Kako se gradila budućnost: Omladinske radne akcije u Jugoslaviji – između manipulacije i plemenite zanesenosti

Podelite:

Jedan od mnogobrojnih fenomena bivše nam države, svakako su omladinske radne akcije – preteče današnjeg volontiranja i društveno korisnog rada. U početku služile su obnovi i izgradnji zemlje. Svaka od tih radnih akcija ogledalo je društvenog trenutka u kojem se sprovodila, rezime političkih planova i težnji, ali i odgovora mladih na te planove i težnje.Kasnije je organizovanje radnih akcija imalo drugačije motive.U periodu kasnih 50-ih i ranih 60-ih, akcije su pokretane pre svega zbog pada poleta mladih, njihove sve manje zainteresovanosti za politku i vrednosti koje je ona negovala, te njihovog sve češćeg okretanja i priklanjanja popularnoj zapadnoj kulturi. U poslednjem razdoblju, omladinske radne akcije bile su u službi amortizovanja društvenih razlika, omogućavajući mladima da provedu radno letovanja i da pritom ”dožive bratstvo i jedinstvo na delu”.
Starije generacije sećaju se radnih akcija širom nekadašnje države na kojima je sagrađeno mnogo objekata infrastukture i uređene velike površine, a na kojima su se gradili i sami njihovi učesnici.U državama nastalim na ruševinama te, nekada velike države, danas se radne akcije smatraju ostatkom ”socijalističkog mraka” i bačene su u zaborav.


Prvom omladinskom radnom akcijom u posleratnoj Jugoslaviji počela je izgradnja železničke pruge Brčko-Banovići. Na dan 1. aprila 1946. godine počele su pripreme i taj datum predstavlja Dan početka omladinskih radnih akcija.
Pruga Brčko-Banovići je prva pruga u severnoj Bosni dužine 92 kilometra.U akcijama je učestovalo oko 62.000 omladinaca iz Jugoslavije.Tokom izgradnje iskopano je 1.361.680 kubnih metara zemlje i 134.460 kubnih metara kamena, izgrađena su dva tunela dužine 667 metara i 22 mosta ukupne dužine 445 metara.Radovi su završeni u rekordnom roku, a prvi voz ovom prugom prošao je 7.novembra 1946.godine. To je prva omladinska radna akcija, kojom su postavljeni temelji akcijaštva i iz današnje perspektive, gotovo nashvatljiv podvig.
Pruga uglja i hleba, kako su je zvali, iz Bosne je ka Vojvodini vozila preko potreban ugalj, a iz vojvođanske žitnice, u Bosnu – brašno. U njenom građenju učestvovalo je više od 60.000 omladinaca iz Jugoslavije i 2.000 iz inostranstva.Kakvim su zanosom vođeni, možda najbolje potvrđuje tunel Majevica, dugačak 394 metra, koji je završen za svega 120 dana, a da nijedan omladinac do tada nije imao nikakvog iskustva u tom poslu. Radilo se, onako, kako istorijski trenutak izgradnje zemlje traži, a ne kako prilike dozvoljavaju.


Omladinske radne brigade su svojoj zemlji poklonile više od tri miliona radnih dana.Akcijaši su na prugu stizali kao bosonogi, neuhranjeni i nesigurni mladići, devojke pa i dečaci, a sa gradilišta odlazili kao junaci. Na prugama se i učilo i zabavljalo, i utvrđivalo bratstvo i jedinstvo. A posle Brčkog – Banovići, usledile su akcije na izgradnji pruga Šamac – Sarajevo, Nikšić – Titograd, Doboj – Banjaluka, da bi za samo pet godina, Jugoslavija dobila 475 kilometara novih pruga.
Dve godine kasnije, 1948, radovima na autoputu koji povezuje celu Jugoslaviju i osvajanjem močvara Novog Beograda, započela je era velikih radnih akcija, tokom kojih su omladinci nošeni patriotskim zanosom dali ogroman doprinos obnovi i izgradnji zemlje. To je više od stotinu saveznih radnih akcija na velikim objektima i oko 20.000 lokalnih gradilišta.

Izgrađeno je 16 pruga, ukupne dužine 560 kilometara, među kojima su najpoznatije Brčko–Banovići (90 kilometara), Šamac–Sarajevo (242), Doboj–Banjaluka (90). Napravljeno je 11 velikih fabrika i drugih industrijskih objekata, među kojima „Ivo Lola Ribar” u Železniku, Fabrika kablova u Jagodini, Valjaonica bakra u Sevojnu, „Magnohrom” u Kraljevu, Fabrika automobila „Crvena zastava” u Kragujevcu, „Keramika Mladenovac” i druge, kako u Srbiji, tako i u drugim republikama.Pored toga sagrađeno je i pet hidrocentrala, u Zvorniku, na Vlasini, u Mavrovu, Jablanica na Neretvi i Vinodol.

Najveći podvig predstavljala je izgradnja autoputa ”Bratstvo i jedinstvo”, u ukupnoj dužini od 1.066 kilometara, građenog devet godina, od Ljubljane, preko Zagreba, Beograda, Niša i Skoplja, pa do Đevđelije Veliki značaj radnih akcija je u tome što su objekti bili rekordno brzo građeni.Naprimer, 380 kilometara autoputa Beograd–Zagreb napravljeno je za nepune tri godine. I sve uvek u roku ili brže. Danas i pored najmodernije građevinske operativa, ne može da se uradi ništa brže nego što su u ono vreme radili goloruki omladinci.

Omladinske radne akcije bile su najbolji svedok da se ratna razaranja i siromaštvo mogu pobediti radom i entuzijazmom, kao i da je bilo moguće sustići i one najrazvijenije. To su naših ruku dela, poručivali su stari akcijaši današnjim naraštajima, koji često nisu ni svesni da je mnogo toga što danas koriste izgrađeno požrtvovanjem nekadašnjih učesnika na radnim akcijama, omladinaca i omladinki.
Omladinske akcije imale su svoju predistoriju i započete su još 1941. godine, najpre kroz akcije prikupljanje oružja i municije, a zatim odeće i obuće za borce. U ratnim godinama, omladinci su se isticali i u poljskim radovima, pripremi ogreva za zimu, žetvi kukuruza i jesenjih plodova, često izloženi puščanoj i mitraljeskoj vatri. U ratnim danima, formirana je i Prva omladinska udarna poljoprivredna brigada, koja je tokom tri meseca, radeći danju i noću, u Bosanskoj Krajini požnjela i prenela na oslobođenu teritoriju čak 120 vagona žita i isto toliko voća i povrća.

Sa dolaskom 1945. godine došla je i prva posleratna akcija na Crnom vrhu kod Bora, gde je 1.630 omladinaca, od januara do marta, radeći na temperaturama od minus 30 stepeni, nasekla i železnicom otpremila više od 10.000 kubika ogrevnog drveta za beogradske bolnice prepune ranjenika. A da bi u tome uspeli, najpre su pre toga sami morali da izgrade 12,6 kilometara pruge do Bora.

Entuzijazam nije prestao ni po završetku rata.Odloživši puške i bombe u stranu, mladi su se prihvatili lopata i krampova, krenuvši tako u obnovu zemlje.Uz pesmu „Da nam živi rad”, krenulo se u izgradnju mostova, pruga, fabrika, elektrana. Na kraju, i čitavih novih gradova. Prokopavani su čitavi kanali, Posavski, Nišavski, Bečejski.

O omladinskim radnim akcijama pisani su članci, još u to vreme,a i kasnije.Pisci su pisali romane, jedan od njih je bio Miroslav Krleža.Snimljeni su i mnogi filmovi, jedan od njih je i film ”Prekobrojna” Branka Bauera.Pisane su pesme, a ona koje se tadašnji omladinci posebno sećaju jeste ”Hej haj brigade” Arsena Dedića.


Postavlja se pitanje da li danas mladi hoće da rade i da li hoće da se afirmišu ako im se ponude mogućnosti. U vreme omladinskih radnih akcija postojao je motiv, kao i moto ”Mi gradimo prugu, pruga gradi nas”.Osim izgradnje zemlje motiv su bile i sadržajne aktivnosti i druženja koja su postojala.Da ipak postoje mladi ljudi koji žele dobrovoljno da rade na volonterskim poslovima svedoči i entuzijazam i solidarnost koji ih je okupio kada su Srbiju zadesile poplave 2014.godine.
Omladinske radne akcije trajale su, u manjem ili većem obimu, sve do 1990. godine, kada su konačno odbačene lopate i bratstvo i jedinstvo, a umesto udaraca krampova, ponovo su se oglasile puške, i omladina je zapevala neke druge pesme.Tako se sa radilišta na ratišta, istorija vratila unazad.

Ostoja Vojinović, Vidovdan

Podelite:

3 Komentari

  1. Postavlja se obično pitanje – da li omladina treba da radi ili da se igra mobilnoh telefona.
    Država se boji omladine. Može da krene na vlast jer je gola i bosa, ne radi, nema primanja, izdržavaju ih penzioneri.
    u Evropi je ljubav zabranjena. Pobeđuju gologuzani i gologuzanke sa šarenim gaćama.
    Ukinuli ste vojnu obavezu.
    Ukinuli ste sve – radi demokratije.
    Ukinuće NATO i Evropska unija Srbiju kao državu. Njima ne treba.
    A nama?
    Ako angažujete omladinu da radi – strane investicije neće biti potrebne.

  2. Platejedu male, ali recimo jedan momak u BG koji ima 20 g. a ionako zivi kod keve i ona ga hrani, moze godisnje da zaradi 4/5 000 evra. Neka radi godinu i steka, keva neka kuva. Nijedan gastajbater u Austriji ne moze ustedeeti 5000 za godinu.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here