Dragan Kolarević: Dva zapisa o religioznosti kneza Miloša

Podelite:

Knez Miloš Obrenović je junak mnogih anegdota. Njegov karakter izražen u njima možda više govori o autorima nego o samom gospodaru, bez obzira na to da li je prikazan u pozitivnom ili negativnom smislu.

Donji dom engleskog parlamenta je 29. maja 1863. raspravljao o srpsko-turskim odnosima povodom turskog bombardovanja Beograda u junu 1862. g. Rezultat te rasprave je došao kasnije kada je Srbija bez rata dobila „ključeve gradova” koje su napustile turske trupe. Naravno, i Beograd. U toj raspravi glavni zastupnik turkofilske politike bio je gospodin Lejard, državni sekretar Ministarstva inostranih poslova. On je kritikovao Srbe. Nije poštedeo ni kneza Miloša:

„I Miloš postade knezom. To je tiranin čovek, neobrazovan; vladao je despotski sve dok se nije osetila potreba novog hatišerifa. (…) Miloš je bio vladalac despotičan, pokvaren, gramziv.” (Navod je iz knjige Milana (Filipa) Hristića – „Srbija i Engleska pre pola veka: misija Filipa Hristića u Londonu 1863. godineˮ – Beograd, knjižar izdavač Geca Kon, 1910. strana 200.)

Loša slika o „čestitom knezu” daleko je prešla granice Balkana. Ali literatura beleži i sasvim suprotne primere.

Autorka obimne knjige „Do ‘konačnog rešenja’ – Jevreji u Beogradu 1521-1942ˮ (drugo izdanje 2016, Čigoja, Beograd) Ženi Lebl objavila je niz dragocenih činjenica koje su značajne ne samo za njene sunarodnike već i za istoriju Beograda uopšte.

Pisala je i o knezu Milošu. Za ovu priliku izdvajamo zapis sa strane 77:

„Knez Miloš, koji je često posećivao jevrejsku četvrt, naročito je voleo da u sinagogi sluša hazana i hor. Jednom prilikom darovao je hramu lep veliki luster sa ugraviranom posvetom, u vrednosti od 800 srebrnih franaka.”

Na istoj stani piše: „Miloš je podario Jevrejima sva građanska prava koja su uživali i ostali stanovnici Srbije. Jevreji su to veoma cenili i trudili se da svojim poštenjem, radom i vezama doprinesu ekonomskom procvatu Srbije.”

Ovi kratki zapisi kao da menjaju sliku o svemogućem, osionom, surovom, pokvarenom, priprostom knezu, kako je pretežno prikazan u srpskoj literaturi.

Činjenica da je „često posećivao jevrejsku četvrt” i naročito voleo da „u sinagogi sluša hazana i hor” ne govori samo o mudrom političkom potezu već i o duhovnoj potrebi i verskoj toleranciji koja i danas može biti primer za ugled.

Da je knez Miloš bio iskreno i duboko religiozan, da je to bio sastavni deo njegovog života govore i primeri iz „Uspomena” Filipa Hristića (1819‒1905), koji je odrastao na dvoru Miloševom sa njegovim sinovima Milanom i Mihailom (Filip Hristić „Uspomeneˮ, priredila dr Jelena Paunović Štermenski, Beograd, Službeni glasnik, 2015, str. 87):

„Za vreme mog bavljenja u konaku, ja sam uvek čita molitve kad je knez sedao za ručak i večeru, i kad je ustajao sa trpeze.”

Sledeći primer još ubedljivije govori o značaju crkve u životu tog gospodara:

„Knez Miloš išao je u crkvu svake nedelje i praznika. Pre polaska u crkvu svi članovi velikog suda i veliki broj viših činovnika, naročito iz unutrašnjosti (a njih je svakad po nekoliko u Kragujevcu bilo), skupili su se u konaku i na donjem spratu čekali na kneza. Kad je zvono u crkvi zazvonilo, knez je iz gornjeg sprata silazio i nazvav svima dobro jutro, uputio se crkvi. Dva tri koraka išao je knez sam pred gomilom, a sav drug svet za njim. Crkva je bila palisadom ograđena. Od ograde crkvene pa do ćuprije lepeničke stajali su soldati uparađeni, s muzikom na čelu. Čim je knez na ćupriju stupio, zvona su zazvonila, a prešav ćupriju vojska je prezentirala, banda svirala. Kad je knez u crkvu ušao, onda je tek sveštenik zapojao ‘Blagosloveno carstvo’…” (str. 88‒89)

Ovaj ritual je jasna poruka svima, od najviših državnih službenika do „običnog” naroda, da je izvor duhovnosti kome su svi okrenuti i kome svi služe sa moćnim knezom na čelu. Kao da je hteo da poruči da je izvor njegove snage u čvrstoj veri.

Podelite:

8 Komentari

  1. Hm,hmmm….religija je ipak,opijum….kada su Milosa,posetili Srbi iz Dubrovnika,da popricaju o poslu, kada je cuo da su katolici,razgoropadio se,kaaatoliiiciii, ne to nisu srbi,odbio je da ih primi,dobro su prosli,moga je da im odreze dvadeset po turu…slicno je i sa srbima u turskoj,zbog vere (crkve), otisli su za turcima,danas ih,navodno ima osam miliona…( drustvo inat)…

  2. Miloš volio jevreje hahahaha pa im podario luster u Beogradskoj sinagogi??
    Daj ne budite naivni na Vidovdanu..
    Taj nije volio ni rođenu ženu već se kurvao i švaleriso kad je došao na vlast kao pobesneli nosorog…
    ni jedna suknja nije ostala čitava po Beogradskoj varoši koju je on nije bezecovo da zaviri pod skute..
    ili je imao nekakav trgovački posao sa jevrejima pa im se uvlačio ili je zagledao neku lepu jevrejku pa mu se ponos podigao a da je voleo taj nekoga to bezveze lupetate bez ikakvog osnova..
    nije taj volio nikog kad se dočepao ključeva Beogradske kasabe samo vlast za koju je u deliću sekunde mogao da mogao da se pretvori u krvoločnu hijenu koja ne preza da oglođe kosti svakome ko ugrozi njegov superiorni status despota pantokratora..
    Srbija je uvek bila leglo prostakluka i bezobzirne brutalnosti a despotizam u svom najgorem obliku je oličen u Obrenovićevskoj epohi..nema tu lepi momenata i humane čovečnosti samo drpanje poreza i nameta od sirotinje raje u pokušaju da se zaostalo društvo podigne iz bede što naravno nikako nije uspelo jer jedno društvo nije PDV ili fiskalna zadruga već mnogo više od sračunate gramzivosti u interesu vrhuške koja despotira njenim resursima..vrhunac gluposti kojom odiše Obrenovićevska epoha je Srpsko-Bugarski rat u kojem je poginulo više od 20000 srba a u kojem je Srbija pokušala osvojiti Sofiju i njenu okolinu po naredbi evropski sila tog vremena..
    umesto da gradi prisne 0dnose sa susedima najbolje moguće velike sile su je uvukle u bratoubilačku agresiju na najbližeg svojeg graničnika..totalna i potpuno bezumna vladavina Obrenovića samo je doprinela bedi razuma karakterisičnoj za taj period srpske istorije ni po čemu slavne..

  3. računaju se valda o seljaci,civilna lica ne samo zvanična cifra uniformisani vojnika??
    Bugari su u kontranapadu upali u srpska sela i napravili pokolj ..
    to Wikipedija nije zabeležila pa ako nije upisano u Wikipediji to se kao nije ni dogodilo??
    u ostalom Wikipediju ispisuju polupismeni seljaci koji naprave nalog i trabunjaju o nekim ciframa a pojma nemaju koliko su sela Bugari izmasakrirali kad su probili liniju fronta..
    nije to bio tako naivan sukob već opšti pokolj za vašu informaciju..
    To su sad pusta mesta,više u tim planinama oko Bugarsko -Srpske granice i nema živi ljudi.
    pola zahvaljujući podmuklim Bugarima koji si pobili narod pola zahvaljujući tupavim Obrenovićima koji slušaju naloge iz Beča da objave rat Bugarskoj…..
    da su šutnuli u dupe Austrougarskog vicekonzula u Beogradu nebi ni bilo nikakvog rata,narod nebi bezveze ginuo već se uvlačili da dobiju finansijske beneficije i povoljne kredite……
    I na kraju da nije bilo tog rata najverovatnije nebi bilo ni I svetskog jer bi Bugari i Srbi bili na ist0j strani pa Švabovi nebi ni smeli da objave rat tako jakim i udruženim Balkancima…..
    nego prvo nas podelili i zavadili glupsoni Obrenovići pa nas posle Švabe samo do.ebale kao jeftinu kurvu uz šuplju tarabu..

  4. nisu morali ali šta se tu može kad vojska organizuje puč??
    njima prvo daju pištolje i noževe kad završe fakultet a ne knjigu istorije da malo prelistaju gluposti svoji prethodnika nasilnika…

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here