Dragan Milosavljević: B(v)reme kukavičluka

Podelite:

 

 

Ne ppođe dan, a da se kukavica, vrhovni zapovednik u krletki ovog vremena, ne oglasi, oročavajući, preko zupačanika nevidljivih oku, svekolikoj javnosti naše zadatke i njihovo vreme ispunjenjenja. Ali i kukumavči i o mukama koje nju, vazda u pogonu, drže doživotno prikovanom na vratima objavljivanja zadate budućnosti.

Naslućujemo, ipak, preteški su tegovi grdnih obaveza okačeni kukavici rukom iskusnog majstora za kukanje.Koji je gone danonoćno. Ali ime mu se, tom majstoru, da li slučajno, nikada ne pominje.

A valjalo bi znati ko je taj koji nam zapravo odmerava sudbinu. Čini nas, do u beskraj, učesnicima igrokaza stalnog iščekivanja upriličenog kao svojevrsni perpetuum mobile podčinjjavanja kukavičluku. .

U tom nadređenom poretku, večito budni poslušači zombiji, koje vazda kukavica podseća ko su, šta su, i u čijem sistemu žive, a pripadaju mu i dušom, ali i organima, ćute. I trpe. I rade.I samo čekaju još jednu novu porciju dirindženja. Ali ne mogu, u svetu koji su uzurpirali tvorci kukavica, ništa da promene u hodu precizno baždarene sumorne sudbine robova vremena.

I tako – iz dana u dan, iz sata u sat. Ma, na pola sata , Kukavica kuka i nad sobom i svojim svakodnevnim odricanjerm od životnih radosti, a sve zarad nas i našeg dobra .Oni koji pate od nesanice slušaju sve do zore. Pa od zore nadalje.

Ali objavljuje i „sigurnu budućnost“ naše dece. Ali – samo ako shvate radosti rada po diktatu i bespogovornoj poslušnosti. O čemu, malo-malo, precizno Bobaveštava šta kao nagrada, ali samo kroz znoj i rad i sledi u ispunjenju zadatog vremena čija je satnica smeštena u lošu beskonačnost.

Nema kukavici, u tom „sizifovskom“ rvanju sa obavezama, ni dana predaha. Pa ni brčkanja na moru. Nema leškarenja kome je običan narod sklon ako mu se iole dozvoli. Ne, jer ako zataji programiranje vremena kukavičluka, može da se iz magije pokornog poslušanja odjednom prene vaskoliko srpstvo. A gde bi to odvelo, ni Bog, koji je, čini se, na Srbe zaboravio, to ne zna.

Bivalo je to već u istoriji kada su Srbi, nenadano, zbog kvarova na klatnu istorije, iskakali iz zadate im sudbine. Pa, kako neki tvrde, i izazivali skoro pa propast mašinerije na kojoj je ustrojena budućnost sveta majstora kukavičluka.

Povremeno, kukavica svoje delanje predstavlja kao najuspešniji model doživotne posvećenosti narodu. Ali, gle malera, uruši se potporni zid ovog (pre)velikog obećanja. I to na klizištima koja, eto, nikako da umire potporni zidovi koje gradi tuđa ruka, a za naše pare. Po treći put za pet meseci.

Ne daj Bože da su u istom stanju kao u Grdelici i zidovi celog „koridora“ države, institucije, policija. I vojska.U kojoj upravo kao da menjajau neke potporne stubove. U planu je i solidan bedem. Kod Preševa.Tamo je u toku „dubinska sondaža“ majstora za razgraničenje kolonijalnim lenjirom.

Biće da se baš u naše vreme, kukavičje, projektuje, a da nas niko ne brenuje, na našem pragu, parcelisanje nove ere trgovinskih i pratećih sporazuma između velikih zidara. Sada višeglavog neokolonijalizma. I to kao kapitalizma raznih nijansi i ponuda, što je, u odnosu na ovo vreme, kakav takav izbor. I to..na Balkanu , gde da se odvajkada ispipava i lomi ruka za svemoć. Ili pristaje na nagodbu ravnoteže snaga. Bivalo je to već toliko puta uvek kada su se kao i sada u lagumima raznih loža crtale granice .

Otkukano je javnosti da ono u Grdelici, što se zbilo, to otklizavanje, da se to, eto, „ipak i očekivalo“. Da li to važi i za ovo što se najavljuje , oko definitivnog „proklizavanja“ Kosova?Sve manje po koceptu EU, Namčke, ali sve više nlalik novoj Jalti izmedju trenutno najačih . Spremnih da trguju ali ne i da ratuju đusobno.

A glasnik budućeg „kompromisa“ kukavica i kao da se sprema i obraća sada već novim majstorima ne bi li ih zadivio svojom doslednošću u navijenosti i poslušnosti. Svakom programu i vremenu . A pokudama se oglašava narodu. Već zbuwenom pogotovo od kad ih je gospodar ovog vreme nazvao kukumavkama , nespremnim du budu delatnici.Da se ya nešto izbore i založe. Dakle više nije aktuelno ono iz Birsela da će , „prvi put u istoriji bez izgubljene glave i ispaljenog metka“, „ Srbi za ništa dobiti – makar nešto“. Ne zna se još šta. Do sada toga nije bivalo na Balkanu

.

Dok igrokaz traje, vremenom smeštenom u magičnom krugu prepuštanja simulakrumu gospodari oglašavanje kukavice.I zaista, takoreći pretvoreni u uvo i oko, preživljavamo, programiranu (bez)glasnost Slušamo pokorno,, bespomoćno… pognuti, presamićeni, kako dolikuje tamo gde je kukavica isključivi gospodar vremena.

Ili će se ,možda već naproleće maja , posle najave izbornog kopernikanksog obrta u Briselu posle evropskih izbora , na čemu radi kontra Soroš , Stiv Benon a za potrebe Trampa i doloska brojnih novih Orbana u Strazbur i Brisel , a odlask babe „Muti“ koja nudi EU kao kuću od čokolade , ali sa založenom furnom , začuti alarm .Nekog novog a starog evropskog vremena.

Što bi značilo da je dobra programiranih kukavičluka i kapitulanstva pred formatatom klitonizma , orčenjenim od SAD do Balkana ipak pred smetilištem odsluženih mehanizama.Kao je već jedniom i bivalo lo sa Hitlerom i njegovim saveznicima .Javnim i tajnim. . Uostalom da se ispostavio kao dobar majstor „ kraja istorije“ u korist neoliberalizma i globalizma, neonacizma , Fukujama bi bio zapamćen kao prorok. Ovako, samo je još jedna oročena pa izanđala kukavica..

Dragan Milosavljević

Podelite:

3 Komentari

  1. vi srbalji ste vazda picohe bili,samo ste i vazda glumili neke dase nad ostalima,kad su svi ostali ustali pokazalo se pravo lice.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here