Dragomir Anđelković: Srbija u čeličnoj EU areni

Podelite:

O našem zbunjenom kretanju ka provaliji između malicioznih euroferovih lobista, evropskim okvirima poslovanja neprilagođenih kineskih menadžera i letargičnih srpskih birokrata i političara

Ako Brisel uvede tzv. antidamping mere protiv smederevske železare ili na neki drugi način oteža njeno poslovanje, odgovoran će biti vrh našeg Ministarstva privrede i ovdašnji kineski menadžment. U pitanju je sudbina, direktno ili indirektno, desetina hiljada radnika i čitavog jednog grada sa širim okruženjem. Lično sam protiv EU puta Srbije ali ako već prihvatimo tzv. evropske standarde te nudeći evropsko tržište privlačimo investitore iz Kine, moramo pomenute standarde da poštujemo. Pogotovo kada je ulog opstanak jednog od naših retkih preostalih industrijskih giganata. Brisel je kriv što nam otima Kosovo i ruši RS ali mi smo krivi kada se u poslu ponašamo neodgovorno i konkurentima (valjda je normalno očekivati da budu nedobronamerni prema nama) omogućavamo da nam zadaju ozbiljne udarce. No, krenimo redom da bi stvari bile jasne.

EU I KINA

Sve više je vesti da je uspešno poslovanje Železare Smederevo u vlasništvu kineskog Hestila problem za nastavak naših EU integracija. Drugim rečima da dolazak pomenutog kineskog giganta i najavljene druge investicije iz Kine u očima Brisela pretvaraju Srbiju u kineskog „trojanskog konja“, pa je za očekivati da on najkasnije u oktobru drastično oteža prodaju našeg čelika na svom tržištu. Na to se kod nas gleda skoro isključivo kroz geopolitičke naočare i u revoltu se sve češće iznose optužbe da je Unija tu neprincipijelna, odnosno da je vodeći bitku protiv Kine spremna da protivno svim dogovorima sa nama nanese ogromnu kolateralnu štetu Srbiji.

Bez obzira što sam EU skeptik te sam na vodeće zapadne zemlje kivan iz nacionalnih razloga – otmice Kosova, podrivanja Srpske, ignorisanja gaženja ljudskih i nacionalnih prava Srba u Crnoj Gori i drugim zemljama regiona – moram da kažem da rečeno u vezi sa antikineskim i antisrpskim stavom EU povodom smederevske železare načelno ne stoji. EU ne doživljava Kinu kao geopolitičku opasnost. Pre u njoj vidi ekonomsku i geopolitičku šansu. O prvom ne treba ni govoriti. Drugo ima smisla posmatrati u kontekstu razvoja globalnog policentrizma koji odgovara Berlinu i Parizu; pogotovo kada se radi o silama koje u tom procesu učestvuju a nisu nadomak EU. Drugačije stvari stoje sa SAD.

Vašington se mršti na bilo kakav kineski novi prodor, od Evrope do Južne Amerike. Srećom po nas ne može da ugrozi poslovanje srpsko-kineske železare u Smederevu. Za njega ono nije toliko bitna da bi se ozbiljno upinjao – kao što čini u slučaju Severnog toga 2 – da izvrši pritisak na EU da zajedno ruše taj poodmakli projekat. Ukratko, u vezi sa daljim uspešnim poslovanjem Hestila u Srbiji nemamo geopolitički problem. Međutim, to ne znači da nemamo  ozbiljan problem. Imamo ga! Ali ne direktno sa Briselom već sa Euroferom – moćnim udruženjem evropskih proizvođača čelika. Oni koji stoje iza njega su sami po sebi bogati i uticajni, a i tesno povezani sa vojno-industrijskim kompleksom i ključnim političkim igračima.

MOĆNI EU ČELIČNI LOBI

Eurofer ozbiljno lobira kako bi EU tržite bilo zatvoreno za naš ogranak Hestila. Dok je Železara u srpskom vlasništvu nešto malo tamo izvozila, to mu nije predstavljalo izazov. Međutim, od kada su Kinezi preko Srbije otpočeli veliki prodor, u vrhovima EU čeličnog lobija upalio se alarm. S obzirom da se radi o mreži moći koja neposredno ili posredno obuhvata milione radnika, ima desetine milijardi evra kapitala, utiče na niz medija – jasno je kakvu težinu to ima za političare u EU državama. A ne zaboravimo nastupaju nemački izbori.

To što Brisel prema  nama u ovom slučaju nema zle geopolitičke motive rezultiralo je preporukom da budemo skinuti sa liste zemalja kojima će biti uvedene tzv. antidamping mere. To je izazvalo nezadovoljstvo i novi pritisak Eurofera. Ovaj put sa fokusom na pitanje tzv. državne pomoći. Ne zavaravajmo se da taj pritisak posle nekog vremena neće uroditi plodom sa svim negativnim posledicama koje bi to po nas imalo. Kinezi nisu prevashodno zbog prijateljstva došli u Srbiju već sa namerom da preko nas posluju u EU!

Loše je što zbog toga indirektno ipak imamo problem sa Briselom. Bićemo u fokusu njegove pažnje i istrage u vezi sa čelikom. Dobro je što smo na polju gde se stvari rešavaju u duhu zakona, a ne na geopolitičkom bojištu. Ako nastradamo to će biti zbog naše i kineske nesposobnosti da se prilagodio. No, ako Beograd i menadžment Hestila ozbiljno shvate problem, najcrnji scenario može da se izbegne.

BIROKRATSKA INERCIJA

Srbija Kinezima nije prodala Železaru Smederevo – kao što se obično misli – već samo najveći deo njene imovine. Tako je rođen Hestil Srbija. Uporedo sa njim postoji i naša Železara Smederevo. Ona takođe u nekom vidu posluje. Navedeni model privatizacije je odabran zbog određenih EU normi. To samo po sebi ne predstavlja teškoću jer je sve realizovano po briselskim pravilima. No, naša Ahilova peta je, kako tvrde u EU diplomatskim krugovima, razgraničenje imovine i definisanje odnosa između Hestila Srbija i stare Železare. Tu se krije mogućnost da se svaki previd protumači kao državna pomoć.

Razgraničenje imovine na način koji onemogućava tumačenja da se radi o državnoj pomoći ne bi bilo lako uraditi ni u Belgiji, a kamoli u Srbiji gde imamo naše političare i birokrate koji poletno izvikuju EU parole ali nisu baš radno mnogo posvećeni EU standardima i, s druge strane, kinesku kompaniju, moćnu ali prvi put prisutnu u evropskom poslovnom ambijentu i uz to začuđenu što ne može da bude tretirana kao u Kini. A to znači kao država u državi za koju skoro da ne važi ono što je obavezujuće za obične smrtnike i njihove firme. No, bez obzira na te ozbiljne subjektivne i objektivne prepreke, zajednički moramo dati sve od sebe da izbegnemo ambis tj. da sve u praksi, od stanja na terenu do poslovnih knjiga, sredimo u skladu sa svim elementima opsežnog ugovora.

Nemamo pravo drugačije da postupamo. U protivnom oni koji žele da odstrele naš čelični sektor imaće za to izvanredan osnov. A kletve koje ćemo potom upućivati na račun Brisela, neće nam biti od koristi. Zato naše Ministarstvo privrede i druge institucije nemaju pravo da guraju glavu u pesak već su dužne da prionu na posao. Ako se desi najgore tu, kao i među ovdašnjim kineskim šefovima Hestila, treba da tražimo odgovorne, a ne da na nekog drugog olako projektujemo krivicu. Svako se bori za sebe. EU nije rajska dolina!

Politika

Podelite:

3 Komentari

  1. Poprednji srpski univerzalni mislilac Andjelković analizira sve moguće probleme i ovaj put savetuje, ne samo Mesiju KaliNera, već i kineski menedžment Smederevske Željezare.
    Zašto je Srbija Balkanski lider, odgovor je nedvosmislen. Na njenom čelu je Mesija KaliNero, koji ima realpatriotske savetnike koji nepogrešivo dijagnosticiraju stanje i predlažu svom Mesiji mere, koje ne mogu promašiti cilj.

  2. Da je jesen 1941.g.,gde bi ti Dragomire odlucio da budes:
    1)otisao bi u Kanadu,Ameriku,ili bilo gde van Evrope,
    2)otisao bi u Partizane,
    3)otisao bi u Cetnike,
    4)radio bi kao analiticar i objasnjavao da Nedic treba da saradjuje sa nacistickim okupatorom?

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here