Dragomir Anđelković: Ološ-patriote, greške vlasti i Kosovo

Podelite:

 

Vlast nastoji da sve sadašnje probleme objasni greškama prethodnih vlastodržaca. Taj trik je u političkoj propagandni uobičajen, što ne znači da neretko nije banalan i nategnut. Ipak, preterivanja ne znače da u toj konstrukciji ne može da bude dosta istine. Kada se radi o Kosovu nesumnjivo je tako! Činjenica je da je bivša vlast predvođena Demokratskom strankom izvršila najveći udar na srpske interese u vezi sa tom našom pokrajinom 2008. Žuti režim je, kao isplatu kompenzacije za podršku koju je dobio da u potpunosti preuzme vlast, prihvatio da tamo bude instalirana i da od administracije UN (UMNIK) preuzme dominantnu ulogu, misiju EU (EULEKS). Tako je marginalizovana pozicija Rusije koja u Savetu bezbednosti OUN ima veto a, s druge strane, nije faktor odlučivanja u okviru EU. Uz to se Srbija, na način koji kao da je osmišljen da pomogne legalizaciji secesije Kosova, obratila Međunarodnom sudu pravde. Na nakaradno pitanje dobila je nakaradan odgovor: „Donošenjem deklaracije o nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo“. Mnoge ološ-patriote koje se danas busaju u srpska prsa, tada ili ranije, pružale su podršku žutom kartelu – posle titoističke kuge najgoroj srpskoj pošasti – da uzme vlast, vodi malignu politiku i time dubinski potkopa srpske interese.

UPOTREBA I ZLOUPOTREBA

Tu se nalazi koren produbljivanja naše loše pozicije na Kosovu. Ne primarno u Briselskom sporazumu kao što se ovih dana čuje. Ne ulazim sada u pobude spremnosti da se on prihvati od strane SNS vlasti. Vrlo verovatno je to bio uslov da joj se od strane posmodernih okupatora dozvoli da pobedi na majskim izborima 2012. Ipak to ne menja javnu suštinu Sporazuma. Ona je u tome da se, polazeći od realnih okvira, faktičko stanje na Kosovu upakuje u skladu sa Rezolucijom 1244. I to tako da mi imamo prostor da smatramo da je u pitanju deo Srbije dok bi Albanci mogli da zadrže svoju neistinu. U pitanju je solomonsko rešenje u kome je akcenat na problemima od značaja za funkcionisanje dva naroda na Kosovu i te naše pokrajine i ostatka Srbije, bez rešavanja njenog statusa.

Briselski aranžman, načelno, omogućava Srbima na Kosovu da u prepakovanom vidu i dalje imaju sve što su i ranije imali (ostavimo na stranu ono što je postojalo samo na papiru). Štaviše, čak i da u nekim segmentima profitiraju. Pogotovo na jugu gde žive prepušteni milosti i nemilosti Albanaca. Srbija i Rusija malo tu mogu da im pomognu. Druga strana medalje je zloupotreba tog aranžmana od strane Brisela i Prištine. Pokazalo se da njima nije namera da sa Srbijom traže tehnički kompromis već da nas prevare i nametnu nam prihvatanje lažne kosovske državnosti.

BEOGRADSKA KRIVICA

Stigli smo tako i do našeg, svakako ne malog, oficijelnog dela krivice. Kontraproduktivno je što je radi EU integracija i lično-partijskog nezameranja zapadnim moćnicima, aktuelna vlast, gotovo mazohistički, dugo ispunjavala (ne)formalne zahteve Brisela i tako dodala otužan šlag na izvorni briselski kolač koji, da ponovim, da nije štetno dorađen ne bi predstavljao problem čak i da Albanci ne ispune svoj deo pogodbe. Stvari bi na severu funkcionisale kao i ranije pod našom kontrolom, a na jugu ne bismo unapredili položaj Srba ali ne bi ni postao gori.

Problem je što je žrtva igre izvlačenja novih i novih ustupaka od Srbije te prekomernog popuštanja onih koji u njeno ime odlučuju, postala naša „civilna zaštita“ na severu Kosova. U pitanju je institucija koja je predstavljala mnogo više od opisanog nazivom. Ona je bila svestrani okvir za organizovanje i mobilizaciju srpskog naroda u severnokosovskim opštinama u cilju odbrane od albanske agresije. Taj sistem je uspostavljen još posle okupacije Kosova 1999. Pokazao se delotvornim kada je agresija otpočela prema njegovom severnom delu 2011. Tadašnja žuta vlast je oklevala da ga aktivira ali imajući ranije stvorenu odbrambenu infrastrukturu, to su uradili sami lokalni Srbi. Onovremena opozicija koja je sada na čelu države, to je energično i svestrano podržala. Radila je na nekoliko koloseka, od masovnog slanja aktivista na barikade do pritisaka na oficijelni Beograd da ne prepusti Srbe na severu nemiloj sudbini.

CIVILNA ODBRANA

U martu 2018, nažalost, nije bilo tako. Sporazumom sa Prištinom od 26. Marta 2015. (a ne Briselskim sporazumom) Srbija je lakomisleno prihvatila da deinstalira svoj autentični sistem civilne odbrane na severu Kosova. EU i NATO su garantovali da će sprečiti bilo kakav pohod albanskih falangi na taj deo naše južne pokrajine, a Beograd je u to olako poverovao. Nije prošlo mnogo vremena da establišment doživi hladan tuš i shvati da je NATO obećanje – isprazno i suludo radovanje!

Državni vrh Srbije je pre neki dan zajedno sa celom nacijom ozbiljno ponižen. Doživeo je bolno podsećanje na to kakav NATO ima odnos prema nama i da možemo da se oslonimo samo na Ruse. I suočio se sa posledicama svojih pogrešnih odluka. Ko zna, možda je dobro što je bilo tako. Sudeći po intenziviranim kontaktima Beograda i Moskve koji su usledili, nadam se da je događaj bio otrežnjujući. Uostalom, albanska provokacija na severu je izvedena posle posete američkih i nemačkih zvaničnika Beogradu koji su, koliko je procurilo u javnost, tražili da prihvatimo da Kosovo postane posmatrač u OUN. To je za Srbiju neprihvatljivo jer od toga do punog članstva samo je jedan korak, a kada bi se Kosovo našle u krovnoj međunarodnoj organizaciji i na prvi način, sve naše priče o tome da nije država, i sledstveno očekivanje da oko njega postignemo neki kompromis, pale bi u vodu. A oni koji bi to dopustili ušli bi u istoriju kao novi Brankovići. Pitanje je i da li bi uz svu svoju snagu i umešnost to, u srednjem roku, politički preživeli.

PRODUKTIVNI PATRIOTIZAM

Da bi sve baš tako bilo a Srbija potonula u mutne vode haosa gde bi je na kraju totalno demoralisanu i izmrcvarenu uhvatili NATO lovci, umesto da spreče upad albanskih hordi, naši lažni zapadni prijatelji su ga logistički podržali. I šta sada? Racionalna je odluka da Srbi sami formiraju Zajednicu srpskih opština. No, nije dovoljna. Na severu Kosova gde je to moguće, to mora da podrazumeva i brzu obnovu sveobuhvatne civilna zaštite. Sa njom lokalni Srbi, podržani od strane Srbije, i te kako mogu da spreče pokušaje okupacije severa Kosova. Bez nje će Srbija direktno morati da se suprotstavi novoj „Oluji“. To je veoma rizično. Rusija može politički da nas podrži ali s obzirom na to da smo kontinentalno izolovana zemlja okružena NATO državama (članicama i Makedonijom koja želi da se tom savezu pridruži te BiH u kojoj su stacionirane njegove trupe), problematično je kako bi nam vojno priskočila u pomoć.

U takvim uslovima, koliko god državni vrh tvrdio da ćemo oružjem sprečiti novu „Oluju“ te organizovao vojne vežbe, neizvesno je da li bi stvarno bilo hrabrosti da se takva odluka donese uz mogućnost da dovede do sukoba sa NATO. Zato se hitno vratimo oprobanoj a neracionalno zapostavljenoj indirektnoj metodologiji odbrane! EU i NATO to mogu da tumače kako god hoće, ali nemaju osnova da vojno protiv nas intervenišu. Radi toga treba direktno odbaciti delove briselskog paketa a izvorni sporazum tumačiti isključivo u našem interesu kao što to čine i Albanci u svoju korist. Aktivno patriotska javnost treba u tom smislu da vrši jak pritisak na vlast i nameće širim segmentima društva realno sagledavanje situacije u kojoj se nalazimo kao i mogućih rešenja. No, da ponovim, kažem patriotska a ne kvazipatriotska javnost!

OLOŠ „SRPSTVO“

Uz razne NATO lobiste koji forsirano rade protiv srpskih interesa, u Srbiji su vrlo aktivni i razni lažni nacionalisti. Nema ih mnogo ali njihovo lupetanje je glasno. Oni zagovaraju iracionalna rešenja, po principu pričaj gluposti koje naivnima zvuče primamljivo, a nije bitno da li je to što se nudi moguće, niti kakve su realne posledice toga. Delom je to rezultat lične plitkoumnosti i frustracija, a delom proizlazi iz profesionalnog aranžmana. A da toga i te kako ima svedoči činjenica da među falš borcima za Srpstvo ima čudnih persona koji su ranije bili udarne pesnice raznih žutih sredstava (dez)informisanja (od lista Demokratija koji je bio DS glasilo pa do potonjih Đilasovih medija) ili su pak bili gorljivi branioci izdaje Kosova od strane Tadića, Jeremića i bratije 2008. O starim soroševcima i cijašima da sada šire i ne govorim. Cinizam je što ti grobari srpskih interesa i njihovi promoteri sada kukaju nad Briselskim sporazumom koji je u izvornom vidu spram onoga sa čim sam započeo tekst skoro pa državnički akt!

Ološ patriote (koji zapravo često tajno rade za Mila Đukanovića, NATO ili nekog drugog od srpskog neprijatelja, a cilj im je da Srbiju što više uvale u probleme) i direktni NATO lobisti, sada deluju ruku pod ruku kako bi dokusurili našu stvar na Kosovu. Umesto da se javnost gura da podstiče vlast da deluje pametnije – što ne isključuje i ozbiljan pritisak na nju pa i proteste – oni imaju cilj da iznure i parališu Srbiju kako bi iracionalnim potezima raznih vrsta došla do potpunog poraza po pitanju odbrane Kosova ali i Republike Srpske. Ono šta sada ima smisla raditi to je usiljeno insistiranje na obnovi civilne zaštite na severnokosovskom području, jačanju veza sa Rusijom i predstavljanju svake ideje o pristanku na ulazak Kosova kao posmatrača u OUN kao punu kapitulaciju. Opet, ono što sa srpskog stanovišta nema smisla raditi to je umobolno kukati nad prošlošću, amnestirati žuti kartel i njegove sluge te prizivati neizvodljiva rešenja. Baš to, neretko, rade oni što umesto da se bore za praktična rešenja koja mogu da nam pomognu, recituju isprazne i iskrivljene pesmice o Briselskom sporazumu i „ratuju“ sa Atlantskim paktom dok ispijaju brojne krigle piva u nekoj beogradskoj kafani.

Tu se nalazi granica između patriotizma i lažnog, iz iracionalnosti ili zbog NATO-Đukanovićevih i drugih prljavih para, srpstva. Ono je mnogo gore, bez obzira na sve njene realne mane, od vlasti koju satanizuje. Njoj treba snažno oponirati gde god je to korisno za nacionalne interese ali ne i rušiti državu pod izgovorom mržnje protiv vlasti. Ako je potrebno i sadašnju vladajuću ekipu treba rušiti ali ne da bi na čelo države ponovo došli ogranci mnogo goreg žutog kartela. Iracionalne patriote to ne shvataju a ološ-patriote baš tome, petokolonaški profesionalno, nastoje da daju doprinos. I pri tome nam se bedno i patetično zaklinju u svoju „srpsku ideju“ „čast“ i „akciju“!

Dragomir Anđelković, Vidovdan

Podelite:

15 Komentari

  1. Kada vidim razne propalitete koji su radili za Đilasa kao što su Zarković ili CIA patriote kao oni sa sajta Vaseljenska TV, i ova inače opskurna vlast mi deluje podnošljivo. Njoj legitimitet daju samo patriotski prevaranti i žuti dripci, jer svi vide da i od goreg postoji gore.

  2. Naši neprijatelji znaju sklonost Srba da se dele. I redovno je eksploatišu kako bi naše nacionalne snage izgubile veliki deo zamaha. Oprobana taktika je izazivanje pometnje u društvu tako što sa oprečnih pozicija deluju građanski i šovinistički fanatici. Pričaju razno ali rade isto. Prave probelme Srbiji i Srbima. UDBA je tako razbijala srpsku emigraciju a CIA danas deli po tim osnovama Srbiju.

  3. **Đukanovićevi para**
    kakvi Đukanovićevi para????
    nije se Đukan selio sa Kosova pa sad da mu treba novac kako bi se vratio dole već srbi..
    i glupo je optuživati bilo koji režim za zadnji 50 godina da je antipatriotski kad svaka budala zna da su se srbi sa Kosova iseljavali još za vreme patrijarha Čarnojevića pre 400 godina..
    zar ovaj Anđelković ne zna ili glumi da ne zna ko je izgradio Budim,naselje preko puta Pešte sa onu stranu Dunava????
    jel Đukanović kriv ili je manji patriota od Čarnojevića što mu se prohtelo da zida Budimpeštu od Podgorice ili Cetinja??

  4. politika najmanje ima uticaja na status srba na Kosovu a najviše ekonomske migracije srba…..
    srbi ne vole da rade zemlju i to je to….
    vole urbane sredine,da leže,reže,vode neku politiku a drugi da ih nose svojim jakim ekonomijama na grbači kao Mađari Čarnojeviće i njegove pobegulje..
    svaki srbin to ti je potencijalni Čarnojević koji samo vreba priliku da uhvati maglu sa svojeg ognjišta i posle da krivi drugog za svoju kilostersku nemoć da opstane na negostoljubivoj zemlji..
    Đukani nikad nisu imali taj problem,voleli su svoj kamen pa makar gladovali vekovima na svojem Durmitoru..
    nikad ga nisu izdali i ne dozvoljavaju nikom da ih pravi manjim patriotama od onih koji su bežeći od njega stekli naklonost tuđinski okolni nacija..
    iz tog razloga Anđelko govori u svoje ime i ne mešaj babe i žabe u patriotizmu jel patriotizam nije politika nego način života kojeg srbi izdaju od kad postoje na zemlji a ne zadnji 50 godina..

  5. Sve je u tekstu tačno osim jedne stvari: nerealne su vaše priče o mogućnosti većeg oslanjanja na Rusiju. Ne nalazimo se mi u njenoj već američkoj parohiji. Svaka računica koja to zaboravi vodi u nesreću. Kritikujete ološ-patriote i iracionalne patriote koje prave nacionalnoj ideji štetu koliko i NVO druga Srbija. Ali i vi pravite grešku kada gurate nerealnu sliku o Rusiji. Ne kažem da to radite namerno ali pravite štetu.

  6. Zašto Srbija i njen Nebeski narod nisu propali, već na balkanskoj vjetrometini opstali, odgovor je jednoznačan. Na njenom braniku uvek stoje realpatriotske vodje i njihovi pomagači realpatriote, kao što je autor i društvo oko Vidovdana. Ološ patriote su naravno zavidni na uspesima srpskih spasilaca i branilaca, pa ove opanjkavaju na sve moguće načine. Medjutim iako psi laju, realpatriiotski karavan nesmetano prolazi.
    Zasluge srpskih realpatriota će svakako znati ceniti i majčica priroda, u razrešavanju srpskog pitanja primenom zakona o selekciji vrsta

      • Ranije sam čuo priču o crnogorskom čojstvu i junaštvu, koja po mojem sećanju glasi.
        Deda se našao u brdima u pratnji unuka i ovome priča priče o ratovanju sa Turcima.
        Pogledaj sinko ono tamo visoko brdo, na kojem smo imali ljuti boj sa Turcima:
        “Mi kao junaci potekosmo svom snagom niz brdo”, a potom zastane.
        Nestrpljivi unuk na to upada u reč junačkom dedi: “A Turci, Turci šta su oni učinili?”
        Deda mu na ovo uzvrati: “Turci su kao p…. jurnuli za nama!”
        Što se pak tiče radišnosti Crnogoraca sećam se izreke o crnogorskoj zavisti prema zmiji: Leži, a idje, kako joj je dobro!”

          • Da sumiramo, srpska ex-crnogorska braća se odlikuju junaštvom, čojstvom, radišnosću i mudrosću.
            Ovo potvrdjuje njihova stamena podrška najvećem Montenegrinu Milu, koji ih je pomirio sa Šiptarima, Muslimanima i Hrvatima i uključio u transatlansku civilizacijsku zajednicu.
            Samorazumljivo da je majčica priroda uzela u svoju prioritetnu proceduru ovaj jedinstveni balkanski narod.

  7. Zna se ko je glavni gazda, sve što Evropa obeća to Amerika može da porekne. Još jedna pobeda šiptarske diplomatije nad našim nabeđenim političarima, koji su se unapred obradovali i stali ubeđeni da su šiptari doživeli totalni krah na diplomatskom polju a nažalost desilo se suprotno.

  8. kakva šiptarska diplomatija??
    nemaju oni nikakvu diplomatiju već natalitet isto kao i kinezi..
    osvajaju svet svojom prcogenom ekspanzionističkom taktikom..
    muslimani i budisti su slični po tom pitanju…..
    gde su u manjini ćute i mešaju se sa ostalim narodima a gde su u većini bune se i dižu revolucije kako bi osvojili poluge vlasti i upravljali drugim narodima u svoju korist….
    uzmite samo primer Japana u II svetskom ratu i okupacije provincije Mandžuko današnja Mandžurija..
    sve do 1933. ćutali i čekali pa kad su mandžurijci poumirali zbog širenja opijuma i masovnog pomora narkomana izvršili vojni udar i okupirali Mandžuriju kad su uvideli da su većinski narod…..
    da nije bilo atomske bombe i da nisu dobili po nosu 1945. i dan danas bi tražili vodu na tuđem izvoru..
    čovek je teritorijalna životinja i kad oseti da nema nikog da ga redukuje širi svoje zone uticaja dok ne pretera u ambicijama..

  9. Autor teksta usiljava odnos Srbija-Rusija u smislu kako bi babi snilo. Pa Rusija neće da kupi 10 h automobila Juga, koje može da kupi i plati iz jednog džepa, ako hoće, a izgleda da neće. Toliko o prijateljstvu i forsiranju istog.
    Drugo, reč Ološ koristi Predsednik države, te vidim da i autror teksta isto to radi. Naziva “drugu” stranu ološima. Znači ima “jedna i druga” strana. Tu je podelu napravio Predsednik države, koji bi trebao biti, predsednik svih građana, a ne “onih ili ovih”…

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here