Др ИВАН ПАЈОВИЋ: УКРАЈИНА ЗАБРАЊУЈЕ ОБРАЗОВАЊЕ НА РУСКОМ ЈЕЗИКУ

Поделите:

 

Неукрајинска културна сфера у Украјини муњевито се сужава. Већ од ове године неће више бити могуће дати дете у рускојезичку школу или одељење – будући да ће такве школе и одељења просто бити укинути.

Недавно је Врховна рада Украјине изгласала нови закон о образовању. У њему је најскандалознији параграф онај који забрањује предавања у школама на руском језику. Већ од ове године руска одељења остаће само у основним школама. Закон предвиђа да од 2018. године од петог разреда буду укинута предавања и на другим језицима мањина: мађарском и румунском. Од 2020. године та ће могућност бити укинута и за млађе разреде, па ће се од тада образовање у Украјини одвијати искључиво на украјинском језику. У овом тренутку, на основу званичне статистике, у Украјини се на језицима националних мањина образује око 400.000 деце у 735 образовних установа.

Изузетак је направљен за представнике „аутохтоних народа”, који могу формирати одељења са предавањима на својим језицима, „упоредо са државним”. Као аутохтони народи одређени су само Кримски Татари, Кримчаци (татаројезични кримски Јевреји) и Караими (малобројна туркојезична група). Њих је све скупа нешто више од 40.000, и иоле значајну мањину представљају у неколико делова Херсонске области.

На тај начин за две године предавања на матерњем руском језику за читаву трећину становништва биће потпуно забрањено, а у земљи неће више бити ни једног одељења где би руска деца могла да добију образовање на језику својих предака. Неке законске олакшице предвиђене су само за енглески језик и језике Европске Уније, на којима ће у школама бити могуће слушати „један или неколико предмета” (очигледно да је у питању мали уступак Мађарима и Румунима). Али образовање на руском ће потпуно нестати.

Језик који је за децу матерњи практично ће бити забрањен за ученике средњих школа, јер се у старијим разредима просто неће учити” – закључује делегат Раде из „Опозиционог блока” Александар Вилкул.

Према речима бившег делегата градске скупштине Харкова Константина Кеворкјана, „забрана образовања на матерњем (а пре свега на руском) језику апсолутно логично и очекивано заокружује асимилацију неукрајинскојезичних етноса на територији Украјине”. Кеворкјан такође додаје да та забрана представља „још једну степеницу наниже на путу умањивања политичких и имовинских права и појачавања репресивних мера чак и против оних који тихо протестују.

Већ 1. септембра родитељи ће видети како се свуда затварају руске школе и старији разреди преводе на украјински језик. А то у југоисточним деловима земље може изазвати експлозију незадовољства” – сматра политиколог Андреј Золотарев. Треба се присетити како је укидање претходног закона о регионалним језицима представљало увод у немире у источним областима, што је резултирало оружаним сукобом у Донбасу. Иначе, нови закон је још једном показао очигледну неспремност украјинских власти да испуне своје обавезе према Минским споразумима, који подразумевају право посебних области Доњецка и Луганска на коришћење сопственог језика.

Мислим да ће доћи до отпора, људи неће дати свој језик, — коментарише новинар Андреј Бабицки. – А нацистичкој Украјини, која је постала потпуно дивља и антихумана, и онако ће за неко време доћи крај”.

Интересантно је да, узимајући у целини читав текст закона, народни посланици су одобрили и један амандман који даје право на покретање административног гоњења наставника који одбацују украјинске симболе и украјински језик. „Стручњаци су већ проценили да око 2/3 наставника може једноставно изгубити посао”, каже Александар Вилкул.

Упркос свему, управо руски језик, који се у Украјини сматра за језик националне мањине, остаје и даље најраспрострањеније средство комуникације. Чак и седнице кабинета министара се одвијају на руском језику; чак се и властодршци свађају на руском – најбољи пример за то је скандалозна свађа са псовањем између министра унутрашњих послова Арсена Авакова и бившег одеског губернатора Михаила Сакашвилијa.

У овом тренутку 60 процената људи у Украјини говори и размишља на руском језику – сведочи делегат Раде Татјана Бахтејева. – Чак и они политичари који себе називају великим патриотама, само за публику користе украјински језик. У својој кући, у кругу породице, већина њих говори искључиво на „језику агресора”, како то они кажу. (…) Ја у скупштини представљам источни регион и могу рећи да ће деци и учитељима бити веома компликовано да се адаптирају на нове услове. То ће пре бити бескорисно седење него учење. Таква реформа неће дуго живети, јер ће људи брзо схватити да је тако постало хиљаду пута горе. Такви закони су просто речено антинародни”.

Да већина грађана сматра руски матерњим језиком (ма колико се председник Порошенко трудио да докаже супротно) сведоче и истраживања. А било их је не мало, штавише и међународних. Тако на пример Институт за јавно мњење Gallup (из САД) спровео је анкету о значају руског језика на постсовјетском простору. Схватајући да ће се у Украјини многи плашити и уздржавати да признају руски језик као матерњи, социолози су приступили мало вештије. Просто су предложили испитаницима да испуне анкету у две варијанте – на руском и на украјинском језику, тојест да сами одаберу на ком језику им је згодније да одговоре на питања. Чак 83% (!!!) испитаних грађана Украјине одабрали су анкету на руском језику.

Интернет-истраживања такође потврђују закључке социолога. Стручњаци су анализирали на ком језику украјински корисници Интернета претражују сајтове и дошли до резултата: житељи Запорошке, Дњепропетровске и Харковске области претраживали су на украјинском језику само у 9% случајева. Највише претраживања на том језику остварено је у Тернопољској области, али и ту све у свему само 33%. У Лавовској области на украјинском Интернет користи 29%, у Одеској области мало више од 10%, а у Кијевској 13,3%.

Здравомислећи Украјинци одлично схватају какву опасност представља овај закон – то је пре свега не антируски, већ антиукрајински пројекат. Ученици њиме губе могућност да се уписују на руске факултете, уколико уче школске предмете само на украјинском – њима се практично затварају врата за образовање. За неколико година исти ти Украјинци, који долазе у Русију, могу се наћи у положају гостију из Средње Азије, који једва и да говоре руски: без знања језика они у најбољем случају могу добити најгоре и најлошије плаћене послове. У Европи такође неће за њих бити нарочите перспективе: реформа образовања предвиђа да ће од садашњих 22 предмета у школама остати само 9 – таман довољно писмености да се може у Пољској потписати на платни списак физичких радника.

Језичка дискриминација ће довести до тоталне неписмености, али и до заоштравања сукоба у друштву, предвиђају експерти. „Украјинске богаташе није брига: њихова деца уче или у приватним школама или у иностранству. Они су себи купили право на језик. А шта да ради већина рускојезичних Украјинаца? Избиће дуготрајни „герилски рат” родитеља за права наше деце” – тврди Јелена Бондаренко (делегат Раде у претходном саставу).

Ми треба да од рођења учимо децу да је Русија – наш непријатељ,” – објашњава задатак заменик председника Врховне раде Оксана Сироид. У министарству образовања већ одавно су утврдили спровођење тематских часова о историји Украјинске устаничке армије и методама њеног деловања. Организација, коју су у Пољској прогласили кривом за геноцид над Пољацима, даје се деци као пример за опонашање.

Најгоре је житељима југоистока Украјине. Док житељи централних и западних области још некако и могу да се неутрално односе према величању Украјинске устаничке армије, на југоистоку мало ко је спреман да се помири са тиме да се деца васпитавају у духу мржње према свему што је руско. Од тога су се спасили једино становници Доњецке и Луганске републике, а такође и Крима, који је избегао наметање украјинског национализма само захваљујући присаједињењу Русији.

Одлуке кијевског режима осуђене су и на међународном плану. Државна Дума Русије назвала је тај закон „актом етноцида против руског народа”. Оштро протестује и мађарска влада. „Украјина је зарила нож у леђа Мађарској, када је унела измене у закон о образовању, које у великој мери нарушавају права мађарске мањине. Срамотно је да земља, која стреми развијању све бољих односа са Европском Унијом, доноси одлуке које су у потпуној супротности са европским вредностима. Недопустиво је да Украјина лишава Мађаре права да се образују на матерњем језику” – каже се у изјави министарства иностраних послова Мађарске.

Порошенко је до сада говорио о европској Украјини, али он све то може одмах да заборави и да има у виду да ће Мађарска блокирати све иницијативе које би биле Украјини од користи у свим међународним организацијама, а нарочито у ЕУ – изјавио је министар иностраних послова Мађарске Петер Сијарто. – „Ми им гарантујемо да ће то бити болан ударац украјинској будућности”.

Државни секретар Мађарске за питања националне политике Јанош Арпад Потапи назвао је реформу украјинског система образовања „ограничавањем права 150.000 етничких Мађара без преседана”, а такође је замерио украјинским законодавцима да је таква одлука „потпуно супротна уставу”. Као одговор, Кијев је опозвао свог амбасадора из Будимпеште.

Чим сам сазнао за тај закон, одмах сам отказао моју посету Украјини, а такође сам отказао пријем украјинском председнику парламента” – са своје стране реаговао је председник Румуније Клаус Јоханис, назвавши тај закон директним атаком на права 150.000 Румуна, грађана Украјине.

У отвореном писму међународној асоцијацији „Федерална унија европских националних мањина” (која окупља више од 90 невладиних организација из 33 земље) указује се на неуклапање овог закона у европске стандарде и позива се на недопуштање његове примене.

Хору критика придружио се и генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд. „Разочарани смо што је Украјина донела закон о језицима не посаветовавши се са нама. Морају се поштовати језици мањина” – рекао је он. По мишљењу многих европосланика, закон није у складу са основним начелима УН и Савета Европе о заштити језика аутохтоних народа и националних мањина, која је утврђена међународним споразумима. Нарушен је и устав Украјине, према ком је гарантовано право образовања на матерњем језику и не допушта се умањивање садржине и обима постојећих права и слобода при доношењу нових закона. Члан 7 закона „не обезбеђује испуњавање незаобилазних препорука о испуњавању међународних и уставних обавеза земље”, нагласили су у Венецијанској комисији.

Ипак, Украјина са несхватљивом тврдоглавошћу игнорише сугестије политичких партнера. Шта ће јој такав закон који само погоршава њен политички положај? Најлогичније објашњење: закон о образовању је изгласан ради одвлачења пажње грађана Украјине од чудовишно антидруштвених пензијских, медицинских и комуналних реформи, које се спроводе по диктату Међународног монетарног фонда. Према речима украјинског екс-премијера Николаја Азарова, Кијев „у околностима тоталитарне диктатуре” ствара нове и нове проблеме унутар земље и прави поделе у друштву, ширећи међунационалну мржњу. Други начин да се одрже на власти кијевским властодршцима очигледно није преостао.

Др ИВАН ПАЈОВИЋ

Поделите:

2 COMMENTS

  1. Паметан се учи на туђим грешкама.
    Будала се учи на својим.
    Ми смо „Паметни“ били петог Октобра 2000 год.
    А и они су били „Паметни“ 2014 год. , нико ништа није научио.
    Кад буду увели, као Гаша Кнежевић реформу по Болоњи, имаће и они лажне докторе наука за градоначелнике, лажне министре, а можда ће имати и Тому-Диплому.

    • Укри су жидовски пројекат, безброј пута је доказано да су покривени израелски коммандоси били на мајдану, пуцали, и остали прикривени 14 дана после. Сада се слини прича о некаквим страним плаћеницима.
      Један од разлога зашто руси се нису умешали, је тај што је било исувише брзо, и предубоко организовано, тако да би само испали смешни. Жидови су најспособнији у том тора-хаосу, и сада буквално управљају украином. Погледај само како изгледа синагога Бродског и где се налази и како изгледа синагога у Дњепропетровску, биће ти лакше.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here