Ко пева зло не мисли, а ко мисли – није му до песме.
Какав нам је министар таква нам је песма и дипломатија. Риба од главе смрди. Какав су Срби народ такав им је и министар иностраних послова.
Замислите да Лавров запева турску песму туркосм државнику. Или, не дај Боже, да Тилерсон запева на турском и одигра трбушни плес. Зашто то не би урадио и кински министар?
Руку на срце, Дачић није играо трбушни плес. Или то није снимљено. Штета јер има добар стомак.
Навике из друмских механа и ханова Срби не намеравају да мењају. Пре ће променити Европу него српске навике. Џаба нам паметни мобилни телефони, свемоћни компјутери… Срби су, бре, за пусто из Шундистана.
Руку на Срце, Срби од Милована Миловановића немају озбиљног дипломату.
Они који су грунули у Сербио 1944. из опакнака, или босоноги и гологузи упали у диплматију, могли су да направе само овакве какви су ови данас. То је било примерено том времену, јер је земљу водио машински шлосер, идеолог и оснивач дипломатије био је алпски учитељ.
И у таквој радничко-сељачкој дружини, било је оних грађанског порекла, попут Коче и Марка Никезића. Какви су тек дипломати били Тепавац и Минић! Нема дилеме да су водили титовску, шлосерску дипломатију, што је за босоноге несврстане било довољано. Донољно је било да се појавиш у белом оделу, за примитивне народе си већ био божанство, још кад им поклониш један једини долар, било је то за њих право богатство. И очас посла си њиов лидер.
Док су Коча, Марко, Тепавац, Минић градили Титов покерт несврстаних, уз обилату српску помоћ, Арбанаси су у Америци градили албански лоби. Ту политику и дипломатику данас проводи потомство Титове елите у невладином сектору и српским институцијама.
Погледајте на интернету, на Википедији, списак српских амабасадора. Осим часних изузетака, туг и јад. Тужно је ко све по белом свету предстаља Србију.
Ако до сада није јасно, Србија мора изнова да прави дипломатију. Међутим за то нема ни снаге, ни људи. Кавзи дипломати, квази дипломатије, већ је скупо коштала Србију и њене грађане. Вероватно да на нижим нивоима дипломатије има самониклих људо који су професионалци. Али старлете и музичаре из дипломатије треба вратити у друмске крчме да тамо певају и пружају остале услуге пијаним и напаљеним гостима. Наравно и у риалити.
Ако се то не догоди, Дачић ће и даље да пева, ми ћемо да свирамо у свираљку. Или у милоклиз. Можда је песмом на турском хтео да каже да су Срби одувек Турци. Данашњи Срби, ван сваке сумње, немају везе са оним Србима из 19. и прве половине 20. века. Машалах.
Душан Црнковић
