следеће: у руској обавештајној служби раде професионалци, али ни у британској не седе будале. При том конструисати рационални модел догађаја са тровањем Новичоком не успева. Можда то није случајно? Ако нема рационалности, можда је управо и било замишљено да је нема?

Инцидент са тровањем не треба посматрати као самостални догађај, већ га треба уклопити у неки контекст. Чини се да је прави контекст процес повећавања притисака на Русију: оптужбе за покушај тровања користе се као повод за нове санкције. Али какав је то повод? Ако је Западу био потребан нови корак у рату санкцијама, могао је наћи много озбиљнији повод.

Најумесније је претпоставити да контекст још није очигледан, будући да се тек налазимо на самом почетку низа догађаја.

Мора се признати да је прича коју објављује званична Британија апсурдна, али, будући да су је осмислили људи здравог разума (мора се тако мислити о њима!) и професионалци у свом послу, неизбежан је закључак како је апсурд заправо део опште замисли. Запад у лицу Велике Британије не само да криви Русију – он је криви, свесно не дајући логично објашњење за то. Рационалност у спољној политици очигледно да је постала ствар прошлости. Започео је нови период историје у ком важи правило: што је чудовишнија лаж, то је лакше у њу поверовати. Проба је управо извршена. Јавно мњење је прогутало причу коју је испричала званична Британија, а да на Западу од тога никоме није припала мука. Нова правила су прихваћена. Од Руса се може правити ма какво страшило и не треба никога да зачуде нове и нове измишљотине. А то је нешто много горе од санкција.

На Западу се плански и упорно изграђује слика о Русији као земљи апсолутног зла. Русија диже у ваздух читаве зграде са све цивилним становницима и по целом свету убија издајнике. Русија упада у суседне земље и анектира њихове територије. Русија се упетљава у туђе изборе, сеје међунационалну мржњу, не поштује људска права… Са таквим оптужбама, на пример, упорно иступа такозвани Форум слободне Русије смештен у Виљнусу, који је састављен од прозападних радикала.

Русија наставља са покушајима вођења дијалога у оквирима рационалног модела спољне политике. За сада није јасно како ће она реаговати на испаде нерационалности друге стране. Остаје јој једини ослонац на нуклеарни арсенал, јер изгледа да се у данашњем свету други аргументи вероватно не уважавају.

Међутим, није све тако црно, постоје и другачија становишта на Западу. Шта год говорила Тереза Меј, постоје и други трагови у случају Скрипаљ осим руских, тврди француски медиј AgoraVox. Уколико је руска шпијунажа, како се тврди на Западу, способна за такве злочине, исто то су способне и за то спремне службе Британије, Америке и Француске.

Др Иван Пајовић

Поделите:

3 Коментари

  1. Шта ако је Скрипаљева ћерка тај руски агент који је послан да обави посао?
    Ко је особа која их слика у ресторану заједно?! 🙂
    Зашто Руси не прикажу Скапигу и Баширова заједно и понизе Британце?! 🙂

  2. Детаљна анализа. Понудио би још један угао, или трећу страну. Постоји трећа страна која је ово извела у циљу окривљавања руса и затезања односа са бритишима. Ко има моћ да опрезним иако одувек подмуклим бритишима завуче овако иза леђа? Правилно удружење слободних уметника “мосад” или њихови спавачи, свеједно. “Водите непрекидни рат против нееврејског народа, све до успостављања потпуне контроле над планетом земљом, али ТУЂИМ рукама”..-то је познати говор јудејских свештеника-раввина, и треба да знате да код њих постоји опрост “грехова” и почињеног зла. И то видимо функционише. То су јудини синови пренели у нову секту након што су изазвали шизму, дакле пренели су прво у католицизм, а потом у остале јудо-псеудо хришћанске вере и секте. Уосталом јуде су створиле и данас се користе језуитима/исусовцима.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here