Драгомир Анђелковић: Поуке историје против погубне самовоље

Поделите:

Поуке историје против погубне самовоље

У англосаксонском свету врло су популарне две изреке о историји. Једна је латинска, а друга америчка. Она античка гласи: „Историја је учитељица живота“. Савремена, чији је аутор чувени амерички политичар и мислилац Хенри Кисинџер, делује наизглед слично али суштински је другачија. Просудите и сами: „Историја је памћење државе“.

Памћење је путоказ за деловање. Али проблем је у томе што је памћење субјективно. Појединци и нације често памте оно што није тачно а заборављају истину. То се дешава и без манипулације, а тим пре са њом. Ту, односно у спонтано а неретко и систематски искривљеном памћењу, лежи велика опасност. За појединце, нације, цео свет. И то не само за оне који у сфери историје и на другим пољима себично раде против других већ и за њих саме! Лажи се на крају неретко врате као бумеранг и покосе оне који су их пласирали.

Драгомир Анджелкович: Эффект бумеранга

На све то, смирено и аргументовано, без фобија и филија, добронамерно али енергично, у свом ауторском тексту указује Владимир Путин. Кроз причу о Другом светском рату, ономе што му је претходило и шта је дошло после њега, руски председник је проговорио о садашњости и будућности човечанства. Многи који реторички говоре о историји као „учитељици живота“ из ње заправо не желе да извуку поуке. Инструментализују је у функцији својих геополитичких интереса а то је, време је то већ показало, опасно и за њих саме.

Живимо у свету дуплих стандарда и грубе злоупотребе приче о демократији и људским правима. Док се о томе полетно говори, агресивно се газе права других, и то неретко баш од стране оних који се најгласније заклињу у поменуте вредности. Да је тако најбоље су на свом примеру осетили Руси и Срби за које речи и даље нису само моменте пропагандног карактера. Али то почињу да осећају и Американци, Британци и неки други народи запада, који су веровали да глобална конструкција која се гради на темељима лажи, њима користи и вечно ће бити основ њихове доминације.

Данас док помахнитала руља руши споменике у Америци и Енглеској, док се затиру вековни трагови њихове историје а и сама идеја државе извргава руглу, прави је тренутак да се проговори о прекрајању историје, о њеној инструментализацији и бумеранг ефекту који она са собом носи. Путин је то маестрално учинио кроз осврт на Минхен и поделу Чехословачке, преко сагледавања узрока и последица Другог светског рата и његовог тока, уз анализу непринципијелности оних који себи дају право да буду арбитри моралности.

Све то је учино не само због истине о прошлости већ и ради будућности. Сада када је свет поново дошао до опасне раскрснице, историја уистину треба да нас поучи, да нам помогне да избегнемо нове трагедије. Они који себично мисле само на себе, обично не желе да нешто стварно науче из историје нити дају другима да тако поступе, али дошли су до тачке када би морали дубље да размисле колико је то штетно. Више се не ради – понављам то – само о поигравању туђим судбинама већ и о њиховом опстанку! Надам се да су довољно паметни да то разумеју!

Глобалне противречности су се нагомилале до нивоа потпуног закречења односа међу великим силама. На националним нивоима накупило се много разорног талога. Већ видимо у колико опасном правцу све то води свет. Да из тога не би произашао погубни пожар, који питање је ко ће и у каквом стању преживети, данас без губљења времена мора енергично да се делује.

Сажимајући бројне и дуготрајне напоре руске међународне политике усмерене као очувању глобалног мира и стабилности у једну велику иницијативу, зато на крају свог историјски утемељеног текста руски председник предлаже одржавање састанка лидера водећих сила победница у Другом светском рату а од 1945. чланица Савета безбедности Уједињених нација.

На самиту би требало разговарати, како је нагласио Путин,  „o кoрaцимa зa рaзвoj кoлeктивних принципa у свeтским питaњимa, o oчувaњу мирa, jaчaњу глoбaлнe и рeгиoнaлнe бeзбeднoсти, кoнтрoли стрaтeшкoг нaoружaњa, зajeдничким нaпoримa у бoрби прoтив тeрoризмa, eкстрeмизмa, и другим aктуeлним изaзoвимa и прeтњaмa“. А међу њима је, и то како је с правом истакао као посебно важна тема, и велика економска криза изазвана „пандeмиjoм вирусa кoрoнa“. Не заборавимо: велику сукоби израњају из дубина огромних привредних и финансијских недаћа!

Руски председник закључује: „Ослањајући сe нa зajeдничку истoриjу, ми мoжeмo и мoрaмo вeрoвaти jeдни другимa. To ће пoслужити кao чврстa oснoвa зa успeшнe прeгoвoрe“. Као реалан политичар свакако је свестан да је „можемо и морамо“ често далеко од онога што важи у овом тренутку. Али у кључним периодима битно је одредити идеале којима се тежи. Неће се до њих стићи брзо, нити у потпуности, но битно је имати путоказ који води ка спасу.

Такав оријентир је потребан свету а добра прилика да се ради на његовом постављању је одржавање састанка лидера великих сила. Не треба имати илузију да ће и после њега сви проблеми нестати преко ноћи али ако се реализује Путинова замисао почеће трасирање пута ка решавању најопаснијих глобалних изазова. Самит ће сам по себи бити симбол добре воље а из ње пре или касније произлазе и добра решења.

Ауторски текст Владимира Путина објављен у Америци

Остаје само једно питање да злокобно лебди над свима нама: да ли и лидери водећих западних земаља, а поготово САД, ту вољу коначно имају или бар почињу да схватају да су дошли до фазе када ће даље инсистирање на самовољи скупо коштати и њихове народе? Од одговора на то питање у многоме зависи судбина човечанства.

Драгомир Анђелковић

Извор: РОССИЙСКАЯ ГАЗЕТА

Поделите:

3 Коментари

  1. Kad Putin voli toliko mir,može i veruje da sećanje države koristi celom svetu što onda ne vrati Krim Ukraini svojem prvom susedu??????
    Kako može da veruje americi kad ne može da veruje svojem prvom susedu Ukraini??
    Mislim koće u Americi da poveruje u njegov anshlus Krima kad u to ne veruju ni bivše Ruske republike sa kojima su zajedno jeli isti lebac za stolom??????
    Sve ono što su šiptari Srbima isto to su Rusi Ukraincima samo naše državno sećanje više voli Anshluse i pripajanja nego istinu i realnost pa je zovi kako hoćeš istorijom,ludologijom,šiptarologijom,kradologijom,secikesa ekonomijom ili slavoslavlje sa imperijalnim pretenzijama.

  2. Господине Кастриот, сада сам сигуран да се ви шегачите и изазивате овакве будале као што сам ја да Вам одговарају.
    “Sve ono što su šiptari Srbima isto to su Rusi Ukraincima”. Порошенко и друштво вратили су у Украјину фашизам, а Галиција је у току Другог светског рата била колијевка фашизма. Само се Ви Масане шегачите као и Кастриот. Благо вама.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here