Како се градила будућност: Oмладинске радне акције у Југославији – између манипулације и племените занесености

Поделите:

Један од многобројних феномена бивше нам државе, свакако су омладинске радне акције – претече данашњег волонтирања и друштвено корисног рада. У почетку служиле су обнови и изградњи земље. Свака од тих радних акција огледало је друштвеног тренутка у којем се спроводила, резиме политичких планова и тежњи, али и одговора младих на те планове и тежње.Касније је организовање радних акција имало другачије мотиве.У периоду касних 50-их и раних 60-их, акције су покретане пре свега због пада полета младих, њихове све мање заинтересованости за политку и вредности које је она неговала, те њиховог све чешћег окретања и приклањања популарној западној култури. У последњем раздобљу, омладинске радне акције биле су у служби амортизовања друштвених разлика, омогућавајући младима да проведу радно летовања и да притом ”доживе братство и јединство на делу”.
Старије генерације сећају се радних акција широм некадашње државе на којима је саграђено много објеката инфрастуктуре и уређене велике површине, а на којима су се градили и сами њихови учесници.У државама насталим на рушевинама те, некада велике државе, данас се радне акције сматрају остатком ”социјалистичког мрака” и бачене су у заборав.


Првом омладинском радном акцијом у послератној Југославији почела је изградња железничке пруге Брчко-Бановићи. На дан 1. априла 1946. године почеле су припреме и тај датум представља Дан почетка омладинских радних акција.
Пруга Брчко-Бановићи је прва пруга у северној Босни дужине 92 километра.У акцијама је учестовало око 62.000 омладинаца из Југославије.Током изградње ископано је 1.361.680 кубних метара земље и 134.460 кубних метара камена, изграђена су два тунела дужине 667 метара и 22 моста укупне дужине 445 метара.Радови су завршени у рекордном року, а први воз овом пругом прошао је 7.новембра 1946.године. То је прва омладинска радна акција, којом су постављени темељи акцијаштва и из данашње перспективе, готово насхватљив подвиг.
Пруга угља и хлеба, како су је звали, из Босне је ка Војводини возила преко потребан угаљ, а из војвођанске житнице, у Босну – брашно. У њеном грађењу учествовало је више од 60.000 омладинаца из Југославије и 2.000 из иностранства.Каквим су заносом вођени, можда најбоље потврђује тунел Мајевица, дугачак 394 метра, који је завршен за свега 120 дана, а да ниједан омладинац до тада није имао никаквог искуства у том послу. Радило се, онако, како историјски тренутак изградње земље тражи, а не како прилике дозвољавају.


Омладинске радне бригаде су својој земљи поклониле више од три милиона радних дана.Акцијаши су на пругу стизали као босоноги, неухрањени и несигурни младићи, девојке па и дечаци, а са градилишта одлазили као јунаци. На пругама се и учило и забављало, и утврђивало братство и јединство. А после Брчког – Бановићи, уследиле су акције на изградњи пруга Шамац – Сарајево, Никшић – Титоград, Добој – Бањалука, да би за само пет година, Југославија добила 475 километара нових пруга.
Две године касније, 1948, радовима на аутопуту који повезује целу Југославију и освајањем мочвара Новог Београда, започела је ера великих радних акција, током којих су омладинци ношени патриотским заносом дали огроман допринос обнови и изградњи земље. То је више од стотину савезних радних акција на великим објектима и око 20.000 локалних градилишта.

Изграђено је 16 пруга, укупне дужине 560 километара, међу којима су најпознатије Брчко–Бановићи (90 километара), Шамац–Сарајево (242), Добој–Бањалука (90). Направљено је 11 великих фабрика и других индустријских објеката, међу којима „Иво Лола Рибар” у Железнику, Фабрика каблова у Јагодини, Ваљаоница бакра у Севојну, „Магнохром” у Краљеву, Фабрика аутомобила „Црвена застава” у Крагујевцу, „Керамика Младеновац” и друге, како у Србији, тако и у другим републикама.Поред тога саграђено је и пет хидроцентрала, у Зворнику, на Власини, у Маврову, Јабланица на Неретви и Винодол.

Највећи подвиг представљала је изградња аутопута ”Братство и јединство”, у укупној дужини од 1.066 километара, грађеног девет година, од Љубљане, преко Загреба, Београда, Ниша и Скопља, па до Ђевђелије Велики значај радних акција је у томе што су објекти били рекордно брзо грађени.Например, 380 километара аутопута Београд–Загреб направљено је за непуне три године. И све увек у року или брже. Данас и поред најмодерније грађевинске оператива, не може да се уради ништа брже него што су у оно време радили голоруки омладинци.

Омладинске радне акције биле су најбољи сведок да се ратна разарања и сиромаштво могу победити радом и ентузијазмом, као и да је било могуће сустићи и оне најразвијеније. То су наших руку дела, поручивали су стари акцијаши данашњим нараштајима, који често нису ни свесни да је много тога што данас користе изграђено пожртвовањем некадашњих учесника на радним акцијама, омладинаца и омладинки.
Омладинске акције имале су своју предисторију и започете су још 1941. године, најпре кроз акције прикупљање оружја и муниције, а затим одеће и обуће за борце. У ратним годинама, омладинци су се истицали и у пољским радовима, припреми огрева за зиму, жетви кукуруза и јесењих плодова, често изложени пушчаној и митраљеској ватри. У ратним данима, формирана је и Прва омладинска ударна пољопривредна бригада, која је током три месеца, радећи дању и ноћу, у Босанској Крајини пожњела и пренела на ослобођену територију чак 120 вагона жита и исто толико воћа и поврћа.

Са доласком 1945. године дошла је и прва послератна акција на Црном врху код Бора, где је 1.630 омладинаца, од јануара до марта, радећи на температурама од минус 30 степени, насекла и железницом отпремила више од 10.000 кубика огревног дрвета за београдске болнице препуне рањеника. А да би у томе успели, најпре су пре тога сами морали да изграде 12,6 километара пруге до Бора.

Ентузијазам није престао ни по завршетку рата.Одложивши пушке и бомбе у страну, млади су се прихватили лопата и крампова, кренувши тако у обнову земље.Уз песму „Да нам живи рад”, кренуло се у изградњу мостова, пруга, фабрика, електрана. На крају, и читавих нових градова. Прокопавани су читави канали, Посавски, Нишавски, Бечејски.

О омладинским радним акцијама писани су чланци, још у то време,а и касније.Писци су писали романе, један од њих је био Мирослав Крлежа.Снимљени су и многи филмови, један од њих је и филм ”Прекобројна” Бранка Бауера.Писане су песме, а она које се тадашњи омладинци посебно сећају јесте ”Хеј хај бригаде” Арсена Дедића.


Поставља се питање да ли данас млади хоће да раде и да ли хоће да се афирмишу ако им се понуде могућности. У време омладинских радних акција постојао је мотив, као и мото ”Ми градимо пругу, пруга гради нас”.Осим изградње земље мотив су биле и садржајне активности и дружења која су постојала.Да ипак постоје млади људи који желе добровољно да раде на волонтерским пословима сведочи и ентузијазам и солидарност који их је окупио када су Србију задесиле поплаве 2014.године.
Омладинске радне акције трајале су, у мањем или већем обиму, све до 1990. године, када су коначно одбачене лопате и братство и јединство, а уместо удараца крампова, поново су се огласиле пушке, и омладина је запевала неке друге песме.Тако се са радилишта на ратишта, историја вратила уназад.

Остоја Војиновић, Видовдан

Поделите:

3 Коментари

  1. Поставља се обично питање – да ли омладина треба да ради или да се игра мобилнох телефона.
    Држава се боји омладине. Може да крене на власт јер је гола и боса, не ради, нема примања, издржавају их пензионери.
    у Европи је љубав забрањена. Побеђују гологузани и гологузанке са шареним гаћама.
    Укинули сте војну обавезу.
    Укинули сте све – ради демократије.
    Укинуће НАТО и Европска унија Србију као државу. Њима не треба.
    А нама?
    Ако ангажујете омладину да ради – стране инвестиције неће бити потребне.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here