Jerej dr Ugrin Popović: Dogodine u Prizrenu!

Podelite:

Čudne stvari obeležavaju ove dane. Sahranili su Dušana, stali u odbranu Milice. Ipak, najnovija pesma Beogradskog sindikata je prvo skinuta sa Jutjuba, a zatim premeštena na Rutjub, da bi se ponovo vratila na Jutjub. Da, da ne zaboravimo, pretučena su dva Albanska mladića, u sred Novog Sada. Jedan živi tamo, dok je drugi mislio da se tu preseli baš iz Prizrena. Kazali su mu da tamo žive miroljubivi ljudi, i da nema međunacionalnih trvenja. Čak ga je i brat posetio, dok je ovaj bio u Urgentnom. O svemu ovome nas izveštava „Blic“, koji je uspeo da tu srceparajuću priču, njegovog druga, objavi čim pre.

Prizren. Ako bismo igrali „Slagalicu“, to bi bilo rešenje jedne kolone – Dušan, BS, Šiptari u Novom Sadu, i konačno rešenje – Prizren! Prizren, grad koji je bio „carski“ u vreme Dušana Silnog. Prizren, naziv najnovije pesme Beogradskog sindikata. Prizren, grad u kojem nema više Srba, ali grad iz kojeg dolazi taj Šiptar da traži posao u Novom Sadu. Prizren, kao najnoviji podsetnik naše gluposti i povodljivosti. Prizren, kao pokazanje da je Novi Sad i dalje Srpski!

Možda nije korektno, ali je ipak krajnje logično, i krajnje čovečno. Ako tvoj narod izvrši okupaciju jednog dela (18%) teritorije, i pritom izvrši nečovečni zločin nad življem tog kraja, i to dva puta u pet godina (1999, 2004), onda jednostavno, ne ideš u drugi po veličini grad te zemlje da tražiš posao. Jednostavno, to ne radiš. Nije ljudski to raditi, jer još se nije ni „ohladio“ jutjub snimak šiptarskog „heroja“, koji ruši krst sa saborne crkve sv. Đorđa u Prizrenu, a ti dolaziš iz tog grada, da tražiš posao ovde!?! I još se čudiš, i javno ispovedaš. Ne zna se ko je gluplji. Da li onaj koji se ispoveda, ili glasilo koje tu ispovest prima, dok je savršeno izvesno koji će se to sloj u ovoj zemlji nad time iščuđavati! Da, to će biti Jevropejci i drugosrbijanci. Svi ostali će znati da to što su ta dva šiptara uradila nije bilo čovečno. Jednostavno – NIJE.

Evo, malog pokusa. Molim vas, ukucajte na Jutjubu rušenje crkve Sv. Đorđa u Prizrenu, i odgledajte to. Vidite svu virtuoznost mlađanog Šiptara dok kida krst sa kupole hrama. Odgledajte to, veoma pažljivo. A onda, sasvim iskreno, sebi priznajte da li je to što su ova dva Šiptara uradila bilo imalo ljudski!?!

Ne, nije… a, zato nijedan Nemac nije išao u Izrael da tamo radi, ili da se tamo odmara, ili da se tamo divi kulturnim sadržajima tog podneblja, po završetku Drugog svetskog rata. Jednostavno neke rane moraju da zarastu. Nema to mnogo veze sa ovim ili onim integracijama koliko sa elementarnom logikom i ljudskim dostojanstvom. Sa čovečnošću!!!

Mislite o tome…

Jerej dr Ugrin Popović

Podelite:

2 Komentari

  1. Gusle – moćno oružije Dobra!
    Gusle – moćno oružije Srba!

    “KNEŽEV BLAGOSLOV
    PRED KOSOVSKU BITKU

    Braćo draga iz epohe ove
    Sjećate l’ se knjige Muratove
    Što no dođe do Lazara Kneza
    Da mu carstvo na Kosovu preda?
    Sad Kosovu opet neman prijeti
    Nastoji ga od Srba oteti,
    Uz domaće gnjide i fukare,
    Što ga daju za prljave pare.
    Pokoljenju što Kosovo čuva
    Sad kneževog treba blagoslova,
    A da Bogom vazda ga trebaše,
    Da l’ bi vako išla pjesma ova:

    Kad Lazaru sitna knjiga dođe,
    Knjigu gleda, u Boga se nada.
    Da je kome poslušati sada
    Kako kneže Srbe blagosilja:
    ‘Ko je Srbin i srbskoga roda,
    I od srbske krvi i koljena,
    Te dolazi na boj na Kosovo: .
    Bog mu svakog dobra podario,
    A od ruke sve mu rodno bilo,
    I u polju bjelica pšenica,
    I u brdu vinova lozica.
    Blaga imo za svakog koljena!
    U kući mu sva zdrava dječica,
    Svako muško – junak do junaka,
    Svako žensko – dična srbska majka.
    Potomstvo mu ime pronosilo,
    Pronosilo, njim se ponosilo,
    Sve dokle je svijeta i vijeka!
    Poglavari, vođe i knezovi,
    Svi junaci, srbski vitezovi,
    Čast i slava nek vas uvijek prate
    Koji srbsko carstvo sačuvate’„

    Stanko iz Kanade, vojnik po pozivu i duhu!

    Dragan Slavnić

  2. Razočaran sam tekstom. Ovo bi mogao biti tekst prosečnog srpskog šoviniste. Ne nacionaliste. A naročito ne hrišćanina, pa još sveštenika. Nijedne reči osude za prebijanje šiptarskih mladića u Novom Sadu. Pri tome, mediji donose da je jedan od njih životno ugrožen. I to za o. Ugrina nije nečovečno!? Stvarno ne razumem. Otprilike, smisao teksta je: “Šiptari su naneli toliko zla Srbima na Kosovu i Metohiji, pa je ovo što se desilo dvojici mladića u Novom Sadu normalno i očekivano”. Da, nečovečno je što su Šiptari radili Srbima na Kosmetu već mnogo decenija unazad, sve do danas, nečovečno je i sramotno i bogohulno to što su dvojica mladića rušila krstove na crkvi. Ali nečovečno je i mnogo toga što su srpske vlasti radile Šiptarima odgovarajući na njihove zločine. Nečovečno je i ovo prebijanje u Novom Sadu. Nečovečno je i biti ravnodušan prema zlu. Zlo se ne pobeđuje zlom. Apostol Pavle veli “pobeđujte zlo dobrom”.
    Mislite o tome, oče Ugrine…
    P.S. Na Jutjubu stoji da se radi o rušenju krstova na crkvi svetog Ilije u Podujevu, ne crkve sv. Đorđa u Prizrenu.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here