Dragomir Anđelković: Francuske i druge srpske EU iluzije – lepo upakovane antisrpske poruke Makrona

Podelite:

Pozitivna vest za Srbiju je to što nam je u posetu posle dužeg vremena došao
francuski predsednik. To dodatno potvrđuje da nam se imidž na Zapadu u nekoj meri
popravlja, a naš geopolitički i ekonomski značaj u očima tamošnjih ključnih
činioca na pozitivan način raste. No, to sve ipak ne znači da treba srljati u ponor
iluzija i izvoditi pogrešne zaključke da smo Parizu ili bilo kome drugom na Zapadu
postali veliki prijatelj ili da su spremni da nam bogzna šta učine. Nije tako, niti
ćemo realno gledano od njih imati preveliku korist čak i u domenu pragmatično
utemeljene saradnje.

BAGATELISANJE SRPSKOG PRIJATELJA

Ne treba nam nikakva dubinska analitika da bismo to shvatili. Dovoljno je pažljivo
saslušati Makronove beogradske poruke. Manje više to su stare, umnogome
antisrpske zapadne floskule, samo lepše upakovane. Regionalno pomirenje i dalje za
evroatlantske sile znači naše prihvatanje kosovske secesije i normalizaciju odnosa
sa Prištinom na način koji podrazumeva prihvatanje njene tzv. državnosti. A što se
kompromisa tiče pod njim se podrazumeva na podela Kosova (čak i ograničena samo na
vraćanje severa pokrajine Beogradu) već do krajnosti bezobrazna ideja o razmeni
teritorija između Kosova i ostatka Srbije.

Neću sad šire ulaziti u sve to, već samo želim da naglasim da nam prostor za
plodotvornu (geo)političku saradnju sa Francuskom i drugim EU/NATO državama nije
veliki. To ne znači da ne treba da se trudimo da sarađujemo i, do neke crvene linije
koju ne smemo da pređemo, kupujemo vreme, umesto da delujemo kruto i prizivamo
nevolje. I to je to u oblati politike, ali nažalost i ekonomije. Kada smo već kod
Makrona, da tu budem konkretniji, srpsko-francuska privredna saradnja ima
potencijal da se dalje razvija i država Srbija treba još više tome da pruža
logistiku. Međutim, ne treba očekivati čuda. Već dvadeset godina naša država
preduzima sve što može kako bi zainteresovala i privukla zapadne investitore i sa
tamošnjim državama dinamizirala ekonomsku saradnju.

SRPSKI AUTIZAM

Dugo smo u tom pogledu bili skoro autistično okrenuti Zapadu. Poslednjih godina
napravljeni su pozitivni iskoraci prema istoku. Krenulo se sa pojačavanjem
energetske saradnje sa Rusijom da bi se onda ušlo u fazu ubrzane ekonomske
interakcije sa Kinom. Danas je ta zemlja postala najveći investitor u projekte od
strateškog značaja u Srbiji a što je još važnije njeno vreme tek dolazi. I tu naša
država treba da stavi akcenat mnogo više nego kada se radi o saradnji sa EU
članicama i drugim zapadnim državama.

Desetine ako ne i stotine državnih institucija Srbije na ovaj ili onaj način
posvećeno se bave saradnjom sa tim zemljama. Od 2000. do danas razvijana je njihova
mreža, odnosno kadrovska struktura. A sa Rusijom ili Kinom? Skoro nijedno vladino
telo usredsređeno se ne bavi saradnjom sa tim državama (da ne računamo kao
ozbiljne državne organe kancelarije koje imaju ulogu sinekure) ili takođe sve
značajnijim zemljama kao što su Indija, Brazil, Južna Afrika. Kojim slučajem da
imamo pola državnih organa koji su okrenuti zapadnim privrednim i političkim
središtima moći, na isti način orijentisanih prema „novim“ centrima globalnog
ekonomskog i političkog razvoja, saradnja sa njima bi bila mnogo veća. Za to postoji
ogroman prostor.

POLITIČKA SAMOŽIVOST

Umesto da zapadamo u tragikomično stanje egzaltacije zbog posete Makrona, o tome
bismo morali ozbiljnije da razmislimo. Naša politička i ekonomska elita kao da i
dalje pati od neokolonijalnog sindroma (žal za ljubavlju od strane zapadnih faktora
koji nas bagatelišu), a o lično-partijskoj samoživosti onih koji joj pripadaju da i ne govorim. Ona je poznata i kod onih koji dobro razumeju šta su srpski nacionalni
interesi. Očas posla ih žrtvuju u korist svojih računa i potreba. U tom kontekstu je
dovoljno pomenuti sadašnjeg ministra Nenada Popovića koji je bio veliki
zagovornik stvaranja državne kancelarije za unapređenje odnosa sa Rusijom sve dok
se nije izborio sa sopstvenu stolicu u vladi. Nema veze što ona nije posvećena rusko-srpskim vezama ipak je odraz vlati, a vlast je ne samo u Srba slast. I tako je
Popovićevo zalaganje za važnu instituciju palo u vodu.

Navodim ovaj primer samo kako bismo sagledali nacionalno nezreli duh našeg
političkog i ekonomskog vođstva. On ne pogoduje tome da Srbija koristi i one šanse
koje joj se realno otvaraju, već nas bez obzira na sve ideološke boje i nijanse srpske
političke kaste, gura ka daljem bauljanju geopolitičkim i ekonomskim
stramputicama. A svako pametan je do sada mogao da vidi koliko štete smo imali od
toga, odnosno u privrednom pogledu koliko su negativne konsekvence zaslepljene
okrenutosti EU.

EKONOMSKO (NE)PRIJATELJSTVO

Naravno ne znači da treba da kidamo tu izgrađene spone već da ih ostavimo
privrednicima da ih koriste koliko god mogu a da se država fokusira na otvaranje
ekonomskih mogućnosti na drugim meridijanima. EU i SAD mogu da nam budu partneri
ali nam nisu nikakvi prijatelji i često pokušavaju da nas najgrublje iskoriste kao
topovsko meso. Dovoljno je setiti se stalnih nastojanja sa se na razne načine
distanciramo od Rusije i Kine od čega bismo imali ogromnu ekonomsku i politiku
štetu, odnosno prećutnog tolerisanja od strane Vašingtona i Brisela kosovske
ekonomske agresije na ostatak Srbije sa brutalnim uvođenjem taksi.

Tu je i nekorektan odnos prema nama u vezi sa uvođenjem, protivno duhu Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kvota za izvoz čeličnih proizvoda u zemlje EU.
Dok se Srbija batrgala sa Železarom Smederevo u državno vlasništvu na granici
bankrota, Brisel nije imao ništa protiv našeg izvoza njene produkcije u EU članice. No, kada su je preuzeli Kinezi i drastično povećali proizvodnju, onda smo odjednom svrstani u istu kategoriju država kao što su Ukrajina ili Turska, koje nemaju sa EU aranžmane kao mi.

ANTISRPSKI STANDARDI

Ukratko, Srbija je dobar partner kada otvara svoje tržište za zemlje EU, kada na
oltaru EU integracija žrtvuje svoje poljoprivredne interese ili se na razne druge
načine prilagođava potrebama Nemačke, Francuske, Holandije. Ali kada nama nešto
ide u prilog, odmah se nalaze izgovori za suspenzije dogovora. Kosovo – koje toliko
sada osuđujemo zbog nepoštovanja Briselskog sporazuma i drugih dogovora – imalo je
od koga da uči.

Usvojilo je baš prave evropske standarde kada se radi o odnosu prema Srbima.
Njihova potka je neprincipijelnost i malicioznost. Setimo se svega toga danas kada
nas mediji bombarduju pričama o srpsko-francuskom političkom i ekonomskom
prijateljstvu. Njega kao i ružičastih spona za drugim zapadnim silama niti ima niti
će u dogledno vreme biti. Iluzije da je suprotno samo mogu ponovo dosta da nas
koštaju!

Dragomir Anđelković za Vidovdan

Podelite:

8 Komentari

  1. Prijateljstvo je dvosmerna ulica. Jesmo bili saveznici sa Francuzima u dva svetska rata ali u Alzirskom ratu i u procesu dekolonizacije Afrike smo bili protiv njih. Isto tako u Izraelsko-Palestinskom sukobu (koji je vazan Francuzima zbog masonske proslosti) bili smo na strani Palestinaca. Sve to ima svoju cenu a cena je Kosovo.

  2. A ova prica Rusija, Kina. Ma vazi. Dvostruku igru smo mogli da igramo kad je bio sukob manjih sila na nasim prostorima. Sad kad prelazi na nivo sukoba civilizacija, ako pokusamo izdaju Zapadna civilizacija ce da nas sprzi ko Hirosimu, ostace samo dugmici.

  3. No dobro, kolektivni suicid (“veoma” hriscanski) je deo Srpske tradicije. Nadam se da ce tad nasa crkva i nas patrijarh agent KGBa biti zadovoljan jer cemo onda svi da se preselimo u carstvo nebesko, al bukvalno.

    • Eeee, komunjare da Bog da da se vašim idejama seme zatre, a Bog da vam po Milosti sudi…samo da nas i buduća pokolenja sačuva od komunjara. Liberali i globalisti su mala maca u kontaminacija umova, duša i sr(dac)a u odnosu kave “srbende” su komunjare izrodile.

  4. Nemo brate sa sajta In 4S dzaba da se zestis na ovoga siptarcinu ili ustasioda koji se prestavlja kao “srbenda”?Moze biti i da je komunisticki isprdak,sto ti je isto sto gore predpostavljeno njegovo poreklo.Treba tu pogan ignorisati, ne citajuci njegova sranja.Eto ovi sa sajta spravom pustaju da svaka zver tragove svoje ostavlja.Ne treba veca cenzura od ignorisanja,jer ne citajuci sta on pise i ne reagujuci on ce prestati da postoji.

    • Ajde idi lizi d.pe nekom Rusu posto to volis. Pa kad si tako zagnjuren on ponekad p.dne pa nastanu Antic, Antonic ili Lompar, a kad se dobro isk.nja nastanu Bokan, Seselj i ostali ozbiljni zlocinci. Ovi sa vidovdan.org nastanu kad taj hipoteticki Rus dobije proliv.

  5. Impozantan je broj EU-NATO ljubitelja i poštovalaca koji su pročitali ovaj tekst! Imaju oni svoje medije pa neka se tamo samozadovoljavaju!

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here