Горан Николић: Актуелни економски индикатори и перспективе раста економија еврозоне

Поделите:

др Горан Николић 1

виши научни сарадник

Институт за европске студије, Београд

АКТУЕЛНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАСТА ЕКОНОМИЈА ЕВРОЗОНЕ (ЕУ)

Резиме: У свом априлском извештају 2017, ММФ прогнозира скроман опоравак у Еврозони 2017-2018. Раст ће бити подстакнут благо експанзивном фискалном политиком, побољшаним финансијским условима, слабим евром, те ‘спилловер’ ефектом услед вероватног фискалног стимуланса у САД. Средњорочни изгледи за еврозону остају релативно слаби, на шта утиче очекивани спор раст продуктивности, негативни демографски трендови, те у неким земљама нерешени проблеми јавног и приватног дуга, са високим нивоом тешко наплативих кредита. Очекивани просечни раст БДП за период 2017-22 износи скромних 1,6%. Пројекције ММФ указују да ће стопа инвестиција незнатно расти у раздобљу 2017-2022. (на око 21% БДП), да ће раст волумена извоза и увоза просечно износити око 4%, док ће се незапосленост на нивоу Еврозоне благо смањивати и достићи 8,1% на крају пројектованог периода.

Инфлација у еврозони се убрзала достигнувши највиши ниво у четири године (2% у фебруару 2017), непосредно изнад циља који је поставила ЕЦБ. ЕЦБ ће наставити да води изузетно експанзивну монетарну политику, са политиком каматних стопа око или испод нуле.

Раст у Немачкој, која је највећа економија Еврозоне, ће остати стабилан, са просеком од 1,5% у 2017-21. Помак немачке привреде у правцу већих инвестиција и приватне потрошње ће обезбедити подстицај и за земље централне и источне Европе.

Кључне речи: Еврозона, пројекција, 2017-22, БДП, раст.

После релативно спорог глобалног економског раста 2016. IMF (2017) очекује убрзање 2017. и 2018, посебно у земљама у развоју. Раст у Еврозони биће скромних 1,6% 20172018 (у Италији тек 0,7% и 08%), у САД 2,3% и 2,5%, у Јапану 0,8% и 0,5%, Русији по 1,4%, у Кини 6,6% и 6%, у Индији 7,2% и 7,7%, те Бразилу 0,2% и 1,5%. Охрабрују пројектовани фискални стимуланси у САД и Кини. Дугорочне каматне стопе су знатно порасле од августаСАД за 1 п.п.). Главни негативни ризици су политика Трампа, тј. његове глобалне последице, пре свега евентуални раст протекционизма (раст ограничења глобалне трговине и миграција успорава раст продуктивности и БДП). Поред тога, опасност је и раст популизма и криза ЕУ, могуће ‘затезање у глобалним финансијским условима, евентуално знатније успоравање у Кини, те повећане геополитичке тензије.

Сестринска фирма лондонског The Economist-a, Economist Intelligence Unit – EIU (2017), у пројекцији финализованој 15. маја 2017. указује да ће се глобални економски раст у 2017. убрзати.2 Просечна цена нафте (Брент) биће 54,2 долара за барел у 2017, те 55,1 долара у 2018. Глобална инфлација убрзаће на 4,5%, после 3,8% 2016. По ЕИУ, политички ризик ће остати изражен у Европи, што је повезано и са иступањем Британије, која је крајем марта активирала члан 50 Лисабонског уговора, односно покренула почетак разговора о напуштању ЕУ.

Скроман опоравак Еврозоне

IMF (2017а) прогнозира скроман опоравак у Еврозони 2017-2018. Раст ће бити подстакнут благо експанзивном фискалном политиком, побољшаним финансијским условима, слабим евром, те ‘спилловер’ ефектом услед вероватног фискалног стимуланса у САД (остаје ризик политичке неизвесности). Средњорочни изгледи за еврозони остају релативно слаби, на шта утиче очекивани спор раст продуктивности, негативни демографски трендови, те у неким земљама нерешени проблеми јавног и приватног дуга, са високим нивоом тешко наплативих кредита. Очекивани просечни раст БДП за период 2017-22 износи скромних 1,6%.

Пројекције IMF указују да ће стопа инвестиција незнатно расти у раздобљу 2017-2022. (на 20,9% БДП), да ће раст волумена извоза и увоза просечно износити око 4%, док ће се незапосленост на нивоу Еврозоне благо смањивати и достићи 8,1% 2022. Раст у Немачкој, која је највећа економија Еврозоне, ће остати стабилан, са просеком од 1,5% у 2017-21. Помак немачке привреде у правцу већих инвестиција и приватне потрошње ће обезбедити подстицај и за земље централне и источне Европе.

Табела 1.

Главни макроекономски показатељи Еврозоне

(са пројекцијама до 2022.)

1999

2008

2016

2017

2018

2019

2020

2021

2022

Раст БДП

3.0

0.4

1.7

1.7

1.6

1.6

1.5

1.5

1.5

БДП текући $, милијарде

7,125

14,178

11,879

11,729

12,044

12,422

12,822

13,192

13,615

стопа инвестиција

22.8

23.6

19.9

20.0

20.2

20.3

20.5

20.7

20.9

стопа националне штедње

23.3

22.9

23.9

23.7

23.9

24.0

24.2

24.3

24.4

инфлација, просечна годишња

1.2

3.3

0.2

1.7

1.5

1.6

1.8

1.9

1.9

раст волумена увоза роба и услуга

7.4

0.3

4.0

4.1

4.1

4.2

4.2

4.1

4.1

раст волумена извоза роба и услуга

5.3

0.6

2.9

3.9

3.9

4.0

4.0

3.9

3.9

незапосленост, стопа

9.8

7.6

10.0

9.4

9.1

8.8

8.5

8.3

8.1

запосленост (2005=100)

93.7

104.7

104.7

105.9

106.8

/

/

/

/

Фискални приходи, % БДП

45.9

44.4

46.3

46.3

46.3

46.2

46.2

46.2

46.2

Фискални расходи, % БДП

47.4

46.6

48.0

47.8

47.4

47.0

46.8

46.6

46.4

Бруто јавни дуг, % БДП

70.4

68.6

91.3

90.1

88.6

86.6

84.5

82.2

79.9

ПБ ($, милијарде)

-138.6

-172.9

399.8

347.2

355.8

368.4

378.4

379.3

379.6

ПБ, % БДП

-1.9

-1.2

3.4

3.0

3.0

3.0

3.0

2.9

2.8

Извор: IMF, Април 2017 (‘online’ база података).

Инфлација у Еврозони се убрзала достигнувши највиши ниво у четири године (2% у фебруару 20173), непосредно изнад циља који је поставила ЕЦБ. Флеш процена EUROSTAT-а указује да ће међугодишња инфлација у априлу 2017. порасти на 1,9%4 са мартовских 1,5%. Очекује се да ће просечна инфлација у Еврозони порасти на око 1,7% у 2017. са тек 0,2% 2016, што делимично одражава ефекте раста цена енергије и хране. Просечна инфлација ће тек постепено прићи циљу ЕЦБ, и то 2022, када ће достићи 1,9%. Базна инфлација остаће ниска.5 Реалистично је да ће ЕЦБ наставити да води изузетно експанзивну монетарну политику, са политиком каматних стопа око или испод нуле. Поред тога, наставиће се програм обилног рефинансирања у циљу подстицања банака да позајмљују више новца, уз наставак куповине обвезница у вредности од 80 милијарди евра месечно (са смањивањем тог износа тек од 2018). ЕЦБ је неће битније мењати базну камату пре 2021. 6

У неким деловима Европе, циклични опоравак производње, запослености и инфлације остаће непотпун услед великог терета ненаплативих кредита (NPL). У одсуству више заједничких напора да се очисте биланси, односно консолидује банкарски систем, те покрену реформе за повећање продуктивности, ове економије ће се суочавати са ниском инфлацијом и недовољним инвестицијама.

Све ово указује на ургентност структурних реформи, док би ЕЦБ требало да одржи експанзивну монетарну политику, будући да значајан број економија еврозоне функционише испод свог потенцијала. Дакле, приоритети су: убрзати унапређење биланса банака, тј. решење проблема неквалитетних кредита; увођење заједничког осигурања депозита, односно банкарске уније; доношење програма за заједничке ефикасније фискалне мере; увођење веће централизацију инвестиција у јавну инфраструктуру што ће ублажити проблем мањка тражње; настављање реформи на тржишту рада неопходне за подстицање пословне динамику и подизање стопе учешћа радне снаге (што обухвата и интеграцију избеглица са блиског Истока у радну снагу).7

Најновији економски показатељи Еврозоне и ЕУ

Прелиминарна (сезонски прилагођена) процена међугодишњег раста БДП у првом кварталу 2017. за Еврозону износи 1,7% (1,9% за ЕУ28), што је тек за 3,4%, односно 4,7%, више у односу на прекризни ниво.8 Индустријска производња (календарски и сезонски прилагођена) је у фебруару 2017. у Еврозони била виша за 5,6% ако се 2010. посматра као базна (раст за ЕУ је 6,8%), што је још увек око 7% мање него истог месеца 2008.9

Производња грађевинског сектора Еврозоне је у фебруару 2017. била већа за 7,1% међугодишње (а ЕУ за 5,2%). Ако је 2010. базна онда је грађевинарство Еврозоне још увек 3% у паду у фебруару 2017 (ЕУ је практично на нули), док је паду односу на фебруара пре девет година чак око 25%.10 Индекс цена некретнина порастао је за 4,1% у последњем кварталу 2016. међугодишње на нивоу Еврозони (и 4,7% у ЕУ).11

Стопа запослености особа од 20 до 64 године у ЕУ достигла је 71.1% ин 2016 (код мушкараца 76,9%; жена 65,3%), што је раст у односу на 70,1% 2015 (ЕУ таргет за 2020 је 75%). Претходни највиши ниво био је 2008 (70.3%).12 У марту 2017. сезонски прилагођена стопа незапослености износила је 9.5% у Еврозони (а била је 10.2% годину дана раније) и 8% у ЕУ. То је најнижа стопа незапослености за Еврозону од априла 2009, за ЕУ од јануара 2009.13

Просечни трошак по радном сату у ЕУ (без аграра и јавне администрације) био 25.4 евра, а у Еврозони 29.8 евра 2016. Најнижи трошак по радном сату забележен је у Бугарској (4.4), Румунији (5.5), Литванији (7.3), Летонији (7.5), Мађарској (8.3) и Пољкој (8.6), а највиши у Данској (42), док је у Француској износио 35.6 евра. У индустрији, Просечни трошак по радном сату износио је 26.6 за ЕУ, те 32.6 за Еврозону (у услугама 25.8 и 28.7, а грађевинарству 23.3 и 26.1 евра респективно).14 Иначе, раст просечних трошкова по радном сату током 2016. износио је 1.6% у Еврозони и 1.7% у ЕУ.15

Робни извоз Еврозоне у фебруарy 2017. износио је 170.3 милијарди евра, што је међугодишњи раст од 4%. Робни увоз (из остатка света) износио је 152.6 милијарди евра (међугодишњи раст од 5%). Ове је један од најбољих показатеља будући да је у последњих 10 година реални раст извоза и увоза нешто већи од 50%. Трговина међу чланицама Еврозоне (која грубо чини половину укупног извоза и увоза; другу половину чине екстерни извоз и увоз) порасла је 5%, на 149.1 милијарди евра у фебруару 2017.16 У 2016. САД (са 610 милијарди евра, или 17.7% робне трговине ЕУ) и Кина (са 515 милијарди евра, или 14.9%) наставили су да буду два главна трговинска партнера ЕУ (у Кину иде 10% извоза ЕУ, а из Кине долази чак 20% увоза, док у САД одлази 21% извоза ЕУ и долази 14% увоза ЕУ). Следе Швајцарска са 7.6%, Руссиа са 5.5%, Турска са 4.2% и Јапан са 3.6%. Удео Кине се триплирао од 2000 (када је износио 5.5%), док се улешће Русије од 2013 скоро преполовило, као и Јапан у односу на 2000.17

Волуме трговине на мало у марту 2017 међугодишње је порастао 2,3% у Еврозони и 2,5% у ЕУ28. Ако као базну узмемо 2010. онда дефлационирани календарски и сесонски прилагођен раст волумена трговине на мало износи 6% (8,9% за ЕУ), док је пораст у односу на март 2008. близу 4%, односно 6% за ЕУ. Генерално, врло скроман пораст за 9 година, што је последица Велике рецесије.18

У 2016, у односу на 2015, фискални дефицит и јавни дуг су опали као удео у БДП у Еврозони (са 2.1% 2015 на 1.5% 2016, тј. 90.3% на 89.2% БДП) и ЕУ (са 2.4% на 1.7%, односно са 84.9% на 83.5% БДП).19

Дугогодишњи проблем спорог раста и релативног опадања Еврозоне и ЕУ

ЕУ и Еврозона последњих девет година бележе врло спор раст, са изгледима да се такав тренд настави дугорочно. Проблеми су почели знатно раније; већ од 1975. ЕУ 15 има за 1 п.п. нижи просечни раст од САД (дивергенција). Већина земаа ЕУ има високе јавне дугове и велике фискалне дефиците, али основна ствар која разликује економије које су у тешкој кризи од осталих привреда ЕУ јесте висина спољнотрговинског (или тачније платнобилансног) дефицита, где ’предњаче’ периферне земље ЕУ, тзв. PIIGS (Португал, Италија, Ирска, Грчка, Шпанија), али све више и Француска

Неразборито и ултра јефтино кредитирање од почетка 21. века је годинама прикривало слабост, односно смањењу компетитивност европске индустрије, али је с почетком кризе дошло до изражаја. Значај ЕУ као инвеститора, такође, опада од почетка кризе, а исти случај је и са учешћем ЕУ у глобалној трговини (од 2000. ЕУ у укупном светском робном извозу опада са 18,2% на 14% 2015). Поред тога, криза сувереног дуга натерала је европске земље да мењају начине функционисања токова новца и такође, макар само симболички, умањила углед ЕУ као пожељног модела изградње наднационалног система и тиме смањила убедЉивост њеног наступа према спољном свету.

На графикону се види да је процењени БДП по куповној моћи ЕУ (IMF, 2017) нижи од кинеског и тек нешто виши од америчког. Оно што се може очекивати наредних година, имајући у виду трендове, је да ће се разлика у корист Кине повећавати, док ће САД престићи ЕУ (и ако рачунумо Британију као њен саставни део, што ће и бити до марта 2019) због нешто виших стопа раста.

Удео БДП ЕУ у глобалном БДП константно пада од 2000. (када је износио равно трећину) и после четвртинског удела 2013. пашће на петину 2018 (IMF, 2017). Кључни проблем ЕУ и Еврозоне, је опадање компетитивности њене индустрије, и то у корист источне Азије, пре свих Кине. Већина земаЉа ЕУ има високе јавне дугове и велике фискалне дефиците, док поједине земље имају и огромне платнобилансне дефиците. Значај ЕУ као инвеститора, такође, опада од почетка кризе, а исти случај је и са учешћем ЕУ у глобалној трговини (односно светском робном извозу), које опада са 18% 2000. на процењених 14% 2016. Поред тога, криза сувереног дуга натерала је европске земље да мењају начине функционисања токова новца и такође, макар само симболички, умањила углед ЕУ као пожеЉног модела изградње наднационалног система.

Ситуација за просечног грађанина Еврозоне је отежана и тиме што је део националног дохотка који се исплаћује радницима у паду од 1980-их. Овај тренд је генерисан напретком у технологији и глобалним интеграцијама (удео прихода од рада опада када плате расту спорије од продуктивности, а резултат је да се већи део додатног приноса иде ка капиталу. Пошто капитал има тенденцију да буде концентрисана у горњим крајевима дистрибуције дохотка, то повећава шансе да се подигне неједнакост прихода, што погађа огромну већину популације.20

Проблем огромног немачког трговинског суфицита

Немачки суфицит платног биланса износио је 2016. рекордних 270 милијарди евра или 8.7% БДП. Док Трамп напада Немачку за манипулисање евра, немачки трговински суфицит нема везе с тим. Немачка је деценијама водила политику јаке Deutche Mark, јер је желела да подстакне домаће извознике за одржавање конкурентности кроз иновације. Дакле, курс није разлог, већ захваљујући интеграцији глобалних ланаца вредности, индустријски извоз сада чине многе увозне компоненте, што значи да је ефекат кретања девизног курса на домаће цене и трговински биланс знатно смањен. Нпр. трговински суфицит Немачке са САД се једва променио, упркос промени курса евро-долар (са максималних 1,6 долара за евро курс је у 2016. пао на тек 1,04 долара за монету Еврозоне, да би се почетком јуна 2017. плаћало 1,12 долара за евро).

Немачка дугује свој извозни успех јакој тржишној позицији специјализованих производних шампионима. ПБ је одређен међугенерацијском штедњом (1/3 суфицита ПБ) и инвестиционим одлукама у Немачкој. Проблем је што је увоз Немачке сувише низак, због свог великог инвестиционог јаза. Немачка има једну од најнижих стопа јавних инвестиција стопа у индустријском свету. Њене општине, који су одговорни за половину свих јавних инвестиција, тренутно имају неостварене инвестиционе пројекте у вредности од 4,5% БДП-а; приватне инвестиције су ослабљене жељом многих немачких компаније да инвестирају у иностранству.

Јаз је резултат неуспеха политике – протекционистичке политике у сектору неразменљивих услуга. Дакле, треба дерегулисати сектор услуга. Поред тога, Немачка би требало да побољша своју дигиталну и транспортну инфраструктуру; задовољи потребу за квалификованом радном снагом; промени свој порески

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here