Драган Милосављевић: Магарећа реалност Курте и Мурте

Поделите:

Ја сам припадник соја трпељивог, ни мало захтевног, све више занемареног, малтретираног .. …. Ваљда зато у све бржем изумирању. На латинском обележен сам као azinus vulgaris. Дакле, обичан, (балкански) магарац.

Али никако нисам синоним за глупака , простака , како се врло олако , кул напредно, узима здравио за готово.Доказ, па ето нисам ни случајно учесник никаквих блесавих људских фарми. Или становник задруга од разџилитаних пустахија.

Некада бејах живахан,дурашан,раден, у социјализму чак истицан као пример вредноће, трудбеничке приљежности ,па и бунтовног, да не кажемо „револуционарног“духа.А сада сам само сенка себе хваљеног ударника Спласнуо је и чувени инат…. магарећи, који је признаћете био је заразан, дика не само нас. Магараца .

Али од када је братство и јединство равноправних бурага пропало, свакако не због наше памети, магареће, све нас је мање. Преморени смо, неухрањени, незаинресивани за дружење, па и за продужетак врсте.И магарцима је постало јасно да овде више нема будућности.Дочим у ЕУ…… друга прича.

На посрбљеној америчкој телевизији,, Н. 1, ономад, јавило да су у ЕУ „магарећа права заштићена посебним законом, а све на захтев бројних хуманитарних ЕУвропљана, љубитеља права копитара . Наравно само оних са европским пасошем и жигом.

И послењи магарац на Балкану то је схватио, мислим да нема никакве шансе да се угура међу „ ЕУ одабране.Али у тој сумњи као да смо ми магарци усамљени.

Дакле, према овом закону донети су прописи колико ЕУ магарац дневно ради, колико се одмара, у ладовини, колико му следује сена и зоби, за се и колико сламе, пода се.Готово да су европски магарци у бољем положају од људи.Мислим овдашњих.

Ето код нас, магарци и не само они, и даље немају никаквих, ама баш никаквих права.Само обавезе. Шта више, од када је уведена та „демократија на европском путу „ овде се проширио глас да су сви гадно намагарчени. А не само магарци.

Да наше узданице, хранитељ уз пуно удараца штапа и сасвим мало гризова шаргарепе само замајавају њихови ЕУ гоничи Нове газде третирају их исто као и они нас, магарце . А онда се огорчени пизме на нама. Од рођења , само обичним магарцима.

А нико нас ништа није питао кад се правио онај октобарски стампедо „ ревоуционара“. Једно је сигурно. Не би ми ни са овом магрећом памећу упали Скушптину као у шталу за стоку репату.Преврнули све наопачке И рикали од среће што смо накратко пуштени са повоца.

И баш зато, у име нас балканских мараца, ја бих понешто о нашој судбини, када већ газде упорно ћуте. А лупали су неки ко бесни у шерпе и млатили у клепетуше , дували у трубе, ломили све пред собом . Све у име уласка у европски тор.А други се правили да нису ту.

Прођоше грдне године отад, неки тврде у знаку обичне магареће наиваности. Чекају, међутим на путу, ни таму Еу ни овам и даље . Не зна се шта. Па добро, нека пресуди време ко је за све ово крив . Онда, кад нас, обичних магараца више не буде да дежурамо као стока за муштрање .

Али хајде да се представим ако се већ незван заступам магарећу аналитику, а све зарад добра и магараца , али и намаграчених. Јер немају они воље да размисле, ни времена да предахну.Од те демократије.

А ја видите нисам демократа.То су само они прави магарци у Америци. И до недавно, под чича Томиним унуком, били су чак и власт . Али одскора узјахао их и причепио мамузама један опасан каубој, републиканац . И сада бацају ћифте и њачу.Не разумеју шта их снађе.

Али, ја по имену раја, усто по надимку сиротановић, нисам ни републиканац. Мада беспуће кроз које табанам и кршим се под самаром, води се званично као република. А ми овдашњи магарци, , вазда смо били или монархисти, или комунисти . по памети и наивности уствари исти .

А јашу нас, какао и то наизменично, или курчевити Курта, или метиљави Мурта.За нас копитаре , то, ко нас је опкорачио од те двојице нема ама баш никакве разлике.Хране нас и један и други само трњем и обећањима . На самару вучемо све истом оно што они приграбе и покраду… а краду на фатове .Али сложни су брате и када се фол погадјају А уствари тајно договарају кад и ккако да се изабирају, пробирају и пресабирају.

Па по договору сјаши Курта а обеси се о мој магарећи реп Мурта. Те га шлепујем до следеће промене. Кад заседне Мурта он трпа у десне бисаге покрадено , али не дира оне леве Куртине већ препуне. Све ја то теглим на грбачи. Једног на самару, другог на репу . Добро, под репом .Где се иначе коте подгузне муве , пратња свих јахача магарца . Лепе се просто , јер су им прсти, и Курти и Мурти , вазда „медни.“Лоповски.

А нама магарцима, навикнутим на скромност довољно је чак мало сена , воде. И само повремено да нисмо сапети. Па да њачемо, сретени, пресретни, а да би потом послушно носили где год то желе, како Курту, тако и Мурту.Али понестало им чак сламе, само бич, претње или кобајаги зоб само што није. Ал га не видесмо. Досад.

Некима од нас јавио се глас, када је већ догорело до копита, да треба једног да подигнемо на две ноге. Да га издогнемода се „ описмени политчки“ не би ли проучио и разумео некавог Орвела.Кажу да је тај прорекао да ће на крају свиње у фарми од државе бити једине газде. Не само магарцима Да ће јахати све редом . .

Е па ако дошло дотле, ако је тачно да смо уставри злоупотребљене добрице, а само бистре инаџије, никако глуупи магарци, треба коначно да се реформишемо. Док није касно .Да се укопамао пред провалијом, бацимо копите на свињарије.

Можда је прави начин да се курталишемо и Курте и Мурте и свих њихових крмака које гоје док ми гладујемо, ако се изабарни, неко од нас, јасно и гласнио изјасни . Објасни, зашто да не васколикој јавности да нема велике разлике имеђу судбине балканаца и наше магареће

Само што је наша снага и памет посађена на четири ноге, а њихова на две.Па им је још тееже. И ту престаје свака разлика. Осим, што ми имамо и репове, па њима макар терамо муве подгузаче А они јок, живе са мувама, а муве на њима.

И ми се понекад питамо, гледајући те несретнике, јесу ли они данас већ подцењенији чак и од нас, магараца . Али да ће и нама бити још горе ако ово магарчење не престане. Ако и нас ови, што долазе издалека Курти и Мурти да запошљавају на води и слами почну и ово преостало од нас стоке да третирају баш као и одскора и људе , блканце Које увелико прежу у својим шталама као радну снагу „ најејефтинију у региону „ Не дају им, чује се ни прекид за пишање.Што се код магараца још поштује. Макар то.

Али ни то више још дуго неће зависити ни од Курте ни од Мурте . Имају и они на грбачи своје јахаче у тами .Још алавије, немилосрдније. Слаба нам је утеха што се ,кобајаги курати, и онај стварно метиљави ортак му вајкају да је „наша реалност,“ бити јахан у име будчности наше деце. Еда би и она била. И није зато битно јесте ли данас магарци или људи.Бар не у Србији. Овој данас.

Драган Милосављевић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here