Kako je papa tokom pregovora o Florentinskoj uniji smatrao da samo on ima pravo da saziva Vaseljenske Sabore

Podelite:

U 15. veku pred sam kraj Vizantije, pravoslavni hrišćani Bliskog istoka i Balkana pritisnuti Turskim osvajanjima potražili su pomoć zapadnih hrišćana.

Obećana im je pomoć od zemalja zapadne Evrope pod uslovom da potpišu uniju sa Katoličkom crkvom, tj. da Pravoslavna crkva prizna vrhovnu vlast Vatikana. Na tim pregovorima, prvo u Ferari, a kasnije u Firenci, uvek je iznova dolazilo da žestokih rasprava. Ogorčen otpor prema Latinima i uniji pružao je mitropolit Efesa, Marko.

Srbi nisu učestvovali na ovom Saboru zapadnih i istočnih hrišćana jer je despot Đurađ Branković obećao srpskom patrijarhu Nikonu da će ga obesiti ukoliko ode u Firencu.

Ovde ćemo preneti odeljak iz knjige “Sveti Marko Efeski i Florentinska unija” arhimandrita Amvrosija Pogodina,  koji pokazuje kako je ondašnji papa, poput današnjeg patrijarha carigradskog uzimao sebi jedinstveno i isključivo pravo da saziva Vaseljenske Sabore.

“Grci su razmatrali papine zahteve i istraživali rukopise, tragajući za ukazivanjima o privilegijama Rimskog prestola u drevnoj svetoj Crkvi, ali nisu ih nalazili. Međutim, nakon tri dana zasedanja, Grci su pismeno obavestili papu da su spremni da priznaju papine privilegije, osim dve, zapravo, da papa ima pravo da bez učešća imperatora i ostalih patrijaraha saziva Vaseljenske Sabore i da patrijarh mora da se odazove sudu pape ako ga ovaj pozove. Ipak, Grci su bili spremni da papa u ovakvom slučaju pošalje svoje sudije na teritoriju dotičnog patrijarha.
22. juna papa Evgenije Četvrti izjavio je Grcima da namerava da sačuva s v e privilegije njegove Crkve, kako svoje pravo da prihvata žalbe i da „upravlja i napasa Crkvu Hristovu kao Pastir ovce, tako i da saziva Vaseljenske Sabore kada smatra da je to neophodno i da svi patrijarsi treba da mu se pokoravaju“.
„Čuvši ovo“, kako se kaže u Dokumentima Florentinskog Sabora, „imperator je izgubio nadu i samo odgovorio sledeće: Ako želite, pobrinite se za naš odlazak“.
Preostajala je još poslednja šansa da se spase dostojanstvo Pravoslavne Crkve – vratiti se u Konstantinopolj, ne izdavši Pravoslavlje! Pristalice unije bile su veoma ožalošćene ishodom stvari. Jedan od njih (verovatno Dorotej Mitilinski) povodom ovoga piše ovako: „Bolela nas je duša što nije bilo nade u uniju i obuzela nas je velika potištenost i razočarenje“. Verovatno da se, nesuprot ovome, kod svetog Marka Efeskog tih dana rodila nada da će istina Pravoslavlja biti sačuvana i da će se revnitelji za Pravoslavlje sa čašću vratiti u otadžbinu, ne izdavši savršenu veru, kao i da će Pravoslavna Crkva biti sačuvana od unutrašnjih raskola.
Međutim, i žalost pristalica unije i nade svetog Marka bile su uzaludne, jer nakon nekoliko dana pravoslavni imperator i pravoslavni arhijereji potpisaće Akt unije koji će učiniti toliko zla Pravoslavnoj Crkvi i pašće kao tamna mrlja na poslednju stranicu istorije Vizantije!”

Interesantno je i kako su Latini tumačili autokefalnost tadašnjih pravoslavnih pomesnih crkava u odnosu na papsku vlast. Ta paralela je veoma slična najnovijem odnosu carigradskog patrijarha Vartolomeja prema pravoslavlju u Ukrajini. Davši navodnu autokefaliju ukrajinskim raskolnicima, carigradski patrijarh je zadržao primat baš poput pape rimskog, a tumačenja njegove vlasti i jurisdikcije je neverovatno slično tumačenju katoličkih kardinala o papskoj vlasti u odnosu na pravoslavne patrijarhe izrečena na Florentinskom saboru.

“Visarion je u ime imperatora upitao sledeće: Da li papina vlast analogna sa vlašću mitropolita u njegovoj oblasti ili patrijarha u njegovoj patrijaršiji? Jovan Raguski je na ovo odgovorio ovako (negirajući gorenavedenu diplomatsku opasku koju je izgovorio, naime, da papa nema pretenzije na prava i privilegije ostalih Crkava): „Ne. Jer vlast mitropolita ili patrijarha ograničena je teritorijom kojom upravljaju, dok Petrov Naslednik habet immediatam potestatem in omnes, sed ita habet, ut cum ordine haec omnia fiant“ (tj. ima neposrednu vlast nad svima, ali je ima na način da sve bude u skladu sa poretkom“). Dalje je izjavio da svi episkopi predstavljaju samo papine vikare, s obzirom na to da je Petar u mnogim zemljama postavio patrijarhe, mitropolite i episkope, pošto nije imao mogućnosti da sve učini sam“. Zatim je pročitao tekst iz Pseudo-Isidora (tj. zbornika koji sadrži neautentične dokumente o privilegijama pape u starini, zbornika koji je već odavno odbacila i sama Rimokatolička Crkva) i pozvao se na „Donatio Constantini“, iako su Laurent Vala i Nikolas de Kusa već bili dokazali da je ovaj dokument neautentičan. Svoje izlaganje završio je sledećim rečima: „Šesti kanon Nikejskog sabora kaže da je Rimska Crkva uvek imala primat (vlasti)“. Grci su na ovo odgovorili da Nikejski sabor nikada nije doneo ovakav kanon.”

Vidovdan

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here