Dragan Milosavljević: Vučić na raskršću „alternativa“

Podelite:

Koje savezništvo odabrati ključna je dilema pred Vučićem uoči pariskog sureta sa Putnom i Trampom . Gde će, najavljeno je, biti reči i o Kosovu, a tokom obeležavanja 11 novembra. Dana, kada se mala Srbija svrstala među velikane, pobednike u Prvom svetskom ratu.

Dakle, da li i dalje „manevrisati“ sa Merkelovom i Briselom, kupovati vreme simulacijom putovanja ka EU, koja je inače u rasulu, a odakle kancelarka, držeći se samo još jednom rukom za sims vlasti, upućuje šuplje pretnje Beogradu.

Ili se, još pre predstojećih izbora za američki Kongres, koji bi, ruku na srce, mogli da ozbiljno poljuljaju Trampa , a na čemu pomno radi „duboka država“, bivši vrh CIE i dalje otrovno spinuje CNN, ali i ovdašnji njima odani sorševski mediji, korak po korak priključiti se kampanji „povratnika ka suverenosti“ .

U ime predsednika SAD tu „desničarsku intrenacinalu„ predvodi Trampov savetnik za Evropu, Stiv Benon. Dalji simulakrum „neutralnosti“ srpske spoljne politike koja levitira između ova dva nepomirljiva tabora, čini se, teško da je moguć. Tim pre što je pred predsedničke izbore u SAD , zvanična Srbija, njeni ključni mediji i predsednik lično, reče tada učini sam „zato što sam mnogo pametan“, optira za gubitničku stranu videći je kao sigurnog pobednika.

Za raliku od „analitičara“ druge Srbije koji i danas  u „naprednoj„ Srbiji ugodno žive od sinekura Soroša, a koji tvrde da je Kosovo sedma rupa na svirali Trampa, preteće oglašavanje Mekelove, preko svog specijalnog izaslanika u Beogradu, ima vrednost alarma.

Upozorava odakle vetar duva, a zapravo poruke stižu. Samo formalno iz Berlina ali, u stvari, iz štaba klintonoida čiji je Merkelova, kao i briselska birokratija uostalom, doživotni dužnik. Amerika, naime, stavlja svoj potpis pod ime naimenovanog nemačkog kacelara još od 1946.

A toj ganituri, na čeli sa „ muti“, kaceralke mutne bigrafije, svojevremno državljanke Istočne Nemačke, Obama je predao štafetu „neoliberalizma, tobož „slobodnog sveta“ ali u zao čas po EU. Tek pošto je njegova partijska naslednica Hilari izgubila od Trampa, koji se odmah, po zadatku svojih mecena, bacio na demontažu preskupe Vavilonske kule globalizma.

Ruku na srce, kacelarka ima mnogo krupnijih nemačkih unutrašnjih briga od ambcije da konačno legalizuje secesiju Albanaca omogućenu agresijom još uvek moćne „duboke države“ čiji je Merkelova još od agresije 1999. i u potonja četiri mandata bila i ostala puki glasnogovornik.

I zato najnovije pretnje iz Berlina da se ostane na putu izdaje Kosova bez alternative, najpre, dokaz je da Balkan, sa i danas jako ukorenjenim klintonistima, što se želi prikriti od strane globalista ali i vlasti, jedan od ključnih rovova bitnih za opstavak „močvare“ i jedno preostalo sigurno lovište za njene krokodile. Ali i pogodana zamka živog blata za „utapanje„ Trampa. A time trijumf Soroša, pre svih. Makar i po cenu potpaljivanja još jednog balkanskog bureta baruta. Ako druge smicalice propadnu. . .

Na drugoj strani, radikalizam povratka suverenosti i demontaže EU, koji se pod palicom Benona, otvorenog neprijatelja globaliste Soroša već duže vreme ispoljava, od Poljske preko Mađarske, Slovačke, Italije , sve do Austije, pa i u samoj Nemačkoj, potogovo u Francuskoj, Le Penove, nagovešten je i  u Sknadinaviji na izborima u Švedskoj, već je u komšiluku Srbije a po mnogim stavkama podseća na onu ideologiju iz koje je nestrpljivo vlasti željan Vučić, prebegao još 2012.

Ali tek na zvuk primamljive ponude Klitonove, još 2008 u Beogradu, da „nered u Srbiji moraju pospremiti oni koji su ga i stvorili“. Dakle, socijalisti i radikali.“ I bi tako posle „promene svesti“ Tome, Aleksandra i radikalske većine, ali po cenu preuzimanja neoliberalnog programa DOSA, inače poraženog na izborima.

O tom kopernikanskom obrtu, o njegovoj najavi makar, nije bilo ni pomena u izbornoj kampanji Šešeljevih pulena. Uključujući tu i nastavak predaje Kosova, nedorečene presude pod demokratama .

Danas ovi prvi rušitelji rezolucije 1244, kao nekakva ikebana od opozcija, nikako ili nerado sećaju se tih vremena. I dogovorenog izbornog transfera vlasti naprednima koje sada hoće da smene i negiraju predaju njima i dalji opticaj mehanizma globalista za temljno pljačkanje Srbije. Štaviše, nude sebe, bez ostatka, kao heroje na verbalnom braniku formalno, ali ne još i de jure otete pokrajine.

U međuvremenu, jedno krlo neolebirala i globalista u Srbiji, pošto je preletelo u vlast i daje i ne daje „sveto Kosovo„ a drugo zaglavljeno u „peščaniku„ prošlosti okasnelo za događajima glasno i dalje zagovara prihvatanje. . . bez naknade. Kune se močvarom kao demokratskim rajem. I jednima i drugima valja prst na čelo od kada se predsednik SAD, Donald Tramp, baš ovih dana, odlučio da sebe predstavi kao „nepokolebljivog nacionalistu“ a Orban dosoljava tu živu ranu modijalistima autšovinistima, izjavom da je „Brisel za račun globalista usmeravao sve protekle sukobe, prvenstveno one na Balkanu“.

Da li naredni potezi Vučića u novom geopolitičkom okviru, njegovi pretežno britanski i izraelski savetnici, nesumnjivo skloni „bregzitovanju“, razmišljaju o odabiru nove „bezalternativnosti“. Evetualno nešto suverenije Srbije u društvu istih takvih država kojima EU više nije ideal i jedina opcija.

Ako to i čine cena je visoka. Nedavno je Kusturica, da li slučajo u intrevjuu Nedeljniku podsetio na Ataturka tehniku „humanitarnig preseljenja.“ Da li u tom grmu leži jedina opcija za svi Srbi u jednoj državi, a da sever od Ibra možda a bude vraćen pod ingerenciju Beograda a da sve bude zapečaćeno predajom moravskog koridora tzv. Preševske doline državi Bondstl. Da li je to ono nešto „za ništa, pitanje je sad?

U taj ceh pojedni poznavaoci stvaranih balkanskih zbivanja svrstavaju verovatnu prateću pondu za novim mandatima Vučiću uz (u)cenu da Srbiju još više približi za Rusiju zaduženom krilu NATO.

Bilo bi to jasno odricanje i od vojne, ne samo političke neutralnosti Vučića, koja već i onako mislena imenica. Uostalom i Tito, njegov idol, potpisao je Balkanski pakt i pratično se priključio  NATOu , kada je procenio da mu nema druge.

Ovakav evetualni i krajnje rizičan iskorak za Vučića, sklonijeg da dribla po nekoliko igrača na petodinarcu, ne odgovara mu kao uloga čuvara mreže koji brani penaltike. Takva ponuda iza kulisa, uostalom, poremetila bi nirvanu apsolutne moći, koju je izgradio podrškom današnjih Trampovih protivnika. Ali ništa nije večno pa ni apsolutna moć. U svakom slučaju njegovi predstojeći manevri bliže će odrediti dugoročni sudbinu ne samo mogućnosti njegovog doživotnog predsednikovanja, što može takođe biti deo ponude, već i dalje pozicije Srbije koju je Merkelova, poglavlje po poglavlje gurala prema UŽASU skraćivanja. Dakle kako i sa kim biti, a sa kim ne biti pitanje je od bar milijardu dolara.

Ako se okrene Trampu nameće se potreba već najavljivane prolećne temenjne rekonstrkcije vlade danas prožete preletelim kadrovima DOSA i NVO, prekid sa sorošizmom i soreševcima, koji su gotovo pojeli supstancu kulturu i istoriju Srbije.

Da je i to moguće Vučić je nedavno u Moskvi, hvaleći Trampa, posredno razmišljao glasno. U prilici koju mu je otvorio niko drugi nego Putin. Organizavanjem opširnog intrevjua na Raša Tudej. Koji je ovde, za svaki slučaj, preskočen u publicitetu, ali ga je video ceo svet.

Možda je posle razgvora u Moskvi, čiji je sadržaj i dalje krajnje zagonetan, prvi put AV nagovestio da razmišlja i o povratku „ k sebi“, i radikalizmu koji je ispoljio kao mlađani ministar informisanja kada je nemilosrdno čerupao Soroševe medijske zlatne koke samoproglašene korifeje tobož nezavisnog novinarstva.

Neki i dalje ušančeni u šemama nesvrstanosti i ideloških i bivših blokovskih podela od kojih se dobro živelo pod Titom mogao bi se naći zbunjen današnjim rialiti političkim igrama Vašigtona, Moskve i Pekinga. I iskusni Kašogi nije izbegao zamku nepoznavanja baš svih tajni i dogovora oko politike i nafte. Jer je verbalno i trgovinski merama i kontramerama odmazde „Trojka „ ratuje za javnost, ali pregovara sve vreme, tajnim kanalima, da po svaku cenu izbegne armagedon svetskog sukoba.

Na tome je upravo pala Klintonova ne shvatajući da je došlo vreme „troglobale“, ponovne ravnoteže straha i uticaja gde se vešto pozicionirao, kao odgovor Putinu i Siju, biznismen Tramp.

I pre svega zato Vučić na teritoriji gde tek treba definitivno povući ili korigovati linije razgraničenja, na „balkanskoj igranci za slonove“, slično svojevremeno Titu, ima začuđujuću podršku sve tri strane. Besumnje kao vešt krupije i delilac karata koji se, očito, u toj atmosferi odsusutva bilo kave pricnipijelnosti i iskrenosti, pre svega onih najvećih i najmoćnih, sasvim dobro snalazi. Da ne kažemo kao riba u vodi.

Dragan Milosavljević

Podelite:

1 komentar

  1. POLITIKOMANIJA I VLADOMANIJA U LUDOM NAPREDOVANJU?

    Trenutno kod nas najunosniji posao je politika, ako zaboravimo tajkunizam. Onaj u politici ne boji se nikoga ni sebe, jedino mora da ima svoju sliku, a jezik drži za zube. Neki političari na vrhu odlično rade posao namenjen političarima od rođenja do opoziva od strane Sv. Petra, jer su pametni ili imaju koga, najbolje svoga boga, a zadaci su nabrojani u nastavku:

    I. POLITIKOMANIJA
    ♣ Najveći uspeh za nas će biti ako jednom političari završe sa reformama.
    ♣ Do sada su efekti bili nula. Bar tako kažu predizborne kampanje.
    ♣ Vlada je seksomanična, najzad je sjebala ovoliki narod.
    ♣ Rodilo mi se dete, ali ne programom povećanja nataliteta vlade. Možda je moja zasluga?!
    ♣ O vladi sve najbolje, ako može?
    ♣ In vino veritas est. Za nas važi dok ga ne popijemo.
    ♣ Vlada zaboravila da je vladala i pre sledećih izbora.
    ♣ Pitanje za vladu: s kim je vladala tolikog vremena?
    ♣ Vladi i Nova godina podigne rejting. Vidi s kim je.
    ♣ Vlada je omogućila narodu: narodno pozorište, narodnu kuhinju, narodnu sramotu i narodni ponos. Zato je narodna!
    ♣ Zadatak vlade je da vlada. Naša uglavnom prespava.
    ♣ Umesto reforme neke vlade uvode godišnje reforme. Da se ne sete birači.
    ♣ Naša vlada je toliko uspešna da nakon mandata bude uhapšena.
    ♣ Vlada je postavljena da vlada, al’ samo dok vlada.
    ♣ Što mora predhodna vlada, kada ne vlada sada. Ljubomora!
    ♣ Vlada se saplete na izborima, a ministri čak i pre.
    ♣ Vlada je stvorena da vlada, al’ izgleda samo sa sobom.
    ♣ Što da vlada radi dobro kada se o njoj priča posle. O caru Dušanovoj se priča i više od deset vekova.
    ♣ Od naših vlada ostaju samo reforme-ne realizovane.
    ♣ Ne treba menjati ministre dok ne završe reforme. Odužiće vladavinu?
    ♣ Toliko su vlade uspešne da njihove reforme ne završi ni jedna sledeća vlada.
    ♣ Uspešnost naših vlada meri se njihovom neuspešnosti.
    ♣ Na početku vlade se kunemo u njoj, na kraju joj pozdravimo mater.
    ♣ Uloga vlade je da vlada. Gle, ona ne vlada ni sa sobom!
    ♣ Jedina uspešna vladina reforma PIO je „Babejićeva reforma“. Uzmi od onog ko ima i daj onome ko nema.

    II. VLADOMANIJA
    ♣ Naša komercijalna vizija je, u svakom slučaju, provizija!?
    ♣ Ako je posao zabava. Čime onda da se zabave nezaposleni.
    ♣ Agencija za borbu protiv korupcije uzela je korupciju u svoje ruke.
    ♣ Pročitao sam u anatomiji da svako ima mozak. A poltroni?
    ♣ Moj vođa se uči na tuđim greškama, ali zato svoje veliča.
    ♣ Naše političare prisluškuju da utvrde koga oni ipak slušaju.
    ♣ Naše zdravstvo ne mučka lekove, već mučka lekovima!
    ♣ Predsednik nije Bog, al’ zna i da pomiluje.
    ♣ Potrošačku korpu mnogi dopunjuju, iz kontejnera.
    ♣ Kupljena stvar primetiš da je dobra, kada je ukradu.
    ♣ Najrođenije shvatiš kakvi su ljudi kada se počne sa podelom nasleđa.
    ♣ Bor je dobio još jednu „egzotiočnu“životinju-kameleon partija!
    ♣ Po svemu sudeći, kod nas nastaje novao biće- klimoglavac.
    ♣ Šta vredi šefu što je zaljubljen u sebe, kada mu ljubav nije uzvraćena.
    ♣ Saradnici šefa drže se scenarija. Ćute kao zaliveni.
    ♣ Upali smo u šefovu vatru, pečeni smo!
    ♣ Kad izvoza muža, kupuje auto.
    ♣ Vreme je da svaki kontejner dobije i knjigu utisaka.
    ♣ Kad umre od straha, više ga ništo neće uplašiti.
    ♣ Radnicima smo isključili kupatila. Jer previše „laju“ a ne znoje se.
    ♣ Ko se sa direktorom ne „slika“, slikaće se sa platnom listom.
    ♣ Pričam samo istinu, a ljudi uglavnom ne vole da je čuju.
    ♣ Tajkuni nam uništiše zemlju bolje od tajfuna?!.
    ♣ Kriminalizovana službena (zlo)upotreba sve više nas zaokružuje.
    ♣ Shvatio je da se od poštenja ne živi. Počeo da se bavi i politikom.
    ♣ Ponašamo se kao ovce kada se uveće vraćaju sa bogate ispaše!
    ♣ Sa svakojakim diplomama dobićemo GMO stručnjake.
    ♣ Njegove laži, kaže, da su prave istine.
    ♣ Političari se utrkuju u saopštenjima boljitka, a mi sve gladniji.
    ♣ Sve je transparentno. Sada kradu i očima.
    ♣ Za održivi razvoj životinje opružaju rep, a ljudi ga podvijaju.
    ♣ Do juče mi govoriše: „još si mlad“, a sada: „gde si dosad?“
    ♣ Kupio sam diplomu, izgleda moram i radno mesto, a kako ću sa platom?
    ♣ Nalazaču izgubljenog novčanika sledi razočaranje! Dali takve prima Evropa?
    ♣ Ranije se mladi bojali injekcija. Danas trče na igle, kao ludi.
    ♣ Emotivno je vezan za vlast. Mnogo voli novca.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here