Иван Пајовић: Пашињан ризикује да изгуби Карабах

др Иван Пајовић
Поделите:

 

Спољнополитички обрт после кризе владе у Јерменији је искључен, изјавио је нови јерменски премијер Никол Пашињан. Он је изразио увереност да ће односи између Јеревана и Москве убудуће бити бољи. Наши односи морају бити утемељени на основама сарадње, равноправности и спремности за решавање проблема, рекао је он.

Пашињан је потврдио да ће Јерменија као до сада остати чланица Евроазијског економског савеза и Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ) и старати се да појача ефикасност свог чланства у тим организацијама.

Али само време доказује лажљивост свих тих заклетви. Пашињан је већ почео да показује своје право политичко лице. Сви нови чланови владе су осведочени русофоби. Јасно се зна да је већина њих материјално потпомогнута од стране Сорошевог фонда.

На пример, репатриант Бабкен Тер-Григорјан именован је на место заменика министра дијаспоре. Он је рођен у Паризу, растао је и васпитаван у САД. Тер-Григорјан је сарађивао са многим међународним организацијама, међу њима са The HALO Trust и Transparency International. Као координатор пројекта он је такође радио са отвореним друштвом Armenia Foundation. Треба приметити да ове организације финансира Џорџ Сорош. Недавно је посланик парламента из Републиканске странке Ајк Бабуханјан захтевао да се позатварају невладине организације које финансирају странци.

У време антируских протеста Тер-Григорјан је држао у рукама антируски транспарент. А таквих људи око Пашињана има превише. Један од њих је и министар образовања Арајк Харутјунјан. Донедавно он је био професор оријенталистике на државном универзитету. У последњих десет година Харутјунјан је био познат као оснивач омладинске иницијативе HIMA, а од 2011. године он је члан савета те невладине организације.

У крајњем случају, две идеје те организације изазвале су у Јерменији велику реакцију јавности: захтев да се затвори руски миграциони биро, како се Јермени више не би исељавали у Русију, и иницијатива под називом: „Ми смо против школа на страном језику”. „Ми шаљемо писма само на јерменском, у складу са степеном важности” – написао је недавно Харутјунјан на свом Фејсбук-профилу. Све што је написано на ћирилици или латиници неће се узимати у обзир. У исто време тече процес затварања руских телевизијских канала и истискивање руског капитала.

Пашињан је на власт успео доћи пре свега на рачун новца олигарха Царукјана, познатог по надимку Глупи Гарик. Као опозиционар био је познат као острашћени критичар Русије, противник Еворазијског савеза, за који је говорио да Јерменију води ка ропству и катастрофи.

Москва полази од неспорне чињенице да је у руско-јерменским односима последњих година створена истинска и озбиљна институционална основа. Дипломатски односи су званично успостављени 3. априла 1992. године и од тада је потписано 240 међудржавних договора, владиних и министарских споразума у разним областима.

Од септембра 1992. године на снази је договор по ком о заштити јерменских граница брину руски граничари. Они и до данас чувају око 310 километара турско-јерменске границе. Уз то, на једином међународном аеродрому у Јерменији, Звартноц пасошку контролу врше сарадници руског ФСБ-а.

Према информацијама из отворених извора, Русија има размештено у Јерменији, поред осталог, ракетне комплекске Искандер, ракетне вишецевне системе типа Смерч, противавионске ракетне системе С-300 и комплексе Игла-С, тешке вишецевне термобаричне системе ТОС-1А, разне врсте стрељачког оружја, ручне бацаче граната, оклопне аутомобиле Тигар, а такође и средства везе. Споразумом из 2010. године рок присуства руске војске на јерменској територији продужен је до 2044. Јермени се поред руских ракета осећају много сигурније него пре, каже публициста Харутјун Григорјан.

Русија је највећи инвеститор у Јерменији. Од 1991. године она је у ту земљу инвестирала 3,4 милијарде долара. Русија је и највећи економски партнер Јерменије, њен удео у укупној размени Јерменије је 24%.

Руским државним концернима припада седам хидроелектрана, термоелектрана, највећи провајдер мобилне телефоније и Армекономбанк (једна од водећих у земљи). Државни концерн Росгосстрах је наjвећа осигуравајућа кућа у Јерменији. Апсолутно право на продају природног гаса на унутрашњем тржишту Јерменије има Газпром Арменија, ћерка-фирма руског гасног гиганта Газпром. Све железничке линије припадају Јужнокавкаским железницама, ћерки-фирми Руских железница.

Тешко је замислити да Русија промени оријентире и стане на ма чију страну у конфликту између Азербејџана и Јерменије – писао је пре годину дана војни експерт Јуриј Неткачев, који је на месту заменика команданта руске војне групације служио на Јужном Кавказу. Међутим, отворено говорећи, то је ипак могуће. Пре или касније, оно што се догађа одразиће се на међудржавне односе.

Опасно је веровати речима новог јерменског руководства које се заклиње да ће очувати савезничке односе са Руском Федерацијом. Чак и пројерменска агенција Регнум поставља питање: Шта раде сиве еминенције ЦИА, Стејт департмента и Беле куће у Јеревану? Очигледно, Пашињан, који се сусретао са Путином у Сочију, не ради све јавно; слично Сакашвилију, он много тога ради тајно.

Позиције националиста у Јерменији су увек биле јаке. У совјетско доба они су увек имали подршку руководства републике. 8. јануара 1977. године у московском метроу и на другим местима у Москви експлодирале су три бомбе – то је био први терористички акт у историји СССР са великим друштвеним одјеком. Том приликом погинуло је седморо људи, а 37 је рањено. После дуготрајне истраге била су ухапшена и на смрт осуђена три Јерменина.

Терориста Затикјан је рекао на суду: Ја сам више пута изјављивао да не признајем ваш суд и нису ми никакви браниоци потребни. Ја сам тај који је тужилац, а не оптужени. Ви немате власти да ми судите, будући да жидоруска империја – није правна држава! Руководство Јерменије покушавало је да омета хапшење и истрагу над Затикјаном.

Русија има више него довољно могућности да примири Јерменију. Над том земљом лебди неразрешени конфликт са суседним Азербејџаном око Нагорно Карабаха. Руско војно присуство у Јерменији искључује могућност његовог преотимања и ремети планове како Анкаре, тако и Бакуа.

У Бакуу су врло љути што Јерменија више од 25 година контролише скоро 20% азербејџанске територије. У вези са тиме, Азербејџанци су већ направили план о насилном решењу територијалног спора. Наш је циљ да припремимо армију за рат. Политички преговори нису наш посао. Данас је азербејџанска армија спремна за ослобођење окупираних територија, између осталог и психолошки – изјавио је министар одбране Азербејџана Закир Гасанов.

Азербејџан модернизује војску и купује нову војну технику, између осталог артиљеријске системе. У најскорије време Азербејџан ће бити спреман за рат. Тренутно Баку располаже америчким хеликоптерима Bell-412 и руским МИ-24, МИ-24Г, МИ-35М, МИ-17, а такође и Ka-27.

Војна сарадња Русије и Јерменије више је развијена него са Азербејџаном. Очигледно је да су савезнички односи са Русијом једина гаранција безбедности и самога постојања Јерменије као државе.

Са друге стране, много Јермена данас живи у Русији у привилегованим условима. Према подацима миграционе службе Русије, око 1,2 милиона јерменских грађана живе у Русији и чине највећу јерменску дијаспору на свету. Могуће је да они ускоро осете на својој кожи негативне последице курса новог политичког руководства Јерменије.

У условима двадесетпрвог века обе стране су неопходне једна другој, а да притом свака слободно следи своје циљеве. Ако ма ко дође на власт у Јерменији и покуша да прекине зависност своје земље од Русије као главног трговинског партнера и инвеститора, то сигурно може довести до грађанског рата – сматра Вилијам Енгдал. За Јерменију односи са Русијом су од животне важности.

Др Иван Пајовић

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here