(ФОТО+ВИДЕО)Трећа Конференција о регионалној стабилности у КЦНС

Поделите:

У препуној сали клуба „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада  данас, 30. септембра 2019. године, одржана је трећа Конференција о регионалној стабилности.

Конференција коју је идејно осмислио директор Културног центра, Бојан Панаотовић, а отворио члан Градског већа за културу Далибор Рожић, привукла је бројну публику која је желела да о добросуседству и сарадњи у региону чује ставове угледних учесника са бившег простора СФРЈ.

У дебати су учествовали: новинар Index.hr Гордан Духачек, др Драган Марковина из Сплита, др Сара Шпелец из Марибора, дипломата из Београда др Зоран Миливојевић и директор Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију из Новог Сада, Ратко Бубало. Модератор је била мср Марија Стојковић, сарадница Културног центра Новог Сада. Конференцији су присуствовали директор Хрватског куллтурног центра из Новог Сада, Драган илић и директор Српског културног центра из Вуковара Срђан Секулић.

Поздравну реч учесницима и публици упутио је директор КЦНС Бојан Панаотовић рекавши да је градоначелник Новог Сада Милош Вучевић који је, како је било планирано, требало да отвори конференцију, спречен због обавеза у Београду, али да је послао поруку учесницима скупа да снажно подржава идеју о регионалној  стабилности, сарадњи, мултикултуралности и нормалности.

Панаотовић је, затим, подсетио да је музичар Џони Штулић својевремено рекао да ко не памти – изнова проживљава и изразио наду да добро сви памтимо шта су 90 – е године донеле у погледу братоубилачког рата, несрећа и крвопролића.

-Наша идеја водиља је да овом Конференцијом говоримо у прилог миру, добросуседству и сарадњи и да позовемо  „крем“: интелектуални, морални и елиту у сваком другом смислу да говоре о сарадњи и добросуседству -казао је Панаотовић, додавши да су га неки наши и хрватсти портали назвали „Гвардиолом у најнегативниијем смислу“, јер је на Конференцију позвао ове личности.

– Али ако то кажу екстремисти, значи да сам направио сјајан избор одабравши ове врсне интелектуалце. Наредни пут ћемо позвати и неког математичара и статистичара који треба да докаже људима у региону да питање суживота није апстрактан појам, већ је то бољитак за сваког грађанина у региону – нагласио је директор КЦНС, додајући да тамо где се људи гледају преко нишана, тамо где је немир, тамо нема ни економског напретка.

Отварајући Конференцију за регионалну стабилност, члан Градског већа задужен за културу Далибор Рожић казао је да je  веома добро да конференцију са темом о добросуседству, сарадњи и стабилности имамо управо у Новом Саду, граду познатом по мултикултуралности и суживоту, граду који је поносан на своје различитости.

–Регионална стабилност је предуслов за политичку, економску, културну и сваку другу стабилност. Наравно, за толеранцију и разумевање залаже се свако хумано друштво, али да бисмо те вредности и достигли морамо, пре свега, да се добро разумемо, да се поштујемо и да негујемо културу дијалога  – рекао је Рожић.

Он је, затим, нагласио и да је веома добро што се оваква конференција одржава у установи културе, јер „култура није нека издвојена сфера друштва“. Она, како је рекао, повезује људе, јача осећај припадности заједници и формира идентитет.

-Сарадња у ресору културе, када је Нови Сад у питању, може да буде успешна, јер ми јесмо град који се позиционирао као центар културе не само у Србији него и у региону. У 2021. години Нови Сад ће бити Европска престоница културе и добро је да се овде говори и о култури дијалога – рекао је Рожић и прогласио Конференцију о регионалној стабилности отвореном.

Сводећи закључке овогодишње Конференције, др Драган Марковина из Сплита казао је да смо неретко сведоци повратка реторике из деведесетих и подизања тензија, не само медијских, али да је он уверен да ситуација међу људима уопште није тако лоша.

– Ситуација је с те стране много боља него што изгледа просечном конзументу медија. Треба прекинути константно вртење прича у круг које су довеле до рата, које су се догодиле у рату и које су оставиле трауматичне последице по све нас. Нико не тврди да је потребно све заборавити и потиснути, али морамо отворити тему о томе како живимо данас и како ћемо живети сутра, јер ови простори су напросто упућени једни на друге. Имамо заједничку прошлост, језик којим говоримо без потребе за преводиоцем, заједничко културно наслеђе – рекао је др Марковина нагласивши да свако треба да пође од себе, јер без властитог ангажовања и иницијативе не можемо очекивати да се било шта промени.

По мишљењу др Зорана Миливојевића, дипломате из Београда, ствари се на глобалном нивоу компликују, а горе по нас је то што и нас узимају у обзир у тој борби за позицију и утицај.

– Постајући део те глобалне политике, ускраћени смо за слободу да своју судбину креирамо на начин који би нам највише одговарао. Ми смо, хтели не хтели, постали простор за који се велике силе боре. Ако сте ви актер тога, не зато што хоћете, него зато што сте ту, на том простору и што се то на вас односи – онда то није добра клима у којој ми сада покушавамо да нађемо излаз и да говоримо о стабилности – казао је др Миливојевић.

Новинар Index.hr Гордан Духачек сматра да је кључни проблем у свему политика екстремног суверенитета и да сам суверенитет може имати и добре и лоше последице – питање је како се користи.

– Хрватска је схватила да проблеме које има неће решити Европска унија. Ни проблеме Србије неће решити Унија. Решење мора доћи из политике унутар саме државе Србије – суверенистичком политиком. Због неспособности међусобног договора да се делује и да се реагује као суверени актер у односу на другог чији се суверенитет поштује, детаљно се делегира на неку следећу инстанцу која би проблем требала да реши – казао је Духачек и додао да би напретка у региону било када би све државе бивше Југославије почеле једна другу да третирају као суверене државе.

Др Сара Шпелец из Марибора нагласила је да је већ трећи пут у двадесетом веку освануо тренутак ослобођења Словенаца од тешких ланаца, фиће, југа, стојадина, али да су и даље без милости опседали хрватско море, жалећи што више није њихово.

-Полако се почео отварати простор у баснословну Европу, коју су нам главама у торбама изборили наши борци за осамостаљење. Тада се родио век нарцизма малих разлика, у коме су се наши испреплетани језици развезали и раскинули, и почели живети самосталан живот – казала је Шпелец и навела пример постјугословенског егзорцизма- из хрватског језика истеривани су србизми, из словеначког кроатизми, које су лингвистички чистачи језика проналазили чак и у општесловенској речи – месец, и тиме потврдили да су озбиљни месечари.

Директор Хуманитарног центра за интеграцију и толеранцију из Новог Сада Ратко Бубало рекао је да је регионална стабилност толико потребан, а опет сизифовски циљ.

-Стабилност је на овим просторима једна од најфреквентнијих речи, а добила је политички декоративно значење. Питање свих питања је шта је све потребно урадити да би се успоставила и учврстила регионална стабилност. Бивша СФРЈ је функционисала као заједница људи вишеструких идентитета, где се човек у релативној хармонији осећао као припадник различитих заједница, те поносно припадник и Европе и света – казао је Бубало.

Он је, затим, додао да су националисти срушили Југославију с циљем да њихови народи живе у територијално заокруженим државама,а да тај циљ не само да није остварен, већ је распадом Југославије учињен корак назад.

– Више нико не живи у једној држави, ни Срби, ни Хрвати, ни Бошњаци, и зато регион не стоји на стабилним ногама. Ми морамо да трагамо за отварањем перспектива у миру и стабилности, а не од носталгичног пројектовања односа какви су некад били – закључио је Бубало.

Фото: Милица Стојанац

КЦНС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here