Dragan Karadžić: Srpski politički govornici od Miloševića do Vučića

Podelite:

Tokom istorije svi vladari koristili su govorništvo kao ključno sredstvo komunikacije sa svojim narodom. I danas je aktuelan govor grčkog državnika i vojskovođe Perikla pre više od 2500 godina: „Onaj koji donosi sud o bilo kojem trenutku, ali ne može to objasniti, kao da možda nikada nije ni razmišljao o tome.” Posebno u prelomnim istorijskim događajima, rađali su se veliki govornici i umetnici reči, od – Homera, Cicerona, Cezara, Kromvela i Robespjera, do – Lenjina, Ruzvelta, Čerčila, De Gola, i Fidela Kastra.

Koliko je za državnike i vladare važan javni nastup najbolje smo mogi da vidimo u filmu “Kraljev govor”. Engleski kralj Džordž VI, iako teško prevazišavši problem govorne mane uz pomoć austrijskog logopeda, održao je uživo čuveni radijski motivacioni govor naciji u trenutku Nemačke agresije na Englesku.

Engleski Premijer Vinston Čerčil je  bio majstor retoričkih figura, njegovi govori, naizgled improvizovni, brižljivo su planirani pred svaki javni nastup. Najkraći i najefektniji je bio onaj koji je održao pred đacima: Nikada, nikada, nikada ne odustajte!

Razvoj sredstava masovnih medija posle Drugog svetskog rata, zahtevao je posebne pripreme kako da se političari obraćaju javnosti. Američki predsednik Džon Kenedi je najbolji ilustrativni primer. Mlad i obrazovan, dopadljiv i siguran u sebe, američkoj javnosti se predstavio u direktnom radijskom i televizijskom duelu sa iskusnim Niksonom u sjanom izdanju. Dok su slušaoci radija u većini bili za Niksona, TV gledaoci su bili za Kenedija. To znači da je vizuelni efekat i govor tela bio na strani Kenedija a klasična verbalna veština na strani Niksona. Kenedijevu pobedu na izborima možemo smatrati “pobedom u televizijskom duelu uživo”.

Shvatajući značaj masovnih medija i drugi svetski državnici, uz pomoć stručnjaka za PR, s velikom pažnjom  i uz pomoći nauke (istraživanja javnog mnjenja) pripremaju svoje javne nastupe. Medijske nastupe srpskih državnika od pada komunizma do danas ocenjujemo: od neprepoznatljivosti do briljantnosti.

Slobodan Milošević, iako veoma obrazovan i sa velikim retoričkim darom, no nije voleo medije, intervuje, i  izbegavao je javne nastupe. Osim u predizbornim kampanjama i na retkim harizmatičnim nastupima na mitinzima, nismo imali priliku da ga čujemo. U političku orbitu ga je uvelo ono “Niko ne sme da vas bije” upućeno očajnim Srbima na Kosovu koji su došli da saslušaju do tada malo poznatog komunističkog kadrovika.

Za vreme prilično duge vladavine dao je samo nekoliko intervjua a za strane televizije, jedan CNN-u. Pamtimo njegov “proročki” govor nakon DOS-ove pobede 2000. godine i čuvenu recenicu: “Ne napadaju oni Srbiju zbog Miloševića nego napadaju Miloševića zbog Srbije” Govornički dar, obrazovanje, inteligenciju i elokvenciju, demonstrirao je u Haškom tribunalu, kada je i najveće političke protivnike u Srbiji fascinirao sjajnom odbranom. Njegovi kadrovi Lilić i Milutinović pojavljivali su se u medijima sporadično, međutim njihovi javni nastupi bili su gotovo neprimetni. No to je bilo u skladu sa njihovom političkom težinom.

Vojislav Koštunica je tokom devedesetih bio vrstan polemičar. Staložen, skroman i vrstan intelektualac, u televiziskim duelima delovao je ubedljivo i često nadmoćno u odnosu na sagovornike. No nakon pobede na izborima 2000. godine, jedva je pristao da okupljenoj masi ispred Skupštine održi govor. Obraćao se javnosti profesorski – “eks katedra”, za veliki broj ljudi je to bilo suviše pomalo dosadno i bez energije. Po prirodi introvertan, njegov govornički dar nije mogao da popravi ni savetnik za medije Aleksandar Tijanić. Iako je devedesetih u TV sučeljavanjima sa političkim protivnicima bio prilično ubedljiv toga nije bilo posle 5. oktobra kada je gajio imidž političara “državnika” koji se ne spušta nisko na nivo običnog govora i političke polemike, Njegovi nastupi više su priličili besedama u SANU. To ga je i koštalo gubitka popularnosti.

Zoran Đinđić, političar britke pameti i vanredne energije, takođe je, poput Koštunice, bio izvanredan polemičar. Nemački doktorant, po obrazovanju superioran. Vrlo pragmatičan i menadžerski tip političara, a javnost ga pamti kao “čoveka sa vizijom”. Zorana Đinđića u javnim nastupima mnogi nisu do kraja razumeli. Brzina i energija koju je unosio u svoje govore je nekada ljude i odbijala, jer nisu navikli na takav  način komunikacije. Govorio je slikovito, jezgrovito, ali metaforično, i za široke narodne mase nedovoljno jasno i bez emocionalne podloge. On je razumeo mentalitet ljudi kojima se obraćao, ali oni najčešće nisu razumeli njega. No, Zoran Đinđić je, ipak, bio odličan govornik koji je znao da motiviše ljude, barem one koji su podržavali njegovu politiku.

Javne nastupe Borisa Tadića zapamtili smo po neverbalnom sloganu “give me five“. U beloj košulji sa zavrnutim rukavima projektovani “američki imidž” nije korespondirao sa njegovom politikom. Govori su bili marketinški obojeni, suvoparni i bez političke suštine, nedovoljno argumentovani, uopšteni  i nedorečeni. No oni nisu ni služili tome već samopromociji “urbanog” i “svetskog” Borisa Tadića. Od njega su marketinški PR stručnjaci pokušali da naprave srpskog Kenedija, da bi na kraju u javnosti završio kao loša kopija glumca Džordža Klunija. Boris Tadić je doneo eru dominacije političkog marketinga i građenja ozbiljnog imidža čak i kad nema osnove za to.

Tomislav Nikolić se obraćao javnosti, što bi se reklo narodski, te su ga s toga prepoznavali kao predsednika – srpskog domaćina, pogotovo u biračkom telu centralne Srbije i to mu je donelo pobedu u TV duelu sa Borisom Tadićem. Tomislav Nikolić svoje predsednikovanje nije nastavio u stilu iskusnog dugogodišnjeg britkog i efektnog parlamentarca. To mu je kao i Koštunici bila greška koja ih je koštala dobrog dela popularnosti. U predsedničkim nastupima parlamentarnu samouverenost i britkost, zamenio je tihim, sporim i anahronim govorom. Ponekad je govorio suviše uvijeno i alegorično verovatno nastojeći da se ne zamera drugima. Delovao je zato manje ubedljivo.

Aleksandar Vučić je prvi srpski predsednik koji govori u javnim nastupima moderno, jasno, energično, precizno i argumentovano. Ponekad emotivno, što mu zameraju politički protivnici, ali time pokazuje da je “čovek od krvi i mesa” ali i velikog samopouzdanja. Ne libi se da političkim protivnicima na napade odgovara njihovim rečnikom. Njegovo široko obrazovanje i političko iskustvo omogućava da se uspešno nosi sa velikim dijapazonom stručnih tema o kojima govori. Tu naročito odstupa od domaćeg stereotipa o političarima koji se drže opštih mesta i izbegavanje konkretnih i realnih problema. Gotovo uvek veoma pripremljen za nastup, fascinira publiku memorijom, nabrajanjem sela i zaseoka u Srbiji, preciznim  brojkama o stanju finansija, duga ili o kilometrima i metrima puteva koji se grade, kao i matematički ekonomskim procentima o kojim govori.

Vučić u nastupima ne beži od vrućih i nezgodnih tema, naprotiv, sam ih pokreće i nastoji da ih okrene u svoju korist čak i kad su okolnosti nepovoljne. Uvek za svaku priliku prikladno obučen, šalje jasne poruke, ulaže emocije u govor čak i kad su suvoparne teme te ukupno gledano odlično komunicira sa javnošću.

Osim sadržajem govora u kome postoje dobro odabrani argument ili cifre, pažnju  pobuđuje efektnim poređenjima, stilski doteranim govornim izrazom i brojnim citatima poznatih svetskih državnika. Nastoji da pošalje jasnu poruku i sa motivacionim pristupom da uvažava javnost i da se trudi da objasni svoj stav oko nekog pitanja te na taj način publika stiče utisak da je poštuje. Vrlo samopouzdanim govorom tela pojačava poruku koju želi da pošalje javnosti. Pažljivo prati reakcije novinara, odmah na njih reaguje, a informacije prenosi na stručan, razumljiv i ilustrativan način. Često afektira da bi svima bilo jasno šta je njegov stav i da iza njega stoji u potpunosti. To je tajna Vučićeve popularnosti i medijske ubedljivosti.

Dakle, da rezimiramo: od neprepoznatljivosti Lilića i Milutinovića, preko “povučenih” Miloševića, Koštunice i Nikolića i samohvalisavog Tadića do izuzetno efektnih i efikasnih javnih nastupa Aleksandra Vučića.

Dragan Karadžić, medijski konsultant

Vidovdan

Podelite:

72 Komentari

  1. Sloba je bio ubedljiv iako stara skola komunisticka. Imao je odlucnost u nastupu

    Vuk Draskovic lazni prorok je bio patetican ali talentovan za ulicu i mitinge

    Seselj los na mitinzima superioran u duelima

    Kostunicu je upropastio Nikitovic jer ga je odvojio od zivog razgovora i duela

    Slicno je prosao i Nikolic. Vucic isto tako izbegava polemike i duele i postaje zamorno sve to

  2. DrK-adžija “pravnih nauka” kao “govornik” bio jedan “smor” dosadno blebetalo koje se trudilo da zvuči “sugestivno”, “autoritativno” i tako to, ustvari zvučao je idiotski jer je lupetao, obično “nije bio obavešten” o onome o čemu je hteo da bude “sugestivan”! Ipak, (čini se) da je nekoga impresionirao, Tomu majmuna Nikolić-a. Toma majmun Nikolić pokušavao u svojim “govorima” da zvuči ka On (DrK-adžija “pravnih nauka”) i uspeo je, čak ga je i nadmašio, bio je još i gluplji!

  3. Da se na ovu bedikovku malo i zacvrci
    ( cvrcak, inace, cvrci dok ne ugine!)! Pogledati mu s m i s a o n o s t: iako
    veoma obrazovan…, no nije voleo…;
    SUVISE POMALO ( ist. Cvrcak);
    BRITKE (ist .Cvrcak- biser nad biserima)
    pameti; siroko obrazovanj; uspesno nosi sa velikim dijapazonom strucnih tema; matematicki ekonomskim procentima…. itd., itd
    A tek mudologicnost po ” citiranju” – za
    istaknuce onoga zadnjega jada od pisanije- stranaca, uglavnom sve srpskih “prijatelja”: Nikada, nikada nikada…- karacrnidzicu, pa Nik Pasic je ALFA za tu tvoju Megu.
    No, ne saliti se: covjek je sve upregao- ako se analizira prisutna fotografija, skolovanije i n a m j e r e n o s t
    skrabotvorenija Lice je Tacnalice- zemite me, jer se nudim za ambasadorceka; vasington, prosim se!,
    tuna londoncek… Ali: neka je sve istina sto “dolazi” poslije scrabopredigre!- pa ko ovakvu Bljutavost i za Cuvara Metle
    vrce! JEST DA SU MILOSU KNJAZU DOAKALI, ALI IM JE ONO “SIKT”- SA KAZIPRSTOM PREMA VRTNOM NUZNIKU. STO VLADARA!, A JA IMAM STO LICA- BUVA.
    GRESKA: mene nespomenu! A ja sam glasnogovornik ljetnoga podneva- dok ne puknem kao buva

      • Malo dobroga za Neleta!
        Lijepo-Lepo:
        -i nakon svih nesreca p r o s t o r n o i po b r o j u LIJEPO vece i vise
        -Vuk ( sa kojim se ovi za koje niko nezna sprdaju) pise Srpski…., sta, Nele?
        -Andric, Selimovic, Tesla, Ducic, Milankovic, Santic, Corovic,Njegos, J.Vujic, Gospodar Jevrem, Vaso Carapic, Crni Djordje, Desnica, Sima Milutinovic Sarajlija……… ——– to nisu Srbi?!
        -najbitnije: SVA srpska EPIKA- a po njoj Srbi JESU!- NIJE srpska, Nele!? Ako je deseterac epski “lep”, a ne “lijep”e, onda mnogo si citao, Nele- i Marka i Ravijojlu i Lazarevu Veceru i Banovic Strahinju i Pocetak bune… i Jankovic Stojana i Starca Vujadina… i SVE, Nele!
        Samo kreteni pljuju po onome po CEMU
        jesu, Neleticu. Citaj nesto.

        A sto se Angole tice-divno: nisu ubice, a tvoji- VasLon zlikovci nad zlikovcima.
        Pozdrav Ti!

  4. Treba pogledati stručnu literaturu o ovoj temi. Npr. knjiga Dejana Milića “Srpski politički govor”. Tamo se jasno vidi razlika između naučnog stava i propagandnih tekstova. Kao besednici zastupljeni Mićunović i Drašković jer zaista su u vremenu buđenja političkih ideja bili jedini pravi govornici.

        • E, sada je jasno zasto si (velika) znalcina! Da si u Srbiji i u ovako bolonjiziranoj zavrsio studij DEVETA RUPA NA SVIRALI bio bi ekspert za svakog idiota koji fol studirao u SAD! AKO TI JE LEGITIMACIJA ZA MOGUCU DIPLOMU BITNA AKO JE ISTA STRANJSKA, ZASTO NE ODE U PETROGRAD- BAR BI ZAISTA n a u c i o, a bio bi medju svojima, osjetio duh Jesenjina, Dostojevskog…. i toplinu, TOPLINU, Danilo DUSE.ISKRENO TI, CAK SA TUGOM, kazem: baci to smece koje je, navodno, diploma, jer ne verifikuje znanje, a i smrdi na krv ubica
          .

        • Hm,hmm…on je, po jednom vicu ” brat valjevac”, gospodin,ni u kom slucaju,drug jos manje,to se zove ” nikogovic”, na ” braniku otadzbine”, za 600$, i nadzoru ” imigrantskog biroa”..nece ga ni Cuba.

    • Nele, dakle- Nenad!
      Prodje tri-cetiri dana, a Ti cuteci pokazujes svoju- sam si je , onako “odozgo”- visoku umnost. Naime, htjede biti pametan, pa svede na “CVRCAK”; UPOZNAH TE DA SE RADI O STIHU POZNATA PJESNIKA I PROZAISTE, UPOZNAH TE SA JOS NEKIM DETALJICIMA I REKOH, UPITNO, TEBI NADOBUDNOM: O KOJEM S PJESNIKU RADI? NARAVNO, ZNAO SAM DA NEZNAS, BUDUCI IZ ONE NADOBUDNOSTI JEST VIDLJIVO DA TI JE s l o v o zadnja rupica svirale, te nepokaza svoje “znanje”. Po pauzi Ti, evo Te, opet VIIIIISOOOOKOOOO: VASPITANJE ( ono bijase “obrazovanje”).Nele, p e d a g o g i j a ti je “nauka” o loncima i poklopcima- ovo kazem iskreno; hocu reci: nije vaspitanje “dijete ovako, dijete onako”…Da se oko tih gluposti ne bih zamarao, reci cu ti ovo: mene su vaspita, prvo, glad, glad, glad-temeljna skola vaspitanja, zeludac; drugo, glad za knjigom i, trece GLAD ZA BORBOM PROTIV BROZOVICA (imao sam i visegodisnju vaspitnu mjeru koja se zvala “moralno- politicka nepodobnost”- stvar provjerljiva).
      OVE TRI “STVARI” SAZELE SU SE U JEDNU- RAD, RAD, RAD..
      E, to ti je, Nele, v a s p i t a nj e, a ne lonci i poklopci. Ono Tvoje vaspitanje je, po logickoj niti, na nivou nedavno srocene budalastine o kulturi izvesnog M. Brdara na nekoj televiziji: Kultura je, zbori taj umno ( a tek mu ” kulturno” sjedenje u studiju!), NACIN, DAKLE KAKO! I ovaj NACIN- KAKO polomi- i sebe s njim- da bi ga objasnio voditelju i priblizio gledaocu: KAKO JEDES, KAKO DRZIS KASIKU…. TU SE POZNAJE SRBIN OD ONOGA, ONAJ OD… p.m. ( ovo “p.m.) moje, da nebih njegove gluposti navodio). E, moj Nele, jadni studenti kojima takav katedrise! Samo: kultura je j e s t e s t v e n o s t, Nele, a o tome- malo sutra.
      Eh, da: ono za ” i cvrci, cvrci…” reci ce Ti onaj, napred, mericki ZDovac!

      Pozdrav Ti!

  5. Kada se zna koji lik autor ovog teksta, bilo je i za očekivati da iz istog bude izostavljen, ubedljivo najbolji govornik među srpskim političarima, posle Drugog svetskog rata, Kralj trgova, Vuk Drašković.

  6. Hm,hmm…ja, nemam deset nickova, jer nemam potrebe za tim radnjama. Dokazao nisi nista..osim,da si,manijakalno opterecen,ali opravdano ” strahom od http://CPUSA“..doslo vreme,da i amerika zivi od svoga rada…” Kuzis”, pa ce,vas novopridosle dodjose, ” bez upotrebne vrednosti” ,korisnike socijalne pomoci,sto zivite na racun gradjana amerike,da dobijete nogu u dupe..ranacmcokule,tandzara pa u Koreju..da se konkretno,dokazete u borbi protiv komunizma..

  7. Hm,hmm..nemam,apsolutno,nikakve potrebe za americkim,naravno postovanim univerzitetima, niti ruskim,sa mnogim,pronalascima i tehnologijama,i ogromnim uspehom,od kda su skinuli sa curca, Petra velikog i zapadnjake,sa pridruzenim clanovima iz oblasti ” ekumenizam cia”.. Hm,hmm..kada gradite,kopajte dublje temelje,malo vise cementa.

  8. Rusi su divni, humani, emotivni ljudi.
    Ali u ekonomiji, u svetskoj globalnoj trci, oni ne postoje.
    U bilo kojoj radnji na Balkanu, nema ni jednog ruskog proizvoda.
    Sve stize sa Zapada. Zapad smislja, proizvodi, prodaje … i naravno, vlada.

    Rusija bi se znatno pridigla ukoliko bi cene nafte i gasa skocile

  9. Nemački doktorant, po obrazovanju superioran.

    Idi?! Doktorirao na marksizmu, a po čemu samo superioran da mi je znati? Brtitka pamet poslužila mu da švercuje košulje ((

    Ne sećam se da je Đinđić kada spojio više od 5 reči: recimo – seljak ima kravu?! I šta on hoće – profit! Da li da proda kravu … itd. Kad je spojio ceo jedna intervju – njegovi ga ubiše.

  10. Karadžiću, ti si težak komunista. Taй sistem te školovao da igraš na žici, nikom u vlasti da se ne zameraš a ogrebi i zaebi. Sve e to plitka pamet dok nekoga od pomenutih ne pošaljemo na robiju, neće shvatiti da sa državom zezanja nema. Milošević nie među živim, Mira umakla u Moskvu. Koštinuca i Tadić, ozbiljni kandidati zbog Euleksa i NIS-a za robiю.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here