Јереј др Угрин Поповић: Догодине у Призрену!

Поделите:

Чудне ствари обележавају ове дане. Сахранили су Душана, стали у одбрану Милице. Ипак, најновија песма Београдског синдиката је прво скинута са Јутјуба, а затим премештена на Рутјуб, да би се поново вратила на Јутјуб. Да, да не заборавимо, претучена су два Албанска младића, у сред Новог Сада. Један живи тамо, док је други мислио да се ту пресели баш из Призрена. Казали су му да тамо живе мирољубиви људи, и да нема међунационалних трвења. Чак га је и брат посетио, док је овај био у Ургентном. О свему овоме нас извештава „Блиц“, који је успео да ту срцепарајућу причу, његовог друга, објави чим пре.

Призрен. Ако бисмо играли „Слагалицу“, то би било решење једне колоне – Душан, БС, Шиптари у Новом Саду, и коначно решење – Призрен! Призрен, град који је био „царски“ у време Душана Силног. Призрен, назив најновије песме Београдског синдиката. Призрен, град у којем нема више Срба, али град из којег долази тај Шиптар да тражи посао у Новом Саду. Призрен, као најновији подсетник наше глупости и поводљивости. Призрен, као показање да је Нови Сад и даље Српски!

Можда није коректно, али је ипак крајње логично, и крајње човечно. Ако твој народ изврши окупацију једног дела (18%) територије, и притом изврши нечовечни злочин над живљем тог краја, и то два пута у пет година (1999, 2004), онда једноставно, не идеш у други по величини град те земље да тражиш посао. Једноставно, то не радиш. Није људски то радити, јер још се није ни „охладио“ јутјуб снимак шиптарског „хероја“, који руши крст са саборне цркве св. Ђорђа у Призрену, а ти долазиш из тог града, да тражиш посао овде!?! И још се чудиш, и јавно исповедаш. Не зна се ко је глупљи. Да ли онај који се исповеда, или гласило које ту исповест прима, док је савршено извесно који ће се то слој у овој земљи над тиме ишчуђавати! Да, то ће бити Јевропејци и другосрбијанци. Сви остали ће знати да то што су та два шиптара урадила није било човечно. Једноставно – НИЈЕ.

Ево, малог покуса. Молим вас, укуцајте на Јутјубу рушење цркве Св. Ђорђа у Призрену, и одгледајте то. Видите сву виртуозност млађаног Шиптара док кида крст са куполе храма. Одгледајте то, веома пажљиво. А онда, сасвим искрено, себи признајте да ли је то што су ова два Шиптара урадила било имало људски!?!

Не, није… а, зато ниједан Немац није ишао у Израел да тамо ради, или да се тамо одмара, или да се тамо диви културним садржајима тог поднебља, по завршетку Другог светског рата. Једноставно неке ране морају да зарасту. Нема то много везе са овим или оним интеграцијама колико са елементарном логиком и људским достојанством. Са човечношћу!!!

Мислите о томе…

Јереј др Угрин Поповић

Поделите:

2 Коментари

  1. Гусле – моћно оружије Добра!
    Гусле – моћно оружије Срба!

    “КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
    ПРЕД КОСОВСКУ БИТКУ

    Браћо драга из епохе ове
    Сјећате л’ се књиге Муратове
    Што но дође до Лазара Кнеза
    Да му царство на Косову преда?
    Сад Косову опет неман пријети
    Настоји га од Срба отети,
    Уз домаће гњиде и фукаре,
    Што га дају за прљаве паре.
    Покољењу што Косово чува
    Сад кнежевог треба благослова,
    А да Богом вазда га требаше,
    Да л’ би вако ишла пјесма ова:

    Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, у Бога се нада.
    Да је коме послушати сада
    Како кнеже Србе благосиља:
    ‘Ко је Србин и србскога рода,
    И од србске крви и кољена,
    Те долази на бој на Косово: .
    Бог му сваког добра подарио,
    А од руке све му родно било,
    И у пољу бјелица пшеница,
    И у брду винова лозица.
    Блага имо за сваког кољена!
    У кући му сва здрава дјечица,
    Свако мушко – јунак до јунака,
    Свако женско – дична србска мајка.
    Потомство му име проносило,
    Проносило, њим се поносило,
    Све докле је свијета и вијека!
    Поглавари, вође и кнезови,
    Сви јунаци, србски витезови,
    Част и слава нек вас увијек прате
    Који србско царство сачувате’„

    Станко из Канаде, војник по позиву и духу!

    Драган Славнић

  2. Разочаран сам текстом. Ово би могао бити текст просечног српског шовинисте. Не националисте. А нарочито не хришћанина, па још свештеника. Ниједне речи осуде за пребијање шиптарских младића у Новом Саду. При томе, медији доносе да је један од њих животно угрожен. И то за о. Угрина није нечовечно!? Стварно не разумем. Отприлике, смисао текста је: “Шиптари су нанели толико зла Србима на Косову и Метохији, па је ово што се десило двојици младића у Новом Саду нормално и очекивано”. Да, нечовечно је што су Шиптари радили Србима на Космету већ много деценија уназад, све до данас, нечовечно је и срамотно и богохулно то што су двојица младића рушила крстове на цркви. Али нечовечно је и много тога што су српске власти радиле Шиптарима одговарајући на њихове злочине. Нечовечно је и ово пребијање у Новом Саду. Нечовечно је и бити равнодушан према злу. Зло се не побеђује злом. Апостол Павле вели “побеђујте зло добром”.
    Мислите о томе, оче Угрине…
    П.С. На Јутјубу стоји да се ради о рушењу крстова на цркви светог Илије у Подујеву, не цркве св. Ђорђа у Призрену.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here