Dragomir Anđelković: Nacionalni realizam a ne nacionalni mazohizam

Podelite:

Pozivajući građane na unutrašnji dijalog, Vučić je između ostalog rekao: „Vreme je da pokušamo da budemo realni, da ne dopustimo sebi da izgubimo ili nekome predamo ono što imamo, ali i da ne čekamo da će nam u ruke doći i ono što smo odavno izgubili“.
Sa tim se načelno slažem i usuđujem da u tim okvirima ponudim orijentire za moguća rešenja. No, pre toga, da vidimo šta je realnost koja nas ograničava ali nam pruža i prostor za delovanje.

Kako je Slobodan Jovanović nepobitno pokazao, Konferencija mira koja je usledila posle kapitulacije Nemačke i njenih saveznika, „vezala je državu SHS za Kraljevinu Srbiju kao njeno produženje i njenu transformaciju“. Drugim rečima, Kraljevina SHS (potom Jugoslavija) nije bila nova država, već na osnovu doprinosa pobedi Saveznika proširena Srbija pod drugim imenom. Po nas žalosna realnost je da su jugoslovenski boljševici, pošto su uz pomoć sovjetskih tenkova i britanskih geopolitičkih aranžmana, instalirani na vlast, tu državu sa srpskim temeljima preuredili na antisrpski način. Nametnuli su nakaradne federalne granice, dodatno oslabili Srbiju kreiranjem autonomnih pokrajina i, konačno, režimskim etno-menadžmentom stvarali nekoliko novih „nacija“ na račun srpske.

Polazeći od marksističkih dogmi ali i na jugoslovenskim prostorima dominantne srpske uloge u antifašističkoj borbi, ipak ni titoisti nisu mogli baš sva prava da negiraju našem narodu. Čak i po jugoslovenskom Ustavu iz 1974, važećem u vreme kada je SFRJ zahvatio separatistički požar, srpski narod je imao pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. Ako su Hrvati kao konstitutivni narod mogli da se izdvoje iz sastava SFRJ, neosporno je da su i Srbi smeli tako da postupe kada se radilo o delovima SR Hrvatskoj ili SR BiH gde su bili većina. Međutim, vodeće sile zapada su na osnovu pukog „prava sile“ odlučile drugačije. Hrvatska i BiH su međunarodno priznate, ali ne i Republika Srpska i Republika Srpska Krajina. Kasnije se otišlo i korak dalje pa dok je pravo na samoopredeljenje oteto Srbima u RS i RSK, darovano je Albancima na Kosovu uprkos činjenici da su u Jugoslaviji bili nacionalna manjina (narodnost) a ne konstitutivni narod.

Serijom agresija protiv Srba i Srbije, Vašington i njegovi saveznici nametnuli su novu geopolitičku realnost na jugoslovenskom prostoru. Znamo koliko je ona nepravedna i nepovoljna za nas. Ipak, Srbi su uspeli da održe punu kontrolu nad dve trećine izvorne Republike Srpske i severom Kosova, kao i mestimično za kosovske tzv. vlasti prilično ograničavajuće prisustvo južno od Ibra. Državnost RS kao dela složene BH zajednice potvrđena je Dejtonskim sporazumom (1995), a na severnih desetak posto teritorije naše južne pokrajine Priština je prisutna slično koliko i Beograd na prostorima gde su Albanci većina. Pri tome od Beograd u niz pitanja i te kako zavisi sudbina juga Kosova, dok Priština nije faktor za Srbiju bez KiM. To sve je takođe realnost koju naši lokalni oponenti i pojedine zapadne sile (koje su ih u raznim periodima podržavale sa većim ili manjim intenzitetom) do danas nisu uspele da promene na našu štetu. Niti su u stanju ni da u budućnosti to učine bez novog rata.

Srbija ne želi rat i ponaša se krajnje miroljubivo. Realnost je i da smo biološki i na druge načine iscrpljen narod. No, bilo bi nelogično da u slučaju da Srbi na severu Kosova ili u Kosovskom Pomoravlju (koje je takođe nadomak centralne Srbije) budu napadnuti, Srbija to mirno posmatra. Težnja ka miru ne podrazumeva samouništenje. Ujedno, Srbija je dužna da jednako brine i o budućnosti RS i Srba u regionu kolko i o „sebi“. To proizlazi kako iz činjenice da je garant Dejtonskog sporazuma koji je izložen stalnim pokušajima izmene na štetu Srba, tako i iz 1. člana našeg Ustava na osnovu koga je jasno da je Srbija matična država srpskog naroda u celini te samim tim za njega odgovorna. To su sve – realne a ne imaginarne – polazne osnove za predlog rešenja koja bi Srbija trebalo da ponudi međunarodnoj zajednici u cilju mirnog razrešenja sporova u koje je uključen naš nacionalno-državni prostor.

U tom svetlu, po mom mišljenju, minimum ispod koga Srbija ne treba da ide morao bi da bude višeslojan. Prvo, status dela Kosova i Metohije ponuđenog Albancima (koji bi posle svestrane debate i analize bio preciznije definisan), potrebno je povezati sa statusom Republike Srpske. Rešenje koje Srbija ponudi ili prihvati za KiM, uz uslov da se definiše ili usaglasi sa Banjalukom, može se implementirati samo ako bude i kada bude analogno rešenje izdejstvovano za Srpsku. Što se severa Kosova tiče on bi apriori bio tretiran kao ma koji drugi deo Srbije pod jurisdikcijom Beograda. Realnost je da ga Srbi drže kao što i sva tri BH konstitutivna naroda u praksi kontrolišu svoje delove te složene zajednice a Albanci veći deo KiM (ali nemaju mogućnost da na međunarodnom planu jednostrano zaokruže svoj separatistički projekat).

Drugo, najvažniji srpski manastiri koji se nalaze u albanskom okruženju dobili bi eksteritorijalan status a monasi i drugi njihovi žitelji imunitet i najviši stepen zaštite. Nije realno (iako bi bilo primereno) da se u slučaju usvajanja radikalnog rešenja za veći deo KiM (i istog za RS), za njih izdejstvujemo status po uzoru na Lateranski ugovor (1929) zaklljučen između Italije i tzv. Svete Stolice, ali ne vidim zašto u igri ne bi bio, naravno korigovan, paket (personalno proširen, izmenjen i osavremenjen, a bez finansijskih odredbi) prava koji je Vatikan dobio od Italije „Garantnim zakonom“ iz 1871. Razume se da podrazumevam da iza tog segmenta rešenja, vojno-politički i na druge načine, a u cilju njegove nepovredivosti, svakako mora da stane „klub“ velikih sila. Konačno, treći nivo predloženog rešenja se odnosi na prava nekada konstitutivnih jugoslovenskih naroda u državama nastalim raspadom Jugoslavije u kojima su sada manjine ili bi razdruživanjem BiH i (re)definisanjem statusa KiM to postali.

Svi ti narodi bi imali najviši mogući stepen manjinskih prava koji postoji u nekoj od naprednih zemalja EU, uz dosledno poštovanje prava – a to ni u jednoj državi regiona u sada potpunosti nije slučaj – na srazmernu zastupljenost u javnim službama, organima državne vlasti i lokalne uprave. Tako bi bila onemogućeno diskriminisanje (do svojevrsnog identitetskog genocida) kakva se, primera radi, sada sprovodi nad Srbima u Crnoj Gori, ali i sve ono što pripadnici drugih naroda smatraju da je eventualno negativno a pogađa ih u Srbiji. Štaviše, radi izbegavanja osećanja da su na bilo koji način građani drugog reda, ali i u okviru celovitog rešenja sporova, Srbija bi sve rečeno trebalo da ponudi albanskoj i drugim nacionalnim manjinama na teritoriji koju kontroliše (naravno insistirajući na istovetnim pravima za Srbe u matičnim državama tih manjina).

Ovaj predlog za razmišljanje polazi od stanja na terenu ali i želje da se izbegnu sukobi. Ujedno, isključuje nacionalni mazohizam koji se vrlo često, iz nekog razloga, očekuje od Srba, pa se predložena rešenja neretko zasnivaju na našim jednostranim žrtvama. Zašto bi ih prihvatali radi EU ili bilo čega drugoga? Realnost nije sinonim za kapitulaciju. Uostalom bez dogovara sa nama Brisel neće ni integrisati, niti trajno smiriti – što mu u sve turbulentnijim globalnim odnosima postaje bitno zbog stabilnosti same EU – naš region. A nama cilj mora da bude da uzimajući u obzir i to, na civilizovan način zaštitimo svoje interese, a ne da drugima olaškamo da ih ugroze.

Danas

Podelite:

12 Komentari

  1. Vise niko ni ne reaguje sta Dragomir pise.
    Nema komentara.Ubio nas u pojam.Sta god se desi,on isto tera.
    On bi da pokupimo mrvice sa stola,i to proglasimo za gozbu.
    Slava na mrvama.
    “Pobeda je Srbije”,sto kaze njegov Pecat,za briselski sporazum.
    Nikako da konkretno vidi kako su pojedine teritorije odlazile,od Baranje,do vukovarske Ade,koju je Tadic poklonio Josipovicu,iako je u Srbiji.I placaju se usluge u kunama na srpskoj teritoriji.
    Kupice to dva hrvatska tajkuna i sam Apatin i sve redom.
    Ili kako je Stambolic dao Leposavic Kosovu.
    To nema teorije da se analizira a jos teze,da se problematizuje.
    Ili kako Hrvatska i Madjarska,kao posle Prvog rata,sto je kritikovao i Arcibald Rajs,pokupovase pola Srbije,svakako celu Vojvodinu.
    Hrvatska drzava je vlasnik Dijamanta,ne Todoric.Hrvatska “drzava”,hej?!
    Beograd cuti.
    Naravno,mudro.
    I ne samo Dijamant,gde jje Frikom,a gde je sto jos ne vidimo,zemlja,voda,vazduh?
    Madjarska OTP banka,juce je kupila Vojvodjansku banku.
    Ko ce dobijati kredite za “mali biznis” u Vojvodini?
    Ko ce podizati tzv lazna PG ili “poljoprivredna gazdinstva”,Srbi ili Madjari,po Vojvodini?
    I Hrvati.
    Pola para od madjarske OTP,pola od Drzave,subvencija, nepovratno,poklon,i neki Lajos Mesaros podigao hladnjacu.
    Srpska banka vise ne postoji.
    A Srbi u livadu,u berbu,na mitinge,jer Lajos Mesaros placa 100 ili 150 dinara malinu (mora da otplati kredit).
    Kazu,za 3 godine vratis 50.000 evra investicije za hladnjacu,ko zna,mozda i brze.
    Sledi prodaja zemlje od prvog septembra,vec je 5.avgust,vreme tece,vlast kaze nece,nece,ali,vreme curi.
    Ili ce Arapi dobijati srpski pasos,pa ce kao Srbi hiljade milione hektara?
    Kao u Bosni.
    A jedno jutro ce mo se probuditi sa anektiranom Bosnom,vec vidjeno,citaj,otetom RS,koja ce kao uci u NATO…drugo jutro Kosovo,trece jutro ce Zagreb i Budim javiti da su vlasnici 51% svega zivog u Vojvodini…ili 91%,sve jedno.

  2. Ovaj Dragovir Andjelkovic je isto kao i Zeljko Cvijanovic ,glasogovornici analiticari,dva plucna krila preko kojih dise Alrksandar Vucic,u svoj ovoj igri IZDAJE NARODA SRPSKOG U CELINI.Koga i cega je drzava Srbija garant i zastitnik,Republike Srpske,.Pa jesi li ti normalan Andjelkovicu.Pa ni sebe ne moze da zastiti.,jer ste nasoj jedinoj braci koji su vise puta postrdali da bi nam pomogli,Rusima okrenuli ledja zarad sitnoga sicara i zurite u izdajii jer ste vi i vase gazde u strahu da se ne pojavi neki istinski Srpski Vozd,stane vam za vrat kao zmiji,i okrene brod Srpski prema istoku zauvek. Sta tvoj Vucic ,nekome ce da postavi uslov:”Dajem drzavnost vecinskom delu Kosova i Metohije, (i to vam je otezalo napisati Metohija,vec po siptarskom samo Kosovo),za ujedinjenje Srbije i Republike Srpske.Kome vi komunjare vise mazete oci blatom.I vas ucitelj Milosevic bio je garant i zastitnik Srpske Krajine i Srba u Hrvatskoj,.Pa gde su sada ti Srbi i njihove teritorije.Koga ce te vi postaviti da stiti Srpske manastire,pa to nije mogla ili nije htela ni komunisticka udba,a sada ce tudjini da krvare za ono sto vi dusmanima u ruke predajete.Braca Rusi komplikuju svoju spoljnu politiku da sprece ulazak siptara u UNESKO,i preuzmu Srpsko duhovno blago,Srpsku dusu,a vi dajete nekome na rec,kome i dokle. .Turci su vladali Srpskim prostorima skoro 5 vekova i ne uspese da nanesu zla narodu Srpskome koliko vi Komunisti za nepun vek. Gori ste i od janicara jer se i medju njima nalazise ljudi od obraza i srca da pomognu svoj narod,crkvu,poreklo,a kod vas je sve na prodaju jer ste duse svoje davno prodali.Sta se hvatas price,poredjenja sa razgranicenjem Vatikana unutar drzave Italije,kada su komunisti Srpske interese izdali jos 1928 u Drezdenu,i od tada to i sprvodite u delo.Anglosaksonci su pocetkom 80 -ih pola svoje mornarice pokrenuli da zastite Foklandska ostrava ,sto ih je 10 puta vise kostalo nego sto taj kamenjar vredi, razvalise i unesrecise vise i od pola sveta da zastite svoje interese,a vama se zuri da pokupite slavu i cast NAJVECE SRPSKE POGANI U PISANOJ ISTORIJI SRPSKOJ.”Pleme moje snom mrtvijem spava”,zato se ovakva propast i izdaja odigrava.

  3. I spanska intervencija i oslobadjanje minijatirnog ostrvceta Perejil (persun)…kod Afrike.
    https://es.wikipedia.org/wiki/Incidente_de_la_isla_de_Perejil
    Munjevito,odlucno,dostojanstveno,a ne kao Srbija,izdajnicki,prevarantski,svosmisleno.
    Drzava je unistila drzavne fabrike (nase fabrike).Ne pojedinci.
    Drzava je najvece zlo ucinila svome narodu,zadnjih 30 godina,ili skoro 40,od kada je Tito umro,jer su cele osamdesete,razoruzavali JNA a sve prebacivali i naoruzavali TO.
    Drzava je zlocinac broj jedan ovde.
    Naravno da ce se za Nobela,pored Tacija,kandidovati i Drzava,cim se sama osakati,cim sebi sama otkine deo mesa,ko kakav manijak,makar to i srce bilo.
    A tada ce Andjelkovic,ushiceno reci,iz Svedske,iz Nobelovog biroa,sa lica mesta…”posle toliko godina,posle Adrica,evo Nagrade,i to kakve nagrade,Nobelove nagrade…”.
    “Pobeda je Srbije”?!

  4. Evo- iz ove m i r o d r a g e narucene i d i o r a t r i j e proizlazi sva moc srpskih nepeijatelha: oni nisu, po sebi, mocni, no ih ovakvi postavljeni bedaci cine mocnim; uloga ovih bedaka jest da
    Bleje kako su Srbi nemocni- u protoku vremena takvim se postaje!

    ———–”””———–”””’——-””””'”——-””'”‘
    “UNUTRASNJI DIJALOG” I ” PREDLOG
    ZA RAZMISLANJE”!
    DIJALEKTIKA, jer problem je ” VISESLOJAN”- viseslojno umudri Mirodrag! Sastoji se iz “Unutrasnjeg dijaloga” i “Predloga za razmisljanje”- izmedju njih dijalekticko ” nadmetanje”.
    “Unutrasnji dijalog” pocinje od neisposredovane n e p o s r e d n o s t i- u logici pojmovno imenovane kao
    m u m lj a nj e, Narodom- njegovim rjecnikom!- kao h v a t a nj e z j a k a;
    ovaj drugi vec- prije tacno cetrdeset i pet godina!- bijase: OVI predlozili sebi
    da r a z m i s lj a j u o o n o m e sto
    ONI cine; ONI radnju c i nj e nj a zavrsili, kako bi OVI mogli sebi predloziti- dijalekticki ” skok”!- predlozeni “Predlog za razmisljanje”.
    Dijalekticko ” nadmudrivanje” “Unutrasnjeg dijaloga” i ” Predloga za razmisljanje” logikom je apsolvirano kao z a b a v a, prevedeno na srpski:
    j e . e l u d z b u nj e n o g a, naravno, pod uslovom da ima- kao sto, vise!, nema- ( i) ludih (i) zbunjenih.
    ——”””——-”””——-“””””——””‘—–‘”””
    Mirodrag se p r e p o r u c i o za “Unutrasnji dijalog”, kakav li mu je- evo samo par crtica!
    Receno vec: problem je ” viseslojan”;
    “NACELNO (ist. S) se slaze”- tipicni komunocatarjecnik; Slobodan Jovanovic ” n e p o b i t n o p o k a z a o ( ist. S)”- kakva n e p o b i t n a misaona sintagma! ( Usput: S J je sav svoj a u t o r i t e t ulozio u stvaranje Banovine Hrvatske- do Drine i dalje, eto ga danas…); “….od Beograda ” u n i z u p i t a nj a (ist. S.) itekako zavisi sudbina juga Kosova, d o k P r i s t i n a n i j e f a k t o r z a S r b i j u b e z KiM ( sve ist. S.)”- ajde, Logiko, uxvati se za ovu m i s a o n o s t!, ali: kad ovakvi pi skaraju, onda njima- njima, koji ne posjeduju ni grama logike!- izleti, ni svesni nisu!, ovako
    OPASNA t v r d nj a ( ne , tek, teza), a
    preporucio se sebi da vodi ” unutrasnji dijalog” ….
    Ici dalje- besmisleno, jer kada bi se g l u p o s t mogla analizirati, nebi bila
    GLUPOST.
    ALI, uz svu nevolju, neda se, a da se nepita: pa da li su ovi ljudi bar nesto pametno citali, ako vec nikakva
    p o i m a nj a ne posjeduju; a nasa nevolja jer su svugdje; ne volim se pozivati na zapadne, ali: poznajem jako n a c i t a n e ljude, ali g l u p e! ( parafraza Kantove fusnote iz ” Kritike cistog uma”). Boze, pomozi nam…

    ,
    A

  5. Čoveče Božii, prvo si istoričar pa onda analitičar. Zašto ignorišeš činjenice ko e stvoriio Kraljevinu SHS pre sto godina? Sile pobednice ili Rusiя koя se povukla iz Velikog rata? Treba li Srba da nestane na Balkanu pa da ukapirate da se ovde Rusiя 97 godina pita koliko i Mara sa gaćama?

    • Ovaj je pametan – istoricar!- od
      P o j a s a nanize, pedalj jedan od pojasa- tu se uvukla da je promaja ne uvati, oce se preladiti..; . istorijski
      bljesnu: ” Rusija se povukla…”- kakav
      Istorijski relikt, a v u l e! Ako bi mu
      organ misljenja bio u misiraci koja je,
      govore, na vratu nasadjenom na ramena, mozda bi pametno zasvirao:
      ONA koja se povukla, pre povlacenja
      s p a s i l a te je , pa danas mozes,
      jos neko vreme, da i s t o r i c a r s k i
      Blebetas; a pre neg’ ce ISTI TVOJI stvoriti Tvoju Kraljevinu, Onoj koja se
      “povukla” nametnuli su Tebe u mnozini- i n t e r n a c i o n a l n u
      gamad; za godinu dana istu Tebegamad i Srbima nametnula: od Bleda do Bitole k r a lj e v i c s k e komunjare, druga boja- isti sadrzaj!
      ONA koja se ” povukla” prije sto godina, u medjuvremenu rjesila se TEBE- hocu reci, po Marxu!!!- istorijskog djubreta: ONA, ociscena od TEBE, MOZE NAS SPASITI ( i) nakon sto godina. SAMO ONA!, sve drugo je LAZ, a to mu znaci p r o p a s t! A ovo- Propast- je idealno stanje za blebetala o narodu koji je BIO
      a n t i c k i…
      Po Gornjem: m i s l i- koliko ti je Bog
      dao, a n e s v i r a j .

  6. Spaso, Anto, Ivo…e srbsko. Spase, Ante, Ive….e rvatsko. Nebitno, nema moe i Anđelkovićevo nego naše. Naš se um rve ali e duh edan. Nismo mi u zavadi da nas neko miri, nego e to čisti srbski parlametarizam koga e na momenat (šta e 100 godina srbske istorie) komunizam iz sedla izbaciio. Nie mudrost u neodređenosti nego oštrini. Oštrina misli i pera, a ne priča koю tri džokera povezat ne mogu kakvo e tvoe pisanie. Anđelković kao istoričar ne ulazi u rasprave o srbskoй antici iz prostog razloga – ako pričam šta hoću doće vreme i da čuem šta neću, ako imam edan arugment da e to “blebetanje” šta ako me ljudi poklope sa sto i ednim argumentom. Očigledno da on nie čovek koii ako nema argumenata ima pljuvačke.
    Ti si “Spase” mlad na “Vidovdan” ali Bog pišeš velikim slovom i to Vule ceni.

  7. Autor, kao poprednji realpatriotski teoretičar srpskog političkog realizma i trbuhozborac KaliNera, upoznaje Nebeski narod sa njegovim mislima i delima, koja se temelje na realizmu.
    U krajnjoj instanci srpsko pitanje će razrešiti najveći realista, majčica priroda primenom svojeg zakona o slekciji.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here