ХРАМ КОЈИ ЈЕ ИЗГРАЂЕН ИЗ ИНАТА – ЦРКВА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НА ЗВЕЗДАРИ

Поделите:

Скоро сви знамо или смо чули за католичку цркву Св. Антуна, која се пружа између Поп Стојанове и Брегалничке улице на Звездари. Са градњом цркве завршено је 1932. године. На том месту пре изградње од 1928. године (по неким изворима од 1926.), био је самостан босанских фрањеваца. Црква је грађена и завршена у јако кратком року. Управо та велелепна католичка богомоља је била главни “кривац” за почетак градње православне цркве у овом делу српске престонице. Наиме, у Голубачкој улици 10, у близини цркве Св. Антуна, живео Степан Ћосић са супругом Катарином. Гледајући фрањевце како дижу цркву, размишљајући дошао је до закључка како у целом том крају тј. цркве Св. Саве на Врачару па све до Цветкове кафане (данас пијаце) нема православне цркве. Неколико година раније, још за свог живота Патријарх Димитрије је одобрио фонд за изградњу Храма у том крају, али није било плаца.

Св. Стеван, 9. јануар, 1932.

На својој слави, Степан окупља своје пријатеље и виђеније људе, износећи им своја размишљања, предлаже да се започне са изградњом православне цркве у суседству. Његов предлог је прихваћан. Убрзо након тога су отишли по благослов и одобрење код Патријарха Варнаве, и одмах кренули на посао. Степан Ћосић купује кућу са плацем од Исака Бенсиона у Кајмакчаланској улици бр.55, и преноси власништво на Београдско-карловачку архиепископију. У одбор за изградњу су ушли Владимир Штерић-општински одборник, Сима Маринковић-пензионер, Видоје Ђерић -учитељ, Илија Савковић – свештеник, др. Воја Станисављевић – лекар, Божа Илић-свештеник, Драгомир Спасић -кафеџија, Љубица Станисављевић – домаћица и други. Основан је и Грађевински одбор и започета је изградња Храма.
Одмах по ископу земље за темељ звонаре пронађен је гроб незнаног војника. Породица Ћосић је на том месту о свом трошку сазидала малу гробницу на коју је постављена мермерна плоча са епитафом непознатом палом војнику.
Прва служба у цркви Покрова Пресвете Богородице одржана је 14. октобра, 1933. године. Освећење цркве извршио је Викарни Епископ Викентије Вујић. Храм је подигнут од новца из тестамента Патријарха Димитрија за изградњу храма (шест стотина хиљада динара) док су све остало прикупили верници и грађани. Највећи приложници Степан и Катарина Ћосић купили су и три звона за ову цркву као и скупоцену икону Покров Пресвете Богородице, коју је из Русије пренела бела емиграција.
Највећи приложник за изградњу православног Храма, Степан Ћосић упокојио се 1936. године (родио се 1870. у Винчи крај Београда), а супруга Катарина која је исте године рођена као и њен супруг у Малом Мокром Лугу, доживела је дубоку старост и упокојила се 1960. године. Обоје су сахрањени у порти Храма Покрова Пресвете Богородице са леве стране од улаза у цркву, док са десне стране је сахрањен први старешина Храма Протојереј Илија Савковић.

Приредио: Д. Опачић

Извор и грађа:
– Милан Мића Стаменковић – Београдска периферија код Цветкове кафане, Жагор (2003).

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here