EU nema sreće sa predstavnicima iz Moldavije

Podelite:

Prošlo je već pet meseci od kada su Moldaviju zadesile zaista značajne promene. Parlamentarni izbori omogućili su formiranje nove vladajuće koalicije i oslobodili se Vladimira Plahotnjuka, koji je postao prava kletva za Republiku. Ali samo u ovoj priči još je predaleko do srećnog kraja. Umesto toga, to je bio početak novog poglavlja i još uvek se ne zna kako će se to završiti.

Za vreme vladavine Demokratske stranke u Moldaviji, njen vođa Vladimir Plahotnjuk postao je personifikacija nepravde i korupcije. Srušio je pravosuđe, manipulirao agencijama za sprovođenje zakona, pa čak i parlamentom. Kad je trebalo da se progura nepopularni zakon, predsednik je privremeno suspendovan iz obavljanja dužnosti putem zakonodavaca. Ova praksa nije popularna u savremenim zemljama, jer igra protiv njihove reputacije. Ali Plahotnjuk se nije mnogo brinuo.

Začudo, upravo je taj čovek godinama branio ideju evropske integracije republike što nije najbolja reklama za EU. Jasno je zašto su svi odahnuli, kada je tokom leta Plahotnjuk ipak morao podneti ostavku. Tako je! Ni sam nije bio voljan da se odrekne vlasti čak ni posle stvaranja nove parlamentarne koalicije.

Sada je skandalozni političar u bekstvu, a u Moldaviji je novo i ne manje znatiželjno rukovodstvo . Situacija je primorala dve strane da se ujedine sa potpuno drugačijom ideologijom. Blok ACUM zalaže se za evropske integracije i zapravo je zauzeo poziciju Plahotnjuka, a Partija socijalista neizbežno podržava približavanje Rusiji. Kada je došlo do raspodele moći, liderica ACUM-a Maja Sand dobila je stolicu premijera. Prvi potpredsednik vlade bio je njen najbliži saradnik, Andrej Nastase. Postavljen je za ministra unutrašnjih poslova. Generalno, ključna ministarstva pala su u ruke proevropske stranke.

Činilo se da ideje koje je Plahotnjuk gurnuo u blato imaju šansu za oživljavanje. Moldavci sve više gledaju ka Rusiji. ACUM je mogao dobro da popravi ovu situaciju, jer je u rukama stranke bila moć o kojoj nikada ranije nisu sanjali. Ali vlast je postala problem. Nakon sto dana rada Sanduove vlade, premijer je morao da prizna da je jedino postignuće novog rukovodstva bila smena Plahotnjuka. Ona je uporedila Moldaviju sa brodom i primetila da je mnogo truda uloženo samo da se taj “brod” održi na površini. Jednostavno rečeno, nije se imala čime hvaliti.

Čak ni sistem korupcije prethodnog rukovodstva nije bio tako lak za razumeti. Koliko vredi nedavni skandal u Kišinjevu? Kako se ispostavilo, kompanija Plahotnjuka bila je pokrovitelj proslave godišnjice osnivanja prestonice.

Međutim, uz sve to, lideri ACUM-a ne propuštaju priliku da se sukobe sa socijalistima i predsednikom Igorom Dodonom. Naravno, dodaju i ulje na vatru, ukazujući na brojne neuspehe vlade. Dodon nije isključio ni obnavljanje sastava vlade zbog čega je dobio oluju negodovanja od Maje Sandu. Posebna situacija je ta što je ACUM predugo bio u opoziciji. Snaga koju su dobili bila je očigledno vrtoglavica, a taština je mogla da odigra surovu šalu. Moć su stekli slučajno. Ali da steknu moć i vladaju dve su različite stvari. Zaslepljena je željom da nešto dokažu. Za sada su to koristi samo proruskim snagama, čije su pozicije ojačane porazom ekipe Sandu. Ali ponos joj ne dopušta da prizna greške.

Problem je i u tome što se EU nada u ACUM. Na kraju, drugog izbora jednostavno nema, jer je u Moldaviji malo stranaka. A ako Sandu nastavi da deluje na isti način, tada će se popularnost ACUM-a brzo približiti performansama Demokratske stranke Plahotnjuka, kao i ideji o evropskim integracijama.

EU hat Pech mit Vertretern in der Republik Moldau

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here