Комнен Коља Сератлић: Председник ми је писао писмо, ред је да му одговорим

Поделите:

КОМНЕН КОЉА СЕРАТЛИЋ

Траг у веремену из црног шешира

 

Драги мој Председниче,

Учили су ме моји васпитачи, а после дипломатска служба 38 година, да је основ пристојности одговорити на писмо и пријатеља и непријатеља (жалостан је човек који нема и непријатеље). Зато имам част да Ти, без иоле злих намера, напишем пар речи, односно одговорим на Твоје лично писмо (вероватно и другим пензионерима), које си насловио на моје име, к томе си написао „Поштовани“ , што ме вређа, јер да си ме поштовао не би ми ( као имилиону других) нанио велико зло. Не бих ово писмо обелоданио, послао бих га са Повратницом (нормално Повратницу мора да потпише онај коме је писмо насловљено). Међутим, Твоји непрофесионални и неваспитани душебрижници, који Те окружују, праве прекршај, као и велико зло лично Теби, Председниче, Повратницу потпише тамо нека секретарица, можда и портир, а писмо баце у кош, што би у нормалним земљама одмах такве зликовце процесуирали. У то сам сам се уверио више пута, када сам слао писма поштом , не само Теби. Када је реч о пошти, било би инересантно знати колико је пошта „зарадила“ за милиојон и више писма која си послао, а папир ? Најављујеш да ћеш „ову врсту скромног и смерног извештаја (…) увести као обавезу…“ и у будуће. Немој, молим Те, Председниче.

Председниче мој, прави председник, би требало да прочита макар понеко писмо, или да му шеф Кабинета кратко реферише, а онда да одговори провјерено и стручно и да га Теби на потпис, а неко, такоми Бога и лично да напишеш у оловци. Мораш, Председниче, знати како ми поданици „дишемо“. Зна се који је председник Владе у неким временима, када је питао министра полиције, како се понаша народ, а овај одговорио „народ ћути“, рекао, п о п у ш т а ј.

Председниче, навешћу само један пример из моје дуге дипломатске каријере. Када сам био шеф Мисије у Буенос Аиресу (за Аргентину, Уругвај и Паргвај), амбасадор Енглеске (ВБ) послао ми је позивницу месец дана раније, да присуствујем пријему поводом националног празника (дакако да честитам тај празник уместо моје земље одашиљања). На десетак дана пре пријема, моја секретарица, Аргнтинка, бледа и прилично узбуђена, саопштила ми је да је секретарица енглеског амбасадора јавила да ми није дозвољено да присуствујем пријему, да је позив опозван. Наиме, тих дана су уведене санкције СРЈ. Написао сам кратко писмо министру спољних послова Енглеске (шта сам написао, нема смисла да оптерећујем овај текст). Након само недељу дана добио сам одговор од министра који се дубоко извинио и подвукао да је дао налог амбасадору да дође у Амбасаду СРЈ да се извини. Дошао је, био је у поодмаклим годинама, очито бесан, извинио се, није хтео да седне и попије пиће. Мој Председниче, зна се који је познати Срби рекао и у којим временима: „Нити сам ја Гледстон, нити сте ви Енглези“.

Читам Твоје писмо већ трећи пут, таман онолико колико сам пута гласао за Тебе. И поново ћу морати гласати, јер сам и раније, а поготово сада, знао ко су Ти на изборима били противници и који су Ти сада противници. Неке си Ти, мој Председниче, од оних које данас често, што подржавам, критикујеш (али не подржавам начин и терминологију коју употребљаваш, спушташ се на њихов ниво), промовисао, као напрмер извесног Јеремића (да буде председавајући ГС ОУН, не председник ГС ОУН, како пишу неке незналице), а потом да поново испред унесреећене Србије буде кандидат за генералног секретара ОУН (какво лудило). Добри Председниче, док је тај момак био министар иностраних дела, напаисао сам о његовим злоделима, политичким, дипломатским, кадровским, разбацивањем са новцем нас пореских обвезника (није се четири године вадио из авиона у пратњи камариле, узео је дневница у просеку по 40 000 Евра годишње, за 4 године 160. 000 Евра, а то је више од 100. 000 Евра од моје пензија за свих 12 година колико је примам, био сам новинар, а потом професионални дипломата, са највишим звањем – опуномоћени министар), дакле криминалу и будалаштинама, најмање 20 текстова, а кратких осврта је било макар хиљаду. Ни Ти ни Твоји сарадници, ни министри, предсеник Скупштине Србије, нисте читали те текстове, као ни текстове других, познатијих списатеља који су, такође, упозоравали ко је тај момак. Да Те подсећам на друге, разне Ђиласе, Јанковиће (једногласмо сте га и позиција и опозиција дева пута у Скупштини бирали за заштитника грађана, да ли се данс стидите и кајете), Чанкове, Обрадобиће, Радуловиће, Шунатовгце и др., нема смисла.

Мој Председниче, много си ме хвалио у писму, осећам се неугодно. Не заслужујем ја те похвале, јер су ми донеле беду и тешко школовање моје ћерке. Дакле не прихватам ниједан став из Твог писмаа, посебно следећи : „Знам колико су вам тешке и болене биле промене које смо од 2014. године морали да сроводимо, знам колика је била и Ваша лична жртва, сваког од члнаво ваше породице, али желим још једном да вам кажем да то што сте прихватили и подржали тешка одрицања (нисам прихватио ни ја ни моја породица, прим. ККС) тај једини начин који је био пред нама, буквално нам је омогућио да сачувамо и обезбедимо и вашу и будућност наше деце (Ти си уништио будућност моје кћери која је брилијантно проше године завршила фалкултет, а сада је на мастеру, да иронија буде већа, због тога што сте ми одузимјао од пензије за њено школовање сам морао да позајмљујем новац, око 5.000 Евра, очекујем да ћеш је ускоро запослити). Ви сте (тј. ја, прим. ККС), за разлику од многих политичких чинилаца, показали мудрост, памет и одлучност да помогнете својој Србији“. Много сам помогао овој Србији, више од Вас, Прдседниче. Када Ти пишем у првом лицу, знај да пишем у име хиљаде и хиљаде других које си довео у исто стање.

Е, сада Председниче, да видимо о чему се ради. Донио си, мој добри Председничде, неуставан Закон. Пензије нису настале из буџета земље. Зна се како су настале. Ко прима плате из буџета те плате се могу смањивати или повећавати. Пензије се не могу бирократским, осионим, насилним, путем смањивати. Не морају се повећавати, ако је земља, како кажеш била у тешком стању (она је сада још у тежем стању, основци знају да се земља не може развијати страним инвестицијама, ако Ти то не уме да објасни велики маг Мали, позови нас који то знамо да Ти објаснимо, прим. ККС).

Ламентираш у писму над мојом судбиом и моје породице, а ниједном се не извињаваш да ми ниси уручио (никоме) Решење о одбијању од пензије сваког месеца 7. 800 динара, више од 4 године, а ниси послушао ни упозорење ММФ да је Закон истекао још прије годину дана, тако да си и без Закона наставио да отимаш и да те паре делиш разним Клинтонима, Порошенкима, шиптарима, Српској, Сребреници, и ко зна све коме.

Извршна власт је натерала Уставни суд Србије да донесе ПОЛИТИЧКУ одлуку, који је као оправдање устврдио „да највећи број пензионера није обухваћен мерама“, што је, такође, неправно и апсурдно. Банално је подсетити да су веће пензије имали они којима је више одузиомано за ПИО од бруто личног дохотка, а Ти си у ствари направио уравниловку. Уставни суд није извршио уставну контролу законских прописа, тако да је, доношењем политичке одлуке, пао на испиту и срозао ту узвишену судску институцијуу на најниже гране (иначе, Прдседниче, Правосуђе Ти је у катастрофалном стању, погледај 12 годишњих извештаја представника ЕК у Београду, поглавља 23 и 24 Србија никада неће затворити). Тај суд се бранио како су мере (отимачина) „привременог карактера“ (један судија Уставног суда је поднео оставку).

Дакле, прекршен је Устав Србије, Социјална повеља Савета Европе, Европска конвенција за заштиту људскиох права и основних слобода. Вероватно те, мој миљенкиј Председниче, нису информисали да је 150 000 нас поднело тижбе ПИО, а затим након одбијања ПИО, Управном суду у Београду.

Предсениче, Твоја тврдња „да ће пензије у Србији бити увећане од 8,4 до 13, 3 одсто у односу на 2014. годуну, а закон о њиховом смањењу, који је те године донет, биће укинут …“, је једна политикантска мешетарија, превара. Наиме, требало је да кажеш да ће одузети износи пензионерима бити враћени, например мојој маленкостиити износ од 7. 800 динара, који је месечно одузиман четири и више година. Зову ме рођаци из иностсранства и питају да ли је могуће толико повећање, а ја морам да објшњавам да се не ради о повећању, већ враћању пензија на ниво од пре четири и више година. И у овом случају завараваш јавно мњење и овај напаћени народ (ниси Ти за све крив, нормално).

И за крај: дужан си ми, Председниче мој, више од 600. 000 динара без камата. Ко на следећим изборима чврсто обећа да ће отети новац пензионерима бити враћен, тај ће победити. Зато, ако желиш још да владаш, а очито је да желиш, хитно врати отетети новац.

Поделите:

17 Коментари

  1. ВРАТИМО СВУДА НА УЛИЦЕ СРПСКО ПИСМО ПО УСТАВУ, А НЕ УЛИЧНЕ “ПАРАДЕ ПОНОСА” И ЈАВНО УЗВИКИВАЊЕ НА КОЈИ НАЧИН ВОЛИМО !”ОНО”ДА РАДИМО У СВОЈИМ СОБАМА!

    Тај исти Уставни суд је погрешио и приликом изигравања Захтев Уставном суду из “Ћирилице” да, у складу с јасним и основцима, Чланом 10. Устава Србије предочи масовну неуставност у Србији јер је српска азбука у јавности и данас сасечена у Србији више од 90 одсто, па је стање са српском ћирилицом данас у Србији веома слично оном стању из времена окупације Србије зу Првом светском рату, када је ћирилица била забрањена и наређена ова данашња 90 одсто владајућа у Србији хрватска латиница (гајица) која је суровом фаворизацијом комунистуичке власти после 1954. године просто смишљено линчована 90 одсто у корист туђе латинице у Србији. Био сам недавно у нашој престоници Београду. И тешко сам се разочарао када сам у главној, Кнез Михаиловој улици једва избројао пет-шест јавних табли с исписима на српској ћирилици. И није извршена окупација само српске азбуке, него је извршена велика колонизација српског језика страним језицима. Истина, власт је наставила да у највишим органима, као у Милошевићево време, своја писма пише ћирилицом, али власт није схватила да ћирилица, као обавеза у српском језику, није само обавеза за највишу власт у њеној комубникацији, него је њена обавеза да то што за ћирилицу пише у Члану 10. спроведе и изван државних канцеларија, јер Устав важи за све и свакога у држави. Не може да важи само за писма власти (верујем да је Вучићево писмо Сератлићу било написано ћирилицом), него и за све фирме и појединце у јавној употреби језика Срба. Зато је доскорашњи председник Одбора Иван Клајн, прозвао српску ћирилицу “режимским писмом”, јер је он као заклети латиничар, проценио да ћирилица није нужно писмо српског народа у његовом језику, него писмо “режима”. А никад у животу нисам чуо да постоји игде у свету неко писмо за “режим”, а друго писмо за народ. Пошто је Клајн за полатиничење свих Срба, он је схватио да му режим смета јер се он (режим) још служи ћирилицом, а лингвисти су с политичарима у време комуниста успели да већински обрлате народ да напусти у већини своје писмо. Зато, осим углавном тек сада враћених (а не повећаних) пензија на старе пензије, вратите целом народу његово писмо ћирилицу свуда у Србији, а не само у својим канцеларијама.И треба да се замене судије у Уставном суду које ту неуставност у вези са српском ћирилицом у Србији не виде, па су шућмурасто одговорили трако да се не зна да ли су судије Уставног суда уопше читале Устав Србије, посебно његов члан 10. у вези с обавезом да се српски језик у Србији свуда пише само српским писмом, а не и њиме и туђим (хрватски8м) писмом. Хрватско писмо треба оставити Хрватима у Србији који тим писмом пишу свој језик, а не наметати то писмо и даље смишљено, намерно или из незнања,Србима, као у време комунизма и раније, у окупацијама Србије и Срба.
    У праву је Сератлић што је у свом писму споменуо случајеве када се у иностеранству на свако писмо властима и било коме одговара, а код нас у нашој Србији, наше институције добију писма с указивањем, рецимо, на помор ћирилице у Србији, што је противуставно недело, а институције лингвистике и друге на та се писма углавном не оглашавају. Неодговарање на писма је, заиста, доказ примитивизма који код нас влада (и) у томе. Ми треба да из света примењујемо и оно што је корисно, позитивно и културно, а не само оно што се изражава у границама разних уличних “парада поноса”, као да је било какво сексуално опредељење за некакав “улични понос” и таламбасе. Људи моји, није сексуални избор за уличну хвалу и заустављање саобраћаја и ангажовање хиљаде полицајаца да би неко истицао јавно оно што воли да ради у својој соби. Шта би то значило да сви ми који волимо секс изађемо на улицу да вичемо како то волимо да радимо. Треба вратити окупирано српско писмо на улицу, на табле, а не извикивање своје жеље како волимо да се је…
    Дакле, грађани очекују да им се из свих институција одговара на писма у којима указујемо на велику неуставност у вези са српским писмом. И тражимо сда се једном усвоји предложене измене у Закону о службеној употереби језика и писма, да њ3 он не држи и после две године у фиоци8 Владее Србије на путзу ка Скупштини. Тражимо да се Устав коначно, после 12 година “апстиненције” коначпно примени свуда у Србији у језику Срба, макар тамо где постоји још сувереност, ако нен и тамо где је део Србије још под окупцијом, тј. тамо где нам је одузето право на власт на нашој територији (КиМ).

    • Нисам стигао малопре да Вам кажем: написали сте диван текст. Све Ваше текстове читам с великом пажњом. Писани су богато, јаким стилом, с великом тачношћу. Немојте да Вас “буни” то што је у мом крају Драга у употреби и за мушке и з женске особе. Јас сма мушко, али се тиме не “поносим” на улици, како то раде ови из “параде поноса” по нашем и Вашем Београду.

  2. Браво Драга Мирсин Сибничанин. Ваш текст није само осврт, већ текст који, с малим додатком може да се посебно објави. Што се ћирилице тиче, све сте у праву. Велики борац је и господин Збиљић. Али западна метафозичка цивилизација је давно одлучила да је највећи непријатељ Запада православље, дакако и ђирилица, које је најсавршеније писмо на свијету. Кад год сам дошао у Београд и из Главне жељезтничке станице ( које сада нажалост више нема, о чему сам написао текст под насловом “Како упокојити Прокоп”) ишао сам Балканском улицом. Све страни називи и латиница. Свратио сам у једну продавницу у чијем излогу је писало великим словима SALE (нормално, знам шта то значи, како се изговара, али одлучих да се мало шалим, да мало спасим душу). Двије младе девојчице-продавачице ме лијепо поздравише, а ја 8 након што сам подигао мој црни шешир и наклонио се), се с обзиром на то да сам мало луцкаст, упитах, да ли је ту газда Сале, а оне кажу да се газда не зове Сале. На то ја рекох, да у излогу пише Сале, оне се почеше смијати, уз поуку, “знате то је на енглеском сеил – снижење”. Извиних се и изађох. Смијао сам се све до Москве, као да сам појео луде гљиве. Где год видим то SALE, ја уђем и одиграм, исту улогу. А, шта ми је друго преостало. Драга Драга, одговор на писмо нашег Вође намјерно нисам исчитавао, редиговао, а сада видим да у њему има граматичких и стилских грешака. То је прималац писма и заслужио, јер и његово писмо бих поприлично изредиговао.

  3. Мила наша Драга,
    У време забране ћирилице од стране непријатеља више је било ћирилице и на улици него данас. И поред забране.
    У Србију су се увукли неки Клајнови и Лихтови. Не дају ћирилици да дише.
    Жаре и пале у уснулој и сенилној САНУ.
    Треба их се ослободити пре него што скикну природном смрћу.
    ЋИРИЛИЦА се бори да одбрани ћирилицу од САНУ и државе Србије.
    Где то има.

    • … А уз то, председник САНУ коме одбише академици лажну оставку изјави тим поводом: “У САНУ нема кризе”. И заиста у САНУ нема кризе, плаћени су врхунски од свог осиротелог народа, а овамо изјављују да “Косово треба предати јер је то реалност” за њих зу Академији. За њих нема “кризе”, глобе сироти народ за велике паре, а објављују и даљње Речник српскохрватског (мртвог) језика и НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ да се сачини нормалан пр5авопис у коме ће се применити пуна уставна сувереност српске ћирилице, каква важи за свако писмо у сваком другом језику. САНУ то не дозвољава, јер је то САНУ с великим комунистичким наслеђем у којој је било планирано да се сви Срби полатиниче туђим, хрватским писмом, а да српска савршена азбука коначно буде само српска прошлост. Тако је данас САНУ, по српски језик и ћирилицу, највећа штетзочина у историји српскога народа. И на то њен председник Костић тврди да “САНУ није у кризи”. Ругло и срамота која само глоби српски народ. Кажу људи који познају ситуацију у свету да у САНУ има више “академика” но у свим богатијим земљама од Србије.

  4. Да тако је,
    Србија је у фијокама, kao i Yakon o pismu. Nикако да се испили у државу. Неда власт.
    Више воле да владају него да имају државу.
    И Фучко је у фијоци бивше Јевропске газдарице Меркел.
    Понекад извири да нас попљује и испрска како смо нерадни и како нам смета ћирилица, црква, сам Бог.
    Зато Меркел воли Вучића више него Хитлерјугенд.
    Или Гетеа – Јади младога Вучјака Вертера. Ди Лајден дес Јунген Фолф Вучјак

  5. Србија је у фијокама, kao i Yakon o pismu. Nикако да се испили у државу. Неда власт.
    Више воле да владају него да имају државу.
    И Фучко је у фијоци бивше Јевропске газдарице Меркел.
    Понекад извири да нас попљује и испрска како смо нерадни и како нам смета ћирилица, црква, сам Бог.
    Зато Меркел воли Вучића више него Хитлерјугенд.
    Или Гетеа – Јади младога Вучјака Вертера. Ди Лајден дес Јунген Фолф Вучјак

  6. Dragi Koljašine. ovo toliko “smrdi na narudžbinu” da mi se povraća. glasaj Ti samo za koga hoćeš, a možeš mu dati i pola penzije, što da ne. Kako si nas zastupao u svetu, tako smo se i proveli. No, pokušaj da se izvučeš iz gu..ce Velikog Vođe, da se malo pod stare dane nadišeš čistog vazduha. Ah, da, da te još obavestim, verovatno nisi čuo, da je Vuk Jeremić maznuo 150 miliona evra iz naših džepova, samo na “kupvini Kopernikusa”. Star si čovek, ne bi da te uvredim, ali si mnogo detinjast, ili si mnogo pokvaren. Navikao si uz vlast, pa ne možeš da odvikneš. Budi pozdravljen i ostaj mi zdravo.

  7. Ланчужанине,
    Слатко си ме насмијао. Ти несрећниче, ниси разумио писмо. Оно што приговараш мени, чак и оне вулгарности, које нису примјерене нормалном човјеку, управо се односе на тебе,
    (ти не заслужујеш ни “т” велико). А зашто си несрећник, зато што ових неколико
    реченица, које си нашакрабо може написати само човјек који је побјегао из Лазе Лазревића. Да, да љутиш се, што сам се спустио на tвој ниво. Ти други рјечник и не разумијеш. Ја искритикујем Јеремића, ти се придружиш тој критици, а онда пљујеш по мени. Замоли уредника Видовдана да склони ове твоје недопустиве увреде, а лично овог пута опомињем уредника да овакве свињарије не смије да пусти, поготово када нису написане под пуним именом и презименом. Врхунски сам заступао земљу у свету. Био сам професионалац у том тешком занимању, а ти си се вјероватно у свим временима кретао од мјеста боравака до Лазе Лаазаревића. Стиди се, срам те било што си употријебио ријечи: гузица, стар си чове, покварен, а онда кажеш “не би да те увредим”. Ниси нормалнан. За тебе је карактеристична она њемачка “Шајсе шајсе, мајн таубен вајсе”.

  8. Коља, не улази и дијалог са грбавцима.
    … сви треба да отпишемо господину Фукари Вучићу, заслужио је да му сви отпишемо… да буде отпишан!

      • @Д. Ј. М. 23. новембра 2018. at 15:43

        Pro”eu-ropski” precednik ja opasnost po Srpstvo. Srbima nisu potrebni drugi neprijatelji dok je on na vlast. Predsednik radi sve sto od njega traze Amerikanci i Merkelova. Svedoci smo kako ga je srbomrzac Klinton udarao po ramenu kada je, ne pitajuci nikoga, tom zlocincu poklonio 2 miliona evra iz dzepova poreskih obveznika Srbije i oblazlozio poklon zlocincu da je to uradio “zato sto je (on Vucic) pametan”.

  9. Нажалост, нити је мој председник нити у мојој околини познајем иједног одраслог човека који је за њега гласао. Нисам ја против председника, него против онога како ради и шта нам спрема.
    Захваљује пензионерима на подршци!
    Питам вас господине или госпођо ДЈМ – да ли је твој председник Вучић добио сагласност бар једног пензионера да му смањи пензију, одн да ли га је уопште питао, или га је само отписао као отпишане

  10. Пензије одавно не иду из фонда него су буџетска категорија, и то се зна тако да је цело писаније омашило тему .

  11. Пензије одавно не иду из фонда него су буџетска категорија, и то се зна тако да је цело писаније омашило тему .

  12. Ви сте, Бајшев, побркали лончиће. Није одавно зна се од када, када су мангупи покрали огромни новац из ПИО, да сада не пишем ко и када ( натјерали сте ме да напишем текст о свему томе, ја не омашујем тему). Ја и милиони људи стицали смо пензије на основу одбијања од бруто личног дохотка сваког мјесеца више од 14 посто, тако да је ПИО имао огромна средтва, позајмљивао је држави паре (извињавам се због ове ријечи држава, јер држава у Србији не постоји). Елем, за све моје године радног стаж, 39 година, ми је одбијано од ЛД, а и Вама Бајшев, ако сте старији човјек, ако сте млад питајте оца или деду. На моју несрећеу, нисам отишао у пензију по том ранијем Закону о ПИО ( а тај је Закон после Другог светског рата преписани енглескои закона, нису плаћани лекови, прегледи, болнице, бање, тешке и све друге операције) већ по Закону рахметли Кркобабића, да се пензија рачуна на основу збира примања свих година радног стажа. Како су у МСП-у биле мале плате у земљи, због службовања у иностранству, а када смо радили у иностранству за пензију је одбијано на сонову последње плате коју сте примили у земљи. Међутим, мангупи су се досјетили у установама и фирмамама, тако што су скоро свим људима који смо радили у иностранству, чим смо прешли гарницу уплаћивали у ПИО на износ минималца. Како сам отишао у пензију по новом Закону само годину дана
    након његовог усвајања, доби сам пензију три пута мању од колега истог ранга -опуномоћени министар – који су отишли по ранијем закону, када се пензија израчунавала на основу 10 најбољих година или на сонову једногодишњег просјека за занимања, која су била опасна по жћивот. Онда је на слиједећим изборима Кркобабић у предизборној кампањи обећао да ће вратити ранији Закони, нормално слагао је (не прихватам католичку флоскулу “О мртвима све најбоље”, по томе и о највећим домаћим и светским зликовцима требало би да причамо све најбоље). Није се он пиотао, он је само извршавао туђа наређења. Но, сада је трагично питање пензија наше дјеце и унучади, младих ако сте Ви Бајшев млад.
    Наиме послодавци дају мале плате око 20-25 000 динара због тога што се бирократији -држави на ту суму мора уплаћивати 75 посто. Послодавци онда дају испод руке у еврима или динарима неку додатну сумицу, тако да је све превара.Шта ће се сутра десити, ако остане овај Кркобабићеб закон , све године радног стажа – млади неће буквално имати пензије. Посебна прича је нехумани однос према удатим женама које остану у другом стању.Послодавац им одмах уручује отказ. И још једно Бајшев, што Ви не знате, паре за пензије углавном даје, позајмљује са огромним каматама, економски убица ММФ.Тај убица одређује проценат,односно одредио је проценат којим се множи са свеколикимзарадам асвеколиког радног стажа. И мало дијете зна, да ће висина пензије зависти ако ту суму новца за свеколи радни стаж помножите са лошим процентом кога одреди убица ММФ. Још једном,чаки да су пензије из буџета, оне се не смију смањивати, али о томе други пут.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here