Dragan Kolarević: ULOGA MOJE PORODICE U DRUGOM SVETSKOM RATU

Podelite:

 

 

Moj otac Spasoje (1930) za vremo Drugog svetskog rata bio je đak pešak na relaciji Tabanović – Valjevo. Jedan od profesora bio je Franja, jeda od 50 hiljada Slovenaca koje su nacisti proterali u Srbiju.

Franja je bio veliki Jugosloven. Posle Prvog svetskog rata njegova porodica je trealo da ostatne u Italiji, ali su tražili da se presele u novu kraljevinu, želeli su da žive u istoj državi sa braćom Srbima.

Bratstvo Slovenaca i Srba

Otac mi je pričao da mu je Franja predavao istoriju i geografiju. Imao je sina Vasju sa kojim se moj otac igrao. Profesor Franja je došao na ideju da moj otac stanuje kod njih u Valjevu. Na tu odluku uticalo je i to što je deda, Obrad Kolarević, bio nosilac Albanske spomenice. Biti spomeničar, bilo je opasno. Dedu je, kako su mi pričali daljni rođaci, hteo da strelja Dragojlo Dudić zbog navodne saradnje sa okupatorom. Dedi je, po tim pričama, glavu sačuvao mladi predratni komunista Tika Marić, koga je, pre rata, deda spasao da ga žandari ne ubiju zbog deljenja letaka i širenja propagande.

Saradnici okupatora

Kako se vremena menjaju. Danas su ptomci onih koji su streljali po Srbiji, zbog navodne saradnje sa okupatorom, najverniji saradnici savremenih, sofisticiranih „okupatora“, time se ponose, to im u društvu diže cenu. Potomci onih koji su streljali po Srbiji zbog saradnje sa okupatorima sada proganjaju svakoga ko se suprotstavi okupatori. Još ne streljaju.

Dve porodice su se sprijateljile i pomagale u teškim, opsanim i gladnim ratnim godinama.

Bratstvo u novim uvjetima

Prijateljstvo je nastavljeno i posle Drugog svetskog rata. S obzirom da su se moji roditelji razveli kada sam imao četiri-pet godina, ja sam žvieo sa majkom u Slavkovici, nisam zapamtio naše porodične prijatelje, ali sam znao da imam prijatelje u Sloveniji samim tim što se prezivam Kolarević.

Kako su godine odmicale glavni čovek za vezu između dve porodice postao je moj stric Slavko. Redovno je odlazio u prijateljske posete u Sloveniju, oni su odsedali kod strica kada su dolazili u Beograd. Ta porodična okupljanja bila su emotivna, iskrena, bratska. Bili su više nego rodbina, bili su svoji. Svojta.

Franjin sin Vasja, drug moga oca, završio je medicinu, radio je u bolnici u Novoj Gorici, bio je ugledni hirurg, direktor, postao je predsednik lekarske asocijacije na nivou Jugoslavije. Bio je i političar, potpredsednik slovenačke skupštine. Vasja je napisao niz knjiga.

Jugoslavija se raspala, rat je razdelio ljude i narode, stric je umro, prijatestva su se gasila.

Vezu između dve porodice sada kao glani čovek održava moj brat od strica Predrag.

Vasja Klavora (1936) je obajvio nedano, na slovenačkom jeziku, knjigu o Valjevskom kraju, Mionici, Tabanoviću, pominje i Kolareviće.

Dragan Kolarević: Uloga moje porodice u Prvom svetskom ratu

Ravnogorac, Slovenac, Kolubarac

Vasjin otac Franja, bio je rezervni oficir vojske kraljevine Jugoslavije. Kada je proteran u Srbiju, i utočište našao u Valjevu, stupio je u kontakt sa ravnogorcima, Jugoslovenskom vojskom u otadžbini. Odlazio je na Ravnu goru, imao je susrert sa generalom Mihajlovićem. Stric Slavko Kolarević (1926) je bio posilni Neška Nedića. U avgustu 1944. taj čestiti oficir, posle odluke kralja da smeni Dražu, a Tita postavi za minstra vojske u otadžbini, sve golobrade mladiće je pustio da, kako znaju, sačuvaju živu glavu…

Stric, posle kraćeg vremena, dobrovoljno odlazi u partizane, postaje mitraljezac. Dan pre oslobođenja Beograda, bio je ranjen u Sarajevskoj ulici. Ostao je nepokretan, noge su mu bile oduzete. Božjom voljom, osećaj mu se vratio i u januaru 1945. iz bolničke postelje, nedovoljno oporavljen, kao dobrovoljac, odlazi na Sremski front. Uspeo je da bude još jednom ranjen pred Zagrebom. Ipak, stigao je do Kagenfurta.

Kada je završen Drugi svetski rata, Franjina porodica vratila se iz Srbije u Sloveniju. U njihovom rodnom mestu dočekao ih je oficir jugoslovenske vojske Slavko Kolarević.

I o tome piše u knjizi Vasje Klavore.

Dobio sam želju da o tome napravim telvizijsku emisiju. Ali koga to interesuje u Srbiji…

Tako ja imam prijatelje Slovence koje nikada nisam upoznao. Velike prijatelje. To su, možda, najbolja prijateljstva.

Dragan Kolarević

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here