Dragomir Anđelković: Zanzibarske dileme srpske (geo)politike

Podelite:

Ko koga zamajava? EU Srbiju ili Srbija Rusiju? Moskva Beograd ili Beograd Vašington? Vlast i opozicija, gazeći sve demokratske norme, građane Srbije? I gde su davno obećani migovi? Kakvi god bili odgovorni jasno je da je srpska politika na korak od toga da se nasuče u plićaku manipulacije.

Pojam „naoružana neutralnost“ rođen je 1780, u jeku Američkog rata za nezavisnost. Kada je London pokušao da zabrani stranim silama da trguju sa njegovim pobunjenim kolonijama, Rusija je odgovorila odlukom da se, ne menjajući politiku neutralnosti, oružano suprotstavi onoj strani koja bude ugrožavala njene ekonomske i druge interese. Petrograd je tako načelno poslao poruku svima – a u praksi Englezima koji su uzeli za pravo da drsko nameću drugima svoju volju – da će bilo kakav agresivan pritisak na Rusiju da se distancira od jedne strane u sukobu, nju navesti da se baš njoj priključi. Umesto da se u skladu sa svojim mogućnostima a u duhu proklamovane neutralnosti koliko-toliko time inspiriše, Srbija već godinama vodi politiku „neutralnosti na kolenima“.

SLAGANJE U NESLAGANJU

Retko kada se složim sa potkom geopolitičkog tekstova autora sa kojima imam oprečne strateške orijentire. Tako je umnogome bilo dok sam pre neki dan čitao analizu „Srbija između NATO i Rusije – realnost protiv emocija“ napisanu za portal „Demostat“. Njen autor je Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije „Beta“. A nesumnjivo tačno kaže: „Vladajuće garniture u proteklih desetak godina upadljivo izbegavaju da govore o stvarnom nivou odnosa sa NATO, sa jedne, i Rusijom s druge strane, strahujuću da bi to moglo loše da utiče na njihov rejting u značajnom delu biračkog tela koje gaji pozitivne emocije prema Rusiji“.

Dok važne stvari prećutkuju a s druge strane pozerski grme na račun pojedinih zapadnih sila stvarajući medijsku sliku da su sa njima na ivici sukoba, naši vladajući političari rade drugačije. Da ponovo citiram D. Janjića: „U stvarnosti, Srbija se približila NATO više nego ikada u istoriji. U proteklih pet godina održane su, recimo, čak 44 vežbe sa SAD, a sa Ruskom federacijom samo šest. U okviru saradnje Partnerstvo za mir, Srbija je učestvovala u ukupno 23 vežbe. Sve vežbe održane su na teritorijama članica NATO, a za iduću godinu planirano je da prva takva vežba bude upriličena na teritoriji Srbije“.

Iz Janjićevog teksta provejava da je to, samo po sebi, dobro. Sa tim se naravno ne slažem. No, ono što bih i lično potpisao, to su sledeće reči: „Narod je svakako taj koji treba na kraju da bira i odlučuje, ali narod takođe zaslužuje da mu se ponude jasni i otvoreni argumenti, kao i objašnjenja o mogućim posledicama ovakve ili onakve odluke. Narod zaslužuje da bude deo cele priče, a ne predmet manipulacije emocijama, sa ciljem da se dobije neki procenat glasova“. Autor, iako se čini da se slaže sa geopolitičkim pravcem u kome ispada da vlast vodi Srbiju, očito ne prihvata manipulativni, po demokratiju poguban način, na koji se to čini. To zaslužuje priznanje. No, vratimo se „realno-emotivnom“ položaju Srbije između NATO i Rusije, gde se ne slažemo.

REALNOST I EMOCIJE

Tu se prepliću, i to višeslojno, realnost i emocije. Ne radi se o njihovom pukom sučeljavanju. Pogotovo ne na način da je opredeljenje za stratešku saradnju sa Rusijom emotivno dok je, navodno, realnost takva da ukazuje da je racionalno zagovarati NATO orijentaciju pošto smo okruženi zemljama članicama ili klijentima NATO, dok većina Srba svoju individualnu bolju budućnost vezuje za Zapad.

Uopšte nije u suprotnosti to što, kako ankete pokazuju, „Rusiju volimo, ali bismo mahom želeli da živimo u zemljama koje su članice Evropske unije (EU) i NATO“. U oba slučaja radi se o sagledavanju interesa u kontekstu realnosti. U prvom slučaju, nacionalnih, u drugom ličnih. Da krenemo od poslednjeg. Nema sumnje da su zapadne zemlje bogatije i bolje uređene od Rusije, te su većini Srba koji priželjkuju da se presele na neke druge meridijane privlačnije od Ruske Federacije.

S druge strane većina Srba svesna je zla koje nam je učinio NATO i onoga što nam i dalje rade vodeće zapadne zemlje, odnosno činjenice da je Rusija ključni inostrani faktor odbrane ono malo preostalih naših nacionalnih interesa.  Hajde sada čak i NATO agresiju da stavimo na stranu, te se fokusiramo na ono što još u toku. Bez ruskog prava veta Kosovo bi odavno bilo primljeno u OUN, te da Moskva ne lobira u Africi, Aziji i Južnoj Americi protiv novih priznanja tzv. „nezavisnosti“ naše secesionističke pokrajine, broj država koje bi je priznale bio bi veći. Slično stoje stvari i sa Republikom Srpskom.

Dok Zapad uporno radi u prilog centralizacije BiH i svođenja RS na puku administrativnu formu, Rusija dosledno brani Dejtonski sporazum i tu potvrđenu državnost Srpske. To radi delujući kroz Veće za implementaciju mira i na druge načine, amortizujući udare na Banjaluku. Iz svega rečenog jasno da je racionalno da Beograd nastoji da sa Moskvom gradi savezničke odnose. Tako brani svoj a ne ruski teritorijalni integritet kao i opstanak zapadne srpske države koja je deo BH složene zajednice, a ne ruske pozicije u vezi sa Krimom.

Rusija to od nas i ne traži dok nam, svakako i iz svojih interesa, pruža podršku u vezi sa pomenutim pitanjima koja za nas imaju ogroman značaj. A ako se stvari posmatraju i strogo formalno, bez trunke nacionalnih emocija, tu je Ustav Srbije prema kome je KiM ne samo sastavi deo naše države već i lakmus papir patriotskog i odgovornog delovanja vlasti (preambula), odnosno naša zemlja je definisana kao matična država srpskog naroda (član 1) sa obavezama koje iz toga proizlaze u vezi sa zaštitom srpskih interesa van njenih granica.

PARAMETRI (NE)LOGIČNOSTI

Logično je da Srbi imaju pozitivne emocije i prema sebi, prema svom narodu i zemlji, a da racionalno promišljaju kako što bolje da zadovolje kako lične tako i nacionalne interese. Nelogično bi bilo da postupajući u tom svetlu žele ruski umesto norveškog standarda i ulazak u NATO a ne strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom. Pri tome se tu i ne radi o ulasku u ruski vojni savez ODKB, već samo o razvoju istinske neutralnosti kao dovoljne platforme za funkcionalne i konstruktivne odnose sa Moskvom.

Kremlj od Srbije, da ponovim, ne traži da podršku našoj kosovskoj politici plati potporom ruskom stavu u vezi sa Krimom, Abhazijom ili Južnom Osetijom. Moskva, shvatajući našu geopolitičku i ekonomsku poziciju, ne zamera nam što smo po tim pitanjima, iako tiho, na pozicijama kao i Zapad. Kremlj ne pravi problem što smo prošle godine doveli nivo odnosa sa NATO do maksimuma koji može da ima neka država koja nije članica tog pakta, te za zapadnim blokom imamo neuporedivo intenzivniju saradnju nego sa Rusijom. Jedino od nas očekuje da sa njom održimo kakvu-takvu odbrambenu saradnju i povučemo još po koji strateško-partnerski potez.

Rusija je svesna u kakvom se okruženju nalazimo i ne želi da nas gura u probleme. Polazi od naše nemile realnosti. Ipak, sa naše strane makar simbolički očekuje potvrdu prijateljstva. Oficijelna Srbija, doduše, njega retorički stalno izražava ali to u uslovima kada čini velike ustupke NATO ipak nije dovoljno. Zato a ne iz nekakvih vojnih ili špijunskih razloga, Kremlj insistira da, recimo, sedmoro njegovih građana stacioniranih u rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu, dobiju imunitet. Ne traži da sa Rusijom – što bi bilo sasvim primereno našoj neutralnosti – zaključimo opsežni sporazum kao što je SOFA, koji imamo sa Amerikom a kojim smo njenoj vojsci dali gotovo veća prava nego da smo ušli u NATO. Traži tek delić toga.

POZICIJA RUSIJE

Dok nas Zapad mrcvari i ucenjuje, te tako od nas stalno iznuđuje neke ustupke, Rusija se ponaša krajnje korektno. Tako je i zato što je svesna da smo se krajem prošlog veka mi opirali NATO agresiji i suprotstavljali američkom pohodu na istok, dok je Jeljcin sa Vašingtonom kolaborirao kao što od 5. oktobra 2000. čine naše političke elite. Pri tome mi smo mali i slabi a Rusija je bila i pre dvadesetak godina, kao što je i sada, moćna i velika. Otuda, ako mi donekle (ali ne ovoliko koliko to činimo), iscrpljeni svim onim što smo doživeli, moramo da se dovijamo da bismo opstali, Rusija to nije morala da čini onako kako je radila u ne baš dalekoj prošlosti.

Kako god bilo, dok nas Zapad rekterira – od pitanja nakaradne tzv. „normalizacije“ odnosa sa Prištino do saradnje sa Severnoatlantskim paktom – Rusija našu državu ili pak srpsku vlast ponaosob, ne ucenjuje. Niti Beogradu preti da će promeniti stav po pitanju Kosova (što možda neki kod nas i priželjkuju da bi dobili izgovor za totalnu kapitulaciju), niti deluje na način koji pogoduje onome što dolazi u asortiman obojenih revolucija. A lako bi baš to mogla. Srpska javnost je dominantno patriotska i rusofilska. Većim angažovanjem u medijskoj, NVO i političkoj sferi, Kremlj bi lako mogao ozbiljno (ali i kontrolisano) da ugrozi rejting aktuelne vlasti i tako podstakne njenu kooperativnost.

Pogotovo u okolnostima kada je veliki deo naše javnosti nezadovoljan politikom Beograda prema NATO, Prištini, Crnoj Gori (gde se nad Srbima sprovodi identitetski genocid dok Srbija ćuti), kao i suviše uzdržanom podrškom RS. To što je patriotska Srbija pasivna pa i spremna na saradnju sa vlašću, umnogome je plod i njenog odnosa sa Moskvom. Mnogi rezonuju da valjda Rusija zna šta radi i zašto to čini. Kada Putin skoro eksplicitno podrži Vučića na predsedničkim izborima u očima mnogih naglašeno nacionalno nastrojenih Srba, vlast je dobila svojevrsnu „indulegenciju“ za ono što joj se zamera.

TRAGIKOMEDIJA O MIGOVIMA

Tako smo stigli do španske serije o ruskoj donaciji šest aviona Mig 29 koje bi Srbija zajedno sa četiri naše sadašnje letelice istog tipa modernizovala o svom trošku, kao i 60 tenkova i oklopnih vozila po mnogim parametrima (elektronika, raketni oklop) boljih od onih koje sada imamo. To naoružanje od nas neće napraviti veliku silu ali ono, pogotovo avioni, našoj tehnički istrošenoj vojsci preko je potrebno. Uz to napaćenoj naciji podiže moral. No, iako je naoružanje odavno trebalo da nam bude isporučeno, ono ne stiže. Razlozi za to nam nisu saopšteni.

Da li se radi o tome da naše „prijateljsko“ NATO okruženje ne dopušta transport aviona, tenkova i oklopni vozila iz Rusije u Srbiju? Ili bez obzira što je sve na vrhu dogovoreno, neko kod nas ili Rusa opstruira aranžman na nižem nivou? Konačno, da se ne radi o tome da je donacija naoružanja neformalno povezana sa dogovorom oko davanja imunitetima Rusima stacioniranim u humanitarnom centru u Nišu? Možda je Beograd, pred izbore, prelomio da to uradi a sada, suočen sa pretnjama iz EU i SAD, izbegava da ispuni obećanje? Ništa ne tvrdim već se samo pitam.

Kroz prizmu tih pitanja možemo da se vratimo svim pomenutim, stvarnim ili lažnim, našim dilemama oko geopolitičkog puta. I da vlast nije imala interes da dobije izbornu podršku, odnosno propagandno sredstvo za komunikaciju sa građanima, oko Niša je već uveliko trebalo izaći u susret Rusima. To je najmanje što možemo da uradimo u cilju daljeg unapređena odnosa sa Moskvom, što je od ključnog značaja za nas u okolnostima kada Zapad ne pokazuje nameru da menja odnos prema našim vitalnim interesima.

KOMIRANJE JAVNOSTI

Tako stvari stoje strateški. Taktički, ono što ima smisla, to je odmeravati stvari tako da naši postupci – motivisani sopstvenim interesima – izazovu što manju reakciju Zapada. U skladu sa tim trebalo je Rusima, kada smo pošle godine dali velike ustupke NATO, uporedo dodeliti imunitet za Niš. Zašto tako nije učinjeno, nije mi jasno. Ali mi je jasno da su se odnosi sa Moskvom, bez obzira na međusobno tapšanje po ramenu, makar u nekoj meri iskomplikovali. Za sada ispod zastora a pitanje je dokle će tako biti.

Zaređala su naša patetična zaklinjana u EU put, čudne i do kraja nerazjašnjene izjave premijerke Brnabić u vezi sa Rusijom, maglovita predsednička poseta Vašingtonu, nedefinisana najava otvaranja dijaloga o Kosovu. Tu su i medijske, nesumnjivo dirigovane, špekulacije o tome da nam Amerikanci takođe nude avione; da je Srbija gotovo dobila značaj rajske doline oko koje se nadmeću Rusi, Amerikanci, Nemci, Kinezi, Turci; da EU zahteva zatvaranje humanitarnog centra u Nišu čak i u sadašnjem formatu (bez imuniteta) kao uslov za nastavak tzv. evropskog puta Srbije. Ukratko umesto konkretnih odgovora na ozbiljna pitanja dobijamo novi tornado dezinformisanja i zbunjivanja javnosti.

Dokle tako? Kako je D. Janjić s pravom konstatovao: „narod zaslužuje respekt, a ne manipulaciju“. Ponudimo mu svoja viđenja i argumente za njih, pa neka odlučuje. Ali mnogi političari znaju da za njih to može da bude opasno. Zato umesto racionalnog pristupa idu linijom iracionalnog obrađivanja javnosti. To Srbiji ništa dobro neće doneti. I ne mislim tu sada na „kuvanje žabe“ koje može da nas mic po mic, uz prorusku i nacionalnu retoriku, dovede u NATO zagrljaj i još dalje od Kosova i RS. Neće se to baš tako lako desiti, ali može da se dogodi da lonac u kome nas kuvaju eksplodira. Blagi socijalni protesti koji su počeli da se dešavaju tek su nagoveštaj nacionalno-socijalnog ali i demokratskog talasanja koje može da prostruji Srbijom. Neka se niko ne zavarava da to ne može da se dogodi. Srbi su mnogo puta u istoriji delovali komatozno pre nego što bi se iznenada digli.

NUŽNOST DEMOKRATSKOG DIJALOGA

Da se to ne bi dogodilo ali i da bi se prekinuo proces mentalnog i svakog drugog truljenja nacije, vreme je da se okrenemo demokratskom dijalogu kakvog u Srbiji već dugo, dugo nema. Pravom a ne režiranom, autentičnom a ne sračunatom na to da bude pokriće za gotova rešenja. Naravno, dijalogu zasnovanom na argumentima a ne na lažima. Njih će uvek biti u politici, ali pitanje je da li su totalno dominantne pa je sve drugo spram njih marginalno. A kada je tako to je pogubno za svaku zemlju. Ne radi se tu, uzgred budi rečeno, samo o teritorijama, nacionalnom identitetu, tradiciji, već i o političkoj atmosferi primerenoj demokratskom sistemu i epohi u kojoj živimo. Postmoderno-totalitarna lobotomija nacije nije dobar osnov ni za istočni, niti za zapadni put, kao ni za građanski ili nacionalni koncept.

Umesto toga neka svako kaže šta smatra da je najbolje za Srbiju i neka građani odluče šta nam je činiti. No, da bi tako bilo politička elita mora naciju da pogleda u oči i smogne hrabrosti da stane iza onoga što stvarno radi. Njoj se to ne čini jer je mnogo lakše pričati jedno u Moskvi, drugo u Vašingtonu ili Berlinu, ponašati se na jedan način u opoziciji a na drugi način kada se uđe u vlast, biti rusofil pred izbore a „EU realista“ posle njih. To sve važi za vlast kao i opoziciju, odnosno za sve članove vladajuće koalicije.

Nema tu partija i ministara koji su nevini ma šta god intimno mislili i pričali. Ako je vlast za nešto odgovorna i oni su kao njen deo. Krajnje je vreme da svi shvate da će na kraju tako biti, koliko god da vreme može da se kupuje, te da je momenat da ako već pričamo o nacionalnom dijalogu onda njega iskreno pokrenemo o svim važnim pitanjima a ne samo o Kosovu. I da se manemo manipulativnih krajnosti već da pokušamo da otvoreno rešavamo (geo)političke probleme. Nismo mi moćna Rusija koja je lansirala doktrinu „naoružane neutralnosti“ ali ni Zanzibar koji je pred britanskom flotom 1896. kapitulirao za 45 minuta. Ili možda jesmo?

Dragomir Anđelković

Pečat

 

Podelite:

14 Komentari

  1. Hm, uslov da se progovori otvoreno i iz srca (cega se namera u tekstu naslucuje) je da se najpre odsece grana na kojoj se sedi, g. Andjelkovicu. To je cena, i to Vam je valjda jasno. Otuda i ovako neodredjene formulacije, kad Vam je ustvari kao dan jasno o cemu se radi. Imamo na celu zemlje izdajnika par-exellans, opasnog coveka cije nas odluke mogu jako, jako puno kostati.

  2. Dijalog o svemu,o jarbolu,o fontani,o pozoristu,o sluzbi bezbednoti,o Kosovu,NATO,o svemu.
    Dijalog o privredi,da li nam treba da budemo kao africka radna snaga u tudjim fabrikama ili da budemo svoji na svome,da imamo normalne plate ,da firme placaju porez da ne iznose pare iz zemlje.
    Ako toga nema,nema nicega.
    Meni nije jasno,ako vec o Kosovu pricamo,a zasto je Srbija okupirana,da li je tacno da u ministarstvu sede NATO oficiri,da li je tacno da se neki sastanci (nije valjda svi),generalstaba odrzavaju na engleskom jeziku uz prisustvo NATO oficira?
    Kada je proglasena kapitulacija,ako je to tacno?
    Mnogo tema,ali nije tesko,samo da vlast sedne ,okupi po svim oblastima najbolje, i da otvori debate.
    Pa neka i siptare ukljuce u te debate,pa i o kulturi,skolstvu,visokom obrazovanju,kulturnoj bastini,o svemu.

  3. Prvo, Anđelković piše o Zapadu i Rusii kao ravnopravnim takmacima pa mi eto možemo tamo, a možemo i ovamo bez ikakvih posledica, kao da e SSSR pocepo NATO a ne obrnuto. Drugo, Zašto e Zapad na našem životnom prostoru stvoriio dve arbanaške države? Zbog naše hipnoze Rusiom ili što vole Arbanase a nas mrze? Zašto e Rusiя kada je to njoй odgovaralo stvorila 1878 Veliku Bugarsku na naš konto? Zašto e celo vreme “ložila” Petroviće da su oni neki veći “uzvišenii ” Srbi, a oni se primali samo tako. I na koncu йoй se razbi od glavu. Uvek e veće uporište imala u Crnoй Gori nego Srbii, bez obzira što ih e stalno ispaljivala i kao zadnje bednike na dvor primala i ako smo im dali pismenost i manastirku knjoiževnost. Vule ima korpus de lihti sve što piše. Izdali su i svoй яzik i počeli parlati francuski, prodadoše svoю zemlju Aljasku, a tvoю neće brate Srbine?Ostaće i bez Srbiie i to Anđelković vidi, nie mu pedo među oči. Trgovina, trgovina….zatežu za Kosmet nadaюći se da će Zapad popustiti za Krim. Nikada taй film nećete gledati. Povuće se Putko sa Krima a Zapad će ga kao molo vode na dlan “faktor mira i stabilnosti” kao i našego neizbaždarenog Miška i kneginje Юle. I tada, devedesetih na prste edne ruke ljude koii su mu govorili: “Stani budalo, ne ide tako, u problemu smo….” I? Eba nam kevu, ostasmo bez Kraine, Kosmeta…sa tendenciiom daljeg usitnjavanja. Za koga? Za Tita. Za koga? Za Risoю. I tako pod šljivu.
    Povuće se Rusiя pred Zapadom i ispašćemo magarci. Mi o Kosmetu samo sa onima koii su nam ga oteli.

  4. Dragomire,

    Na se ne lazemo – n e m a ko da opominje vlast ako to ne ucinite ti, Radun, sada, vidim, i Kresovic, i Injac.

    Zeljko se ne upusta u te dublje stvari, Kresovic preteruje jer pise po 2 teksta dnevno sto je previse. Gospodin On ne govori istinu kad kaze da govori istinu i u Moskvi i u Vasingtonu i Berlinu. Prvo: postao je zvezda zapada, znaci to nesto ne stima. Drugo, ko je jos NATO i bankare preveo zedna preko vode. Trece ocigledno je da deep state blokira jednog Trampa, kako ce jedan bivci cetnicki nacionalista, konvertiran u liberala vuci za nos deep state i NATO? Nikako! A kako ce biti “most” izmedju Rusije i NATO ili EU? Nikako, jer se vidi da oce da lome kicmu Rusiji.

    Ponovo smo na istom. dakle JEDINI moguci nacin je da Srbija vodi ne politiku balansiranja, biti oslonac na vagi dge su tasovi teski milijarde tona ne moze se, puce oslonac, teziste.

    Mislim, razumljivo je da ti i Radun malo titrate vlasti da postanete poznati, i sl., treba ziveti jel, ali brate ako lud konj vuce zapregu ode mast u propast.

    Lazanski pravi show na RTRSu, naravno prosrpski, a o korpuciji koja je legalizovana u RSu ne zuca. Na Sputniku potpaljuje da ima vecu slusanost, i poslanik je. Dakle covek “kupi” sve, i Dodika, i Skupstinu Srbije, i Politiku, i Sputnik…pa malo li je i za komunjarski mentalitet Lazanskog?

    Ljudi, pisite istinu, sta umotavate g*vna u celofan, da ne pricamo o NAJNAJNAJovskijoj ekonomiji gdina On-a. Pa vidite li vi da sve ovo poprima bolesne crte. Vucic je profesionalni politicar i najveci konvertit politicki u istoriji Srbije, ne govori li vam to nesto.

    Piste neke tekstice ko macke oko kase…zasto? Glupili ste? Niste. Pa onda ako precucujete onda ste prodani poltroni. Ako niste ni to, pa dosta je bolesti. Vidite li da se narod sa jednim tornjem, jednom fontanom i posudjenim parama od MMFa da se sredi kasa bukvalno medijski lobotomira. Afrika je prevazisla Srbiju.

    Sta je Vucic ustvari uradio: izmanupulisao narod, zaveo RED u drzavi, ali tako da je Srbija postala gubernija najliberalnijeg liberalnog kapitalizma sa cvrstom Vucicevom rukom…to je Srbija. Vodi je covek koji je 15 godina pjenio i vredjao u skupstini SVE redom koji su se zalagali za ovaj sistem, a sad je on sve utjerao u jaram tog sistema.

    Ko je lud ovde? I sta piskarate vise okolo toboz vi ne znate sta se desava.

    Srbija je poznata po zenama radodajkama, po tome da se kapitalistima daju pare od Vlade da porobljavaju Srbe i sad, zamisli, Vlada daje pare Holivudu da snima filmove u Beogradu.

    Vucic ako pokusa da manipulise sa Putinom zna da Putin voli Srbe ne njega, i igra na tu kartu….samo da ne pukne o glavu i njemu i nama.

    Maric, Karic i Vucic…pa kave je koristi Srbija imala od Karica? Nek ulozi svojih 12 milijardi pa nek ostvaruje profit. Vicicevi monolozi skoro pa bolesni, i Kariceva megalomanija brutalno blesna…gordost ne zna se koja je vece. NECE Karic dati pare Srbima

    • Svi andjelkovici n e v i d e, a kad je i m a g a r c u sve jasno , onda oni
      KAO vide, a v i d e, bas kao u svojoj fazi za onoga n e v i d e; buduci su
      oni istureni u medije, zadana uloga im je u p r o s j e c i v a nj e manipulacije- privodjenje iste gradjaninu; odatle ( i ) zadovoljen im i jedini interes – licni; ma, za naciju ih je briga tek na nivou ne ugrozavanja njihovog interesa- nema z r t v e; zato su oni p r lj a v i j i manipulanti od Velikog Manipulanta. Na ovaj nacin- odimidodjimi!- bezbroj nistakazujucih ispisanih stranica.
      Pa , da bi izrekao ono sto misli preduslov je da ima u sebi sveuslovljavajuci korektiv: d e m o k r a t i j e, kakvom ona , po njima, jest, n e m a , odnosno ona upravo jest u svojoj najizvornijoj biti: vladavina
      r u lj o m; ono c i m e ne: k i m e se vlada- “cime” proizvedeno, a onda samo demokratija; pa to je od antike. Prakticki na nivou jedinke: ja sam demokrata, znaci: ja nemam kicme.
      ” Politicka elita mora naciju da pogleda u oci i smogne snage…”, tako “zbori” autor. Prenapregnuto misaonoanaliticki da covjek koji ovakvu igrariju nije davno skuvao ima potrebu da ode do wc-a, nepotrebno izazvana mu radnja, a opste siromastvo, glad…
      Moj Andjelkovicu, nema ni kase vise, a da bi se oko nje, vruce, obletalo:
      prvo, ako hoces samostalnost drzavnu na nivou prohujalog bice da te nema; drugo, ako hoces u standard kojeg taj Zapad ima, bices da te nema hoces li s njim; trece, on te- Zapad n e c e sa sobom, vec cini- i uspijeva-! da te nema ( bolje onzna tebe , nego sto se ti sam znas); cetvrto, ako si se zvrcnuo na
      s t a n d a r d, onda bar priblizi ne prohujale razloge zasto oni dobar, ovi, jos uvijek, u odnosu na njih losiji, nego pokazatelje, u zbilji vec tu!, da ovi l o s i j i . postaju od onih b o lj i i da se sadasnji b o lj i krvavo medju sobom nadmecu da budu sto blize ovim losijim, kako im njihovo b o lj e nebi presahlo…
      Z r t v u j se, Andjelkovicu, reci g r a dj a n i n u sta m i s l i s, a ne govori kako, interesno!, p r i l i c i- dygotrajan je i mucan to posao, ali u sluzbi je najbitnijeg- naroda; samo tako sebi se kaze: na strani sam onoj za koju i srpskom gradjaninu kazem da ( i) u ekonomskoj sferi buducnost jest tamo gdje ( i) duhovno jesam.

      Mani se klackalica o migovima- ovo je vec pojam, a ne ( konkretni) avion…

  5. Matrica ”seobe naroda” – Srba sa KiM, i centralne Srbije…
    postavljena je u 17. i 18. veku kao ”Velika seoba Srbalja”.
    To je obrazac koji je ”istorijski punovažan – na snazi je”,
    i koji automatski dejstvuje u svim sličnim istorijskim
    okolnostima koje su dovele do seobe naroda, očigledno pokazujući
    da Srbi još nisu shvatili šta to znači – ”ISTORIJA JE
    UČITELJICA ŽIVOTA”!
    I kao što se u ličnom životu čovek mora osloboditi loših
    navika, koje su uzrok njegovih sadašnjih i budućih loših
    posledica, tako isto važi i za zajednicu – narod.
    Loše navike i postupci u pršlosti su, rečeno u prenesenom
    značenju, isto što i”virusi” u komjuterskom programu.
    Viruse neutrališemo – antivurus programima i tako vitalne
    programe održavamou funkciji.
    Na ličnom planu, svaki vernik zna da su njegovi loši postupci u
    prošlosrti /”gresi” /smetnja njegovog življenja sadašnjosti i
    budućnosti, te nastoji da se ispovedanjem ipokajanjem oslobodi
    tog balasta prošlosti.
    Isto pravilo važi i za narode.
    U datom istorijskom trenutku, prvaci toga vremena – Patrijarh
    Arsenije /treći/ Čarnojević, i Patrijarh Arsenije /četvrti/ Jovanović
    – dali su ”BLAGOSLOV” za seobu naroda,/uz pristanak tog naroda/
    i tako, u PAMĆENJU TOG NARODA, POSTAVILI OBRAZAC ZA
    POSTUPANJE U SLIČNIM ISTORIJSKIM OKOLNOSTIMA, a
    sadašnje vreme je upravo taj trenutak!
    Da bi se taj obrazac, UPAMĐENJU NARODA /KOLKTIVNOJ SVESTI/,
    IZMENIO, mi, njihovi preci, moramo kroz molitvu Crkve i poetsko
    /molitveno – rodoljubivo/izražavanje / u desetercu, uz gusle!/
    tražiti od naših predaka, pre svega gore pomenutih
    PATRIJARAHA, da – BLAGOSILJAJU OSTANAK ONO MALO SRBA NA
    KiM I POVRATA KRASELJENIH zbog rata 1999. i Drugog svetskog rata,
    kada su komunisti zabranili povratak izbeglim Srbima!
    Naši neprijatelji to znaju i zato nas stalno odvraćaju od seđanja na
    prošlost i usmeravaju na budućnost – ”BUDUĆNOST ZABORAVA
    PROŠLOSTI”.
    Ko se odriče prošlosti /dobre ili loše/, odseca stablo svoga života
    od sopstvenog korena – vene i nestaje.
    DOBRU PROŠLOST POTENTIZUJE /POJAČAVA SEĆANJEM NA NJU/, A
    LOŠU ”BRIŠE”KROZ ISTORIJSKU ISPOVEST I POKAJANJE, baš kao
    što to čini svaki pojedinac.
    Ovo se čini iz sveg srca, sveg uma i sve snage svoje / lične i narodne/,
    shodno kazivanju Starca tadeja / i ostalih Svetih Otaca/ –
    ”KAKVE SU TI MISLI – TAKAV TI JE ŽIVOT”!
    Sve gore rečeno sleduje Jevanđelskoj, Hristovoj Nauci:
    ”NEKA VAM BUDE PO REČI VAŠOJ!”;
    ”SVOJIJEM ĆETE SE REČIMA OPRAVDATI,
    I SVOJIM ĆETE SE REČIMA OSUDITI!”…
    Ako bi i kada bi Srpaksa Pravoslavna Crkva objavila vanredni
    post od, recimo, 7-10 dana, svakodnevno, u svim svojim hramovima
    /gde to objektivno može/ služile se Svete Liturgije, narod
    pozvao na post i molitveno prisustvo u hramovima, to bi,
    svakako bio vrlo dobar odgovor na sadašnju situaciju.
    Ovim se nikome i ničemu ne oponira, a sa svima, istovremeno,
    /preko Neba/ – pregovara, kroz Liturgijski dijalog – i sa
    prijateljima i sa neprijateljima!

    Dragan Slavnić

  6. 100% zanzibarske i esu. Esmo li se potukli sa Imperiiom? Esmo. Esmo li dobili po glavi i izgubili Kosmet i Kraiinu? Esmo, a lepo nas Imperiiя kao stare saveznike i frendove pitala šta hoćete Srbi? Prvo su pitali nas, alfu i omegu Balkana. Ali, mi ne znamo šta hoćemo, mi smo sluđen i komunizmom raspolućen narod pod ruskom hipnozom. Mi Anđelkoviću ne znamo odakle smo krenuli, a kamo li kuda idemo. Ti prvi i dalje ko pokvarena proča ponavljaš da smo gologuzani iza Karpata. Kako ti i analitičari tebi slični možete videti iza brda? Nikako. Ne može ni Vule, čak i kada se na prste propenje. Nešto malo bleim, nekada i ugatam ko ćorava koka. Ali, Vule e vek posvetiio antičkoй istorii svoego naroda i iz punih usta vam velim ono o čemu se ćuti: “Gospodo, nemoйte se zaebavati sa sudbinom ovog antičkog Naroda zbog razvodnjenog Pravoslavlja i maćehe Rusie.” Moramo “dati Oliveru”. Šta to zboriš Vule? Puca srce u Srbinu, kao davno u kneginji Milici…
    Izvolite gospodo, samo iznad poйas, dva čoveka više znaю od ednog.

  7. Fokus srbske genialnosti se odvlači na trivialne stvari, umesto da se fokusiramo na žene, mi….Srblji lepo sa ženama. Više Vuletova “ne vadi sokole” ne pie vode, mora predigra, moraš йoй sve obećati dok ga napraviš. I kad ga naprviš, ko ti garantue da ona neće otići kod “picmaйstora” da e očisti. Rode, na sceni e drama antičkog Srbskog naroda. Ostanite na “Vidovdan” sve dok e veran Lazaru više nego….

  8. Andjelkovicu, prestanite TALAMUDITI i ti i svi “patriotski” analiticar, Vucic pravi od Srbije guberniju, svoju, sa skoro fasisticki nemilosrnim sistemom koji cijedi kicmenu mozdinu ljudima. Covek nije normalan, nije….ne moze se preziveti svakodnevica, a o buducnosti da se ne prica. To je BOLEST davati 10 000 evra stranim izrabljivacima da izvlace profite uz Srbije, to je bolesno i misliti da to nekuda vodi….manite se vi vase silne geopolitike, osim toga vodite je napamet….niste dorasli Prorokovicu koji kad nesto kaze kaze sracunato i argumentovano….dijalog o Kosovu je bacanje PRASINE u oci….covek pokusava da manipulise sa velikim silama a kamoli porobljenim Srbima…..ovo je nevidjeno manipulativno vladanje.

    Ova vladavina poprima crte bolesti….

  9. Kakve dileme, kakvi bakrači?
    Sve je čisto i bistro u Srbiji, za one koji ne nose glavu samo zbog kape.
    Srpski Mesija KaliNero, uz pomoć realpatriota zamajavaju retardne Srbovlahe i Ruse, na jednoj strani, dok se doslovno izvršavaju obaveze iz “Ponude koja se ne može odbiti”, koju je dao vojvoda Tomo, (kojega je kum Aco u medjuvremeno dekapitirao), na drugoj strani.
    Čiča Miča, gotova je čitava geopúolitička priča.

  10. tragikomedija sa MIG lovcima presretačima..
    pa nije to Anđelkoviću Šekspirov Hamlet kupiš kartu,sedneš u parter i uživaš u predstavi….
    to je oružje,ubitačno oružje,skupo oružje,jedna ogrebotina na farbi ili elektronici košta više nego ceo Vidovdan da prodamo na aukciji bogatim naftašima..
    zato se kalkuliše,odlaže isporuka,otkazuje tobož da neprijatelji nebi saznali detalje,broj železničke kompozicije,težinu tovara..
    evo uzeću samo primer težine tovara kad bi saznali odmah bi mogli da izračunaju dali je uz borbene avione isporučena i raketna oprema,pomoćni nosači raketa,spoljni tankovi za gorivo, laserski markeri slobodno padajući bombi i slični dodaci koje bi na osnovu težine lako zaključili da su dodati uz kontigent….
    zato i kad se konačno objavi dolazak MIG lovaca presretača to neće biti taj termin već neki za koji se oceni da je najbezbedniji za isporuku tako delikatnog tereta.. nije oružje prsten na ruci da snajke i zaouve bleje u njega i da merkaju jel đuvegija za prodaju ili za odaju pa da razglase seljankama dobru priliku za ženidbu..

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here