Episkop bački Irinej: Opet neistine o Crkvi u „Večernjim novostima”

Podelite:

Episkop bački Irinej: Opet neistine o Crkvi u „Večernjim novostima”

U  „Večernjim novostima” od 15. avgusta, na drugoj strani, pod naslovom „Samouprava manastirima”, neumorni novinar neobuzdane mašte, Rade Dragović, opet pušta mašti na volju – ovog puta ne na temu Stepinca, kojom se neslavno proslavio, nego na temu takozvanog unutrašnjeg srpskog dijaloga o Kosovu i Metohiji. Po svom – i ne samo svom – običaju, ovaj autor je, u nedostatku informacijâ i činjenicâ, veoma plodan u proizvodnji dezinformacijâ i neistinâ. On prodaje maglu svojih pretpostavki, nagađanjâ i proizvoljnih tumačenja. Stoga, umesto indikativa prezenta i drugih glagolskih vremena, kojim se izražava neka radnja ili stvarno stanje, u čitavom svom tekstiću pribegava upotrebi kondicionala, glagolskog načina kojim se izražava samo moguća, uslovna ili poželjna radnja, odnosno stanje: te „podrazumevala bi”, te „garantovale bi”, te „imala bi”, te „najverovatnije bi se našli”, te „moguće je da se proširi” i sve tako. Ova „dimna zavesa” ipak je providna. U samoj stvari, ovaj zbrda-zdola sklepani člančić i ne zaslužuje osvrt, ali se na njega moram osvrnuti radi onih neupućenih i pritom nesvesnih činjenice da je „mnogo propagande, a malo novinarâ”, kako navodi Gi Metan. Još je Gebels dobro znao da dugo i učestalo ponavljana neistina itekako može da sobom zameni istinu.

Dodatno sam motivisan time što su Dragovićeva pisanija neposredno ili posredno, otvoreno ili prikriveno, uperena isključivo protiv Srpske Pravoslavne Crkve. Kao takva, ona nisu samo profesionalno neozbiljna nego su i štetna, pa, do određene mere, i opasna, i to ne samo po Srpsku Pravoslavnu Crkvu već i po našu državu i po sav rod srpski. Pisanje u stilu „šta bi bilo kad bi bilo” nije samo u suprotnosti sa ustavnim odredbama i važećim zakonima nego je i direktno protivustavno „razigravanje” teme koja realno ne postoji, a nameće se – ili se podmeće – Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi. Pritom joj se vulgarno i lažljivo pripisuje da je unapred blagonaklono raspoložena prema ideji o „razgraničenju s Albancima”, što je samo eufemizam za ideju o podeli Kosova ili, još tačnije, o dobrovoljnom i nepovratnom poklanjanju najvećeg dela njegove teritorije Arnautima, koji su njime zagospodarili silom, doduše ne svojom već natovskom. Nastranu Ustav i pravo, domaće i međunarodno, ali gde je tu moral, ne profesionalni, ne hrišćanski, ne građanski, ne otadžbinski, već elementarni ljudski moral? Čime je to naša mučenička Crkva zaslužila ili izazvala ovakav odnos prema njoj, ovakvo neprijateljstvo?

Jedini deo opskurnog tekstića koji nije napisan u kondicionalu nego u indikativu jeste njegov početni pasus. Ali i to je privid: najpre se tačno konstatuje da  „Srpska Patrijaršija još nema konačan stav o polaznim osnovama za unutrašnji dijalog o budućnosti Pokrajine”, da bi se zatim sa neizazvanom sigurnošću prejudiciralo da će „sve opcije” biti „pažljivo razmotrene” i da bi se naglasilo da to uključuje i predlog Ivice Dačića o razgraničenju, što će reći o podeli Pokrajine. U sledećem pasusu samoproizvedeni (u srpskom novogovoru self made) poznavalac prilikâ i, posebno, neprilikâ u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi veze dalje: „U sedištu SPC ovako komentarišu” ideju ministra Dačića „o obezbeđenju srpske pravoslavne baštine stvaranjem manastirskih zajednica po ugledu na Svetu Goru u okviru Grčke”. Zatim detaljnije, ali ne manje subjektivno i neargumentovano, objašnjava „ovaj tip specijalnog statusa, kakav uživa Atos u Grčkoj”.

Na osnovu čega Dragović razvija svoje genijalne misli? Kako se zovu oni koji „u sedištu SPC”, specijalno za njega, „ovako komentarišu viđenje budućnosti Kosova”, sve tragom zamisli vicepremijera Srbije, inače legitimne u svojstvu ličnoga stava? Kladio bih se da je te „komentatore” Dragović izmislio! Uostalom, ko šta tu ima da komentariše? Stav apsolutne većine pripadnikâ Srpske Pravoslavne Crkve, neizmenjen vekovima, – a i, po svemu sudeći, neizmenjiv u budućnosti, – lakonski je formulisao Patrijarh srpski Irinej na sledeći način: „Apelujemo na naše državnike da ne smeju nikada da daju svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije. Jer, ono što se silom uzme, to se i vrati; ono što se pokloni nekome, to je za svagda izgubljeno, a to Srbi i Srbija ne smeju dozvoliti.” A što se tiče samog „unutrašnjeg dijaloga”, opet je Patrijarh, glavom i bradom, izjavio da će se, ukoliko i kada Crkva dobije od nadležnih organa zvanični poziv da se u njega uključi, ona oglasiti na sebi svojstveni i kanonski jedini mogući način – raspravom u Svetom Sinodu i sinodskom odlukom o načinu i sadržaju odziva na takav poziv, a možda i otvaranjem unutarcrkvenog dijaloga po danas najaktuelnijem i najživotnijem srpskom pitanju. Mudri Grci su još davno i davno sročili izreku po kojoj svaka vlast ima da ćuti u prisustvu vrhovne vlasti, a Patrijarh je oličenje i glasnogovornik vrhovne crkvene ustanove, svetog Sabora ukupnog episkopata, ali i Crkve kao celine.

Viđena Dragovićevim – i ne samo njegovim – očima, Crkva nije saborna, vaseljenska, univerzalna, sveobuhvatna, nebozemna bogočovečanska Zajednica, Zajednica kojoj pripadaju ne samo svi njeni članovi bez izuzetka nego i sva kosmička i natkosmička stvarnost. Da je i Hristos – kao Bogočovek, kao Glava Telu Crkve – njen prvi član, to našim neocrkvenjenim ili pak rascrkvenjenim savremenicima ni na pamet ne pada. Da se Duh Sveti, Duh Božji, – kao večna Duša večnog bogočovečnog Tela, – takođe nalazi unutar Crkve, a ne negde izvan ili iznad nje, i da iz nje „diše gde hoće”, to su za njih „španska sela”. Da ni Bog Otac nije izvan nje nego je u njoj kao u Svome nerukotvorenom i nerazorivom Domu, –  Domu zdravlja, Domu života, Domu spasenja, – tek to im ne može biti ni bliska misao, akamoli ideja vodilja. Da Crkva nije samo socijalna ili nacionalna institucija, da ona ne obuhvata samo takozvani crkveni vrh ili samo episkopat i sveštenstvo, da ona ni u kakvim okolnostima i ni pod kojim uslovima ne funkcioniše kao ideologija, politička partija, nevladina organizacija ili bilo šta slično, to valjda nikad nisu ni čuli.

Šta, dakle, znači kada se kaže da će se o tom i tom pitanju izjašnjavati Crkva, SANU, Univerzitet i tako dalje? Ne znači ama baš ništa! Jer, i u Akademiji nauka, i na Univerzitetu, i u Matici srpskoj, i u raznim institucijama, i u društvu uošte, Crkva je, već po svojoj prirodi, prisutna. Prisutna je kroz pravoslavne hrišćane kojih ima u svim tim društvenim, kulturnim i inim sredinama, i to mnogo više nego što bi želeli svi oni koji su se nekada kleli Brozu da neće skrenuti sa njegovog puta, a sada se zaklinju Briselu da za njih „evroatlantske integracije nemaju alternativu”. Važi i obrnuto: i SANU, i Univerzitet, i sva druga ljudska saborišta nalaze se, žive i kreću se unutar Crkve, i to kako preko pravoslavnih hrišćana koji u njima delaju i deluju tako i kroz autentične duhovne, naučne, umetničke i kulturne vrednosti koje stvaraju i neguju u saradnji sa sugrađanima drugih vera i uverenja, pa i sa onima koji nemaju vere ili veruju da je nemaju. Sledstveno, neopravdano je i besmisleno specijalno pozivati ili prozivati Crkvu da saopšti svoj zasebni stav po ovom ili onom pitanju, a pogotovu očekivati i zahtevati da ona „iznosi stav” po svim mogućim i nemogućim pitanjima, krupnim i sitnim, presudno važnim i nerasudno glupim. Reći ću kratko i jasno: Crkva niti ima niti treba da ima nekakav službeni šalter sa radnim vremenom u tri smene na kojem bi zaludnim pitačima i dežurnim ispitivačima u svako doba dana i noći servirala svoje sudove, „direktive” i „fetve” o svemu i svačemu i još ponečemu. Ona je prostor slobode. Zato u njoj, pored jedinstva u veri, postoji i najširi spektar različitih mišljenja o problemima i izazovima života. To je legitimno i normalno.

Sve ovo izložih da bih pokazao jednostranost (da li i nedobronamernost?) Dragovićeva pristupa temi Crkva i Kosovo. Po njemu, naime, ispada da Crkva predstavlja nešto drugo nego što smo svi zajedno, da je ona svojevrsni uljez u naše vreme i društvo, – za neke, štaviše, neželjeni i nezvani gost, – da mora imati naročit i ne baš „običan” pogled na opšteljudske i opštesrpske probleme, a kad je u pitanju problem statusa i budućnosti Kosova i Metohije, da je njoj stalo samo i isključivo do crkava i manastira, sakralnih i kulturnih spomenika, svetišta i grobalja, pa – zašto da ne? – i do izdržavanja sveštenstva i monaštva, kao i do održavanja u životu razbacanih manastirskih i parohijskih zajednica, a da je se ne tiče ili da je mnogo ne dotiče ukupni položaj, opstanak, budućnost i sudbina svega srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. (Kako li bi tek poverovali da naša Crkva nije ravnodušna ni prema budućnosti kosovsko-metohijskih Arbanasa, takođe ne osobito ružičastoj?)

Nije baš pohvalno svoje i tuđe proizvoljne konstrukcije o „atonskom modelu” (zvuči poznato, zar ne?) stavljati u usta anonimnim – pre će biti nepostojećim – sagovornicima „u sedištu SPC”, dok se već na sledećoj strani, u paralelnom tekstu drugog autora, tvrdi da inicijativu predsednika Vučića o otvaranju dijaloga na temu Kosova ne prihvataju ni Srbi, ni Arbanasi, ni Amerika, ni Rusija, ni Evropska unija(!). Niko ne prihvata; samo Srpska Crkva prihvata, i to „prihvata” ono što nikada, ni u vekovima turskog ropstva, nije prihvatala… Nije nego! Ako je i od Dragovića, ako je i sa druge strane „Večernjih novosti”, mnogo je. Pretpostavke, želje, nagađanja, domišljanja umesto činjenica, stvarnih stavova, argumenata – to nije istraživačko već tabloidno, manipulativno novinarstvo, da ne kažem trač-novinarstvo.

SPC

 

Podelite:

48 Komentari

    • Ajde sto je ONAJ kondicionalista, OVAJ je bezimenjak: prvo lice j e d n i n e, a potpis: ” SPC”! Sve sto rekao
      time i porekao; da je slucajno? Od umnoga je, te nije! Srpski Narod je rastocen ovakvim ” odredjenostima” Crkve… Pa i Patrijarhovo je, Irineje=SPC, ( na gori, uzasan nacin) kondicionalno: “… u k o l i k o i kada Crkva dobije…poziv…”! Strasno, da nije u h o d a n o.

  1. Neki komentatori tako psuju, kao da su iz rukava Bogdana Labana – gradonacelnika Subotice.
    Dal se uskoro kandiduju za gradonacelnika Beograda, pa vezbaju ?

  2. Evo, proslo je mjesec dana kako se Irinej oglasi- povodom novina, a ne Kosova!!! A po ovom d r u g o m tako se sve brzo odvija- u nigdje irineja! Sasvim ocekivano- on se, u ime Crkve, ((za)bavlja necijim indikativima i kondicionalima, cemu p r e z e n t o v a nj e Kosova od istog gospodina. I kako li samo izvrnuto postavlja stvar, po onoj da se vlasi ne dosjete: “Cime je to nasa mucenicka Crkva zasluzila ili izazvala ovakav odnos prema njoj, ovakvo neprijateljstvo” Divno, sa malo gorcine, fol upitivanje! A ono- UPITIVANJE!- jest apsolutno suprotno, sa neporecivim smislom i fundamentalnim u p i t o m:
    CIME JE TO MUCENICKI SRPSKI NAROD ZASLUZIO ILI IZAZVAO SVOJU CRKVU DA CUTI, CUTI, CUTI…, PREDE O NECIJIM KONDICIONALIMA, A DJAVO UZJAHAO…

  3. Danas se pred našim očima odvija Boj na Kosovu!
    Nije to boj krvlju i telom, već boj svetosavsko-pravoslavnog duha sa
    duhovima tame i zla u podnebesju – “Briselskog sporazuma“.
    Predstavnik svetosavsko-pravoslanog duha je srbski narod sa KiM,
    a promoter i predstavnik tame i zla /“Briselskog sporazuma“/ je
    Aleksandar Vučić /sa svim svojim domaćim i stranim pomagačima/.
    Dakle, Srbi sa teritorije KiM su na istorijskom prostoru i u istorijskom
    trenutku, u prvoj liniji odbrane svetosavsko-pravoslavnog duha, i njima
    je pripala ta čast i dostojasntvo da odbrane KiM za vjek i vjekov.
    Oni su u tome složni /svi do jednog, sa izuzetkom pojedinačnog ološa/,
    bez obzira na sve lukavosti “LATINA – STARIH VARALICA“.
    A tamo gde je sloga – eto i Boga za saveznika.
    A tamo gde je Bog – ko će onda protiv Boga i Njegovih saveznika – SRBA!
    Srbi sa KiM dobili su savet i podršku svog Episkopa Artemija, na pravdi
    Boga proteranog sa KiM – po direktivi Vašingtona i Brisela, zakletih
    neprijatelja Boga i Srba!

    SRBI NA OKUP:

    “Stav i savet Ep. Artemija Srbima o “briselskom sporazumu”
    in Srbija / on 11/05/2013 at 10:31 am /
    Srbi na Kosovu i Metohiji ne smeju pristati na izdaju KiM na koju je
    političko vođstvo u Srbiji već pristalo. Stav Srba sa Kosova i Metohije
    treba da bude da vlast u Srbiji može da čini šta god hoće, ali Srbi sa
    Kosova i Metohije na to ne smeju da pristanu i tako kao nedužni narod
    prihvate na svoja pleća odgovornost ove nacionalne i istorijske izdaje.
    Episkop Artemije“

    Dragan Slavnić

  4. Eeeeeeeeeeeej, shta se onu u Nevjorku trese?
    Jesul bombe il su uragani,
    Nit su bombe, nit su uragani,
    No je Maljo bonove primiJo,
    Nakrko se cizburgera socnih,
    Pa usnuo u duboki sanak,
    Hrce Maljo Nevjork se potresa,
    Kupi snagu za bojeve strasne,
    Kad izadje na megdan junacki,
    Da pogubi Luna Vidovdanca.

    Oooooj—ha!

    • A kad svanu svijetla zorica,
      Angel Malju poceo buditi:
      Diz se Maljo evo zora svice,
      Aj ustani, valja megdaniti,
      Eno Luna na Vidovdan stigo.
      Vako Maljo u snu govorio:
      Oj angele moja vjerna slugo,
      Josh bi malo u snu oturio,
      Deder vidji, sunce zaustavi,
      Dva sahata da se ne pomjera,
      I pruzder mi dvocu cizburgera,
      Da ih smazem, da snagu pvratim,
      Te ti dodji moja vjerna slugo,
      Kad se Maljo dobrano naspava,
      Ako li me ne poslusas slugo,
      Oba cu ti krila odrezati,
      Da svedocis drugim angelima,
      O junastvu Malja Petrovica,
      Donesder mi dvojcu cizburgera,
      I ne driraj snove u junaka.

      Oooooj-ha!

  5. Od googla, do fejsbuka, od medicine do avijacije amerika je u svemu najbolja i najveca. Najbolji i najznacajniji naucnici ovde ili studiraju ili se usavrsavaju, a vi budale sanjate o cizburgerima i socijalnoj pomoci. Najjadnije, ali najjadnije od svega je sto kad mi iz Amerike pricamo sa nekim iz Srbije i kwzemo sledece godine cu uraditi to, a za tri godine ovo…vama je to cudno i prva reakcija je da se tako u srbiji ne prica jer ne znate sta ce biti za pet dana a ne za tri godine. Tako da ovi stihovi jesu budalama kao Lune smesni, ali su oni pokazatelj koliko je UdBA srozala intelektualni nivo srbije na prostakluk i ljubljenje gozova usranoj prokletoj Rusiji. Koja ste vi beda a mozda ste i zasluzili sve to

  6. U Nevada pustinji firma Hyperloop one testira sistem koji ce povezivati gradove brzinom i cak duplo vecom od aviona i 3-4 vecom nego brzi vozovi po francuskoj i japanu. To je nesto moguce samo u zemljama sa enormnom kolicinom ulagackog kapitala. Amerika je svetlosnim godinama ispred svih tako da ovo komunisticko lupetanje o cizburgerima iako nike vredno paznje, samo pokqzuje koliko UdBa zaglupljuje Srbe i Srbiju kad uopste postavlja debatu dali je srbiji bolje u saveznistvu sa amerikancima ili bednim rusima (kojima je arbija uvek bila zadnja tupa na svirali).
    I lune sigurno zna od svojih americkih cinkarosa da ovde svaki grk zna da mu je arbija najbliza a da 8 od 10 rusa za srbiju nisu ni culi ili i dalje misle na Tita i Jugoslaviju.

      • Eeeej, shta se ono u Nevjorku zbiva,
        Jal su Irme, jal strasna tornada,
        Nit su Irme nit strashna tornada,
        No to zijeva Maljo Petrovicu,
        Zijeva Maljo, Nevjorka potresa.
        Kad se Maljo dobro izijevao,
        Dozivao angela cuvara,
        Pa sve vako angelu zborio:
        Slugo vjerni angelu cuvaru,
        Justos mi je nashto na um palo,
        Kazuj meni moja vjerna slugo,
        Kolika je u mene riznica,
        Koliko sam blaga ushtedio,
        Za sva ljeta u tu Ameriku.

        Odgovara angele chuvaru:
        Gospodaru Maljo Petrovichu,
        Vako toji velika riznica,
        Jedan dolar stotinu cenata,
        Svaki cenat jedan angel chuva,
        Jedan dolar stotinu angela,
        Niki dan sam prebrojavo vojsku,
        U mene je pola legiona,
        U mene je shest iljad angela,
        Svaki angel jedan cenat chuva,
        Jedan dolar stotinu angela,
        Shesdeset je u tebe dolora,
        Toliko je u tebe bogatstvo,
        A chuva ga pola legiona!

        Josheje u me triju pobratima,
        Svaki od njih nad bonom strazari,
        Triju pobra, triju vauchera,
        Tolika je u tebe riznica!

        Vako maljo angelu zborio:
        Slugo vjerni, angelu chuvaru,
        Zovnider mi pedeset angela,
        Nek donesu sachuvano blago,
        Neshto sam se justros rastuzio,
        Potroshicu 50 cenata,
        Potroshicu i zao mi nije,
        Velika je u mene riznica!

        Ooooojjjj-ha!

  7. jezik ti je neka pateticna mesavina crnogorcine, bosanstine….i kao sad ti mislis da si neka faca. Kao sad si ti neki madras iz naroda, Lune ti si budala…..najobicnija. Ne zonas dve recenice da sastavis…i ti bi da se nadvlacis sa amerikom….rekoh ti, polputo bi te ne ja, nego neki americio srednjoskolac samo dve srpske knjige da procita…..jos cemo se mi ganjati oko holokausta, i onih insinuacija za tunguske….

      • Oj angele moja vjernaslugu,
        Zovnider mi pedeset angela,
        Nek donesu pedeset cenata,
        Zovinder mi i dva heruvima,
        Da donesu silne vauchere,
        Idem danas jesti chizburgere,
        A poslecu u kafanu vajnu,
        Da popijem procijedjenu kafu,
        Da se i ja ka choek osjetim,
        Vilika je u mene riznica,
        Potroshicu pedeset cenata,
        Da razgalim u junaka dushu,
        U ovome raju zemaljskomu.

        Tad povika angele chuvaru:
        Dolaz vamo svijetli angeli,
        Vas pedeset prinesite blago,
        Gospodar se na put dalek sprema,
        Pobratimi svijetli heruvimi,
        Vas dvojica sa lijeve strane,
        Ispeglajte vachere mocne,
        Danas gazda razgaljuje dushu,

        Ooooojjj-ha!

        • Kad se Maljo iz kafane vrati,
          Dozivashe angela chuvara:
          Slushaj vamo moja vjerna slugo,
          Danas mi se srce omekshalo,
          Zvala me je moja seja Dana,
          U veliku nevolju zapade,
          Moracu joj nekako pomoci,
          Zvnider mi do dvjesta angela,
          Nek donesu svaki svoje cente,
          Velka je u Malja riznica,
          Da poshaljem mojoj sesji Dani,
          Dva dolara u nevolji grdnoj!
          Tad povika angelu cuvare:
          Slushaj vama, svijetli angeli,
          Postrojte se vas dvesta sa desna,
          Donesite svaki svoje cente,
          Dvjesta centi, dva dolara svijetla,
          To ce blago Dani u Srbiju,
          Slati pobro za nevolju ljutu!

          Ooooojjj-ha!

    • Srednjoskolac, mudolovac,je osposobljen,da radi na pumpi,i skuplja pikavce ubazenima….nista vise…cuci na birou,..eka postara i socijalnicek !!

  8. Da Lune, od onakve vase “junacke” proslosti gde ste pse razapinjali na krstove, spali ste na to da imate nikove pa da sirite zaglupljivanje. Sovjetija pukla, zing. Draza rehabilitovan zing….zastava sa Krunom…zing…..himna Boze Pravde…zing……Kalabic rehabilitovan zing…..pukli ste picko komunisticka, pulk ste. Srbija je jednom nogom u NATO-u i tad vas i ovakvih nikova nice biti Lune, u slim tvojim pro[pagandno-udbaskim verzijama….majmuncino jebo te Tito u tu gluau face crvenu

    • Maljevicu,socijalni slucaju,lepo ti je rekao onaj,da je za tebe malj,luksuzni proizvod.
      Usro si se odmah pa zapretio sa FBI.
      Ahahaha,budaletino smrdljiva.
      Nabildovani kretenu,zapretio si da ces zvati izraelsku ambasadu,ahahaha,skote
      Msrs u red za topli obrok,FREE TAX,i ako osetis nesto tvrdo iza,u predelu donjeg dela ledja,to nije americka podrska,to je crnacka drska.
      Maljevicu,posto ti je draze anericko govno,od ruske torte,prepustam te uzivanju…
      JEDI GOVNA MALJEVICU.

  9. meni su pokušali da ukradu nick na twetter-u ali sam promenio password pa sad obilaze kao mačka oko slanine hehehehe…..
    na Vidovdanu toga nema i to je veliki minus jer svako može da koristi nick onog drugog pa dolazi do konfuzije u tumačenju komentara..

    • nema privatnog mišljenja na potralu…..
      svako može da glumi nekog drugog da bi mu napakostio koristeći njegov nick….
      to nije za pohvalu i trebalo bi da administracija portala uvede autentifikaciju korisnika preko Email-a…..
      to je najjednostavniji način da komentar pod određenim nickom bude zaista odraz korisničke zaštite a ne da svako glumi svakog i da se budalira pod njegovim imenom..

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here