Комнен Коља Сератлић: СРБИЈИ ЈЕ ХИТНО ПОТРЕБАН ЖИЛ МИШЛЕ

Поделите:

„Увреда и неправда је увек нанета нижем од себе,

слабијем који не може да се брани,

и то увек без икакве опсаности по онога ко је наноси“.

Жил Мишле

Вероватно нико није толико писао о Средњем (Мрачном) веку као Жил Мишле. Посебно се бавио стањeм и положајем жене. О делу „Вештица“ каже: „Од свих књига које сам објавио, ова ми се чини најмање спорна. Ништа не дугује лакој или страственој хроници. Углавном је произашла из судсkих докумената, односно моја књига има још чвршћу подлогу у многим објављеним судким процесима. Такође, уџбеници инквизитора су нам помогли. Морамо им умногоме веровати, јер сами себе оптужују“.

Да подсетимо: Инквизиција је била установа током Средњег века у католичкој цркви, чији је задатак био да ислеђује суди и кажњава људе које је црква сматрала јеретицима. „Најнемилосрднија је била шпанска инквизиција, која је деловала против новохришћана, против јудејске јереси. Oко 170 000 Јевреја је протерано 1492. године. Арабљани су избегли прогоне и смрт, из страха су примили хришћанство. Они су као хришћани били познати под именом Мориски. Године 1609. око 600.000 Мориска протерано је из Шпаније. Јудијска јерес је сматрана уништеном крајем шеснестог века”. Међу најстрашнијим казнама предвиђене су три врсте: одузимање имања, затвор и смрт.

Да ли ће се у овим временима и на овим просторима појавити један Жил Мишле да опише саваремене инквизиторе. Нажалост, нисам ни „Ж“ од Жил Мишлеа. Пукушавам јавно, без икаквих идеолошких страсти, да каo сведок времена, износим чињенице које ће, уз искуства других људи добре воље, послужити за писање једне друге историје. Покушаћу на истинитим, документованим примерима (судским решењима, закључцима јавних извршитеља и др) да укажем на наше инквизиторе:

Како раде јавни извршитељи?

Приказаћу на примеру једног пензионера, који ме је замолио да напишем текст (дао ми је на увид документацију), како ради јавни извршитељ за подручје Вишег и Привредног суда у Новом Саду Коста Алексић (тако раде сви јавни извршитељи диљем Србије). Тај КА, одиграо је инквизиторску улогу на основу Решења Основног суда у Н. Саду. О свом раду, због чега би требало да се мало застиди, послао је Закључак (Пб. И.И.– 524/2018.) извршном повериоцу, то јест пензионеру, коме је ПИО, по наређењу тог јавног извршиоца без опомене, одбијао две трећине од пензије четири пута (месеца), остајало му је по 7.000.00 да преживи са породицом). Ко год је донео Закон да се одбијају две трећине од пензије месечно, к томе без претходног обавештења, спада у инквизиторе. Тај немилосрдни напад на пензије (више од четири године инквизиција је смањила пензије, нико не зна где су те милијарде отишле), постао је свакодневни и нормалан „манир“. У Закључку наводи „да је извршни поверилац намирио дуг у целости…“, затим у поднаслову следи: „Трошкови извршног поступка износе укупно 20.491,68 динара и обухватају“:

-износ од 3.996,00 динара, на име накнаде за припремање, вођење и архивирање предмета;

-износ од 6000,00 динара, на име трошкова извршења насталих пред судом;

-износ од 779,20 динара, на име накнаде за састављање образложених решења и закључака;

-износ од 360,00 динара, на име накнаде за достављање поштом странкама, учесницама у поступку и суду; (том пензионеру су доставли решења у сасвим друго место, сам да би истекло право жалбе, односно да ПИО почне да одбија двије трећине од пензије и то четири пута, прим. ККС)

-износ од 1440, 00 динара на име накнаде за прибављање података од државних органа, ималаца јавних овлашћења, других правних лица и предузетника;

-износ од 799,20 динара, на име накнаде за састављање образложених решења и закључака;

-износ од 1440,00 динара на име накнаде за прибављање података од државних органа, ималаца јавних овлашћења, других правних лица и предузетника;

-износ од 5.657, 28 динара, на име накнаде за успешност спровођења извршног поступка.

На левој страни Закључка пише: „Против овог Закључка није дозвољен правни лек“. На десној је велики округли печат (подсећа на некадашње социјалистичке печате, где су за сваку глупост у печату наведени називи осам држава које су сачињавале социјалистичку Југу, разни језици и др) на српском и два страна језика, затим ћирилицом и латиницом Република Србија, Аутономна покрајина Војводи у средини титула – Јавни извршитељ, са великм „Ј“, потпис КА и бр. телефона 021 300 8677. У левом горње углу Закључка, изнад изреке, је грб Републике Србије, а испод грба пише – Република Србија, а затим име КА, великм масним словима и његова титула, кога, наведено је и изреци, „заступа Државни правобранилац“. Дакле, иза јавног извршитеља стоји Република Србија, Државни правобранилац, све институције, без обзира у каквом су стању, грб, а аналогно томе, застава, химна.

Као у Средњем веку, инквизиција је имала „иза леђа“ државу, краља, цара (у Шпанији, Француској, Италији и др. краљевинама, царевинама). Тако један од савремених инквизитора – јавни извршитељ има иза себе свеколику Србију. Анализирати осам ставки није потребно, посебно дуплиране ставке у износима од 1.440,00 динара и 799,20 динара, што нико, ко је близу памети, не може да схвати. „Неоспорно“, потребан је „огромни“ рад и новац за архивирање, није лако архивирати предмет (овде се ради о оној причи о лудом и збуњеном), затим за проналажење „криминалца“ (два износа по 1.440,00) преко државних органа, правних лица, у овом случају несрећног пензионера, иако је у решењима судова у Београду, односно Н. Саду наведено о коме се ради и сви подаци, од ЈМБГ до адресе. Посебно треба нагласити и похвалити јавног извршитеља, а онда и наградити, ставком у износу од 5.657,28 динара „за успешност спровођења извршног поступка“. И сада нека неко приговори да тај јавни извршитељ није савремени инквизитор (основни дуг је дуплиран, каматама и „научним радом“ јавног извршитеља. Пензионер је са породицом гладовао четири месеца. Било би хуманије да је тај пензионер изведен на трг, иако није ни вештац ни вештица (ко је било када веровао у вештице, али у доба Средњег века спаљено је више од 300.000 несрећних жена, наводи Мишле).

Како раде судије?

Јавни извршитељи се „тале“ са судијама, судским инквизиторским решењима, пресудама? Уместо да суд пошаље забрану у ПИО, шаље је јавном извршитељу, који буквално ништа не ради, а узме инквизиторски намет. Тај пензионер је имао ванпарнични судски поступак у Основном суду у Београду (на извршење је тај суд послао Основном суду у Н. Саду, јер пензионер живи у близини Н. Сада, суд је, да поновимо, послао извршитељу). Невиђено чудо од судије у Основном суду у Београду, Марина Булатовић Калањ, одржала је два ванпарнична рочишта, на основу Тужбе коју је пензионер поднео против владе Републике Србије („дрзнуо“ се да тужи Владу), уз више од 60 докумената, на чему би требало да почива внпарнични спор. Каже да није имао адвоката, јер од пензије се не могу плаћати адвокати (према ценовнику Адвокатске коморе, једно рочиште адвокати напалаћују по 200 Евра, ако је обична парница, за друге судске процесе види ценовник Адвокатске коморе Србије). Владу је заступао њен запошљеник.

На другом рочишту је чудо невиђено од судије МКБ питала заступника Владе да изнесе трошковник. „На оба рочишта је био тачно по 15 минута“, каже пензионер и додаје „да је заступник износио ноторне лажи, да је оба пута рекао ја се журим“, док је тужилац, након његовог одласка, настасвио да даје исказе. Пензионер, како каже „под моралном и материјалном одговорношћу, тврди да је, чудо невиђенјно од судије МБ, истрчавала за заступником Владе у ходник, вероватно да га пита да ли се добро понашала, што је незапамћено у судским процесима у било којој земљи света“. Затупник Владе унесрећене Србије је издиктирао: „за присуство, односно две дневнице по 10.500,00 динра“ (21.000,00), трошкови састава одговора на тужбу и једног образложеног поднеска у износу од 9.000 динара“, трошкови за састава жалбе 18.000 динара“. Пензионер је када се чудо невиђено од судије МКБ вратила из ходника у судницу, одмах упозорио да представник Владе нема право на дневнице, као ни за поднеске и Жалбу. Такође, упитао је шта је састав одговора на Тужбу, а шта је Жалба. Тужиоцу, пензионеру, није уручиван ни поднесак ни некаква жалба, што је недопустиво, односно пензионер није знао да је било шта у писаној форми подносио, јер је суд дужан да му да те списе на увид пре рочишта, како би на њих одговорио у писаној форми. Међутим, та судија, чудо невиђено од судије, је издиктирала наређење заступника владе у записник и касније све то дословно навела у одбијајућем Решењу бр. 1P1-391/15, да мора платити пензионер, тужилац, што је незаконито. Пензионер је ипак морао да узме адвоката да му састави жалбу Тужилаштву и упозори на такву одлуку, чуда невиђеног од судије, МБК. Адвокат је у жалби побио све ставке за надокнаду заступнику владе, или како стоји у Решењу – трошкови Владе. Тужилаштво никада није одговорило на Жалбу (пензионер је сматрао да је проблем решен), да би након више од двије године почели да одбијају од пензије две трећине месечно. Пензионер се жалио Вишем суду у Н. Саду (како је писало у поуци Решења јавног извршитеља КА, који је хтео да избегне жалбу пензинера, тако да је документацију и решење послао у један други град Вијводине, а не на праву адаресу, међутим, пензионер је захваљујући службенику ПИО-а пронашао извршитеља, узео решења с правом жалбе Вишем суду да му поврате новац.

Инквизитпри не мирују, председник Већа судија у Вишем суду у Н. Саду, Татијана Бјелогрлић (Љиљана Судар и Анђелка Станојевић, чланови Већа) донела је по хитном поступку, јер је одбијање од пензије већ започело (када се поднесе жалба Вишем суду не сме се одбијати од пензије док тај суд не донесе решење), одбијајуће Решење, без права жалбе, односно, правног лека, да му врате више од 75. 000 динара које му је инквизиција отела. Овде се очито ради о синхронизованој инквизицији. Судија Бјелогрлић, није ушла у саму суштину предмета и жалбе, по чему је, кажу неке њене колеге, позната да то увек ради. Она се једноставно бави ресавском школом. Правосуђе, односно сви судови – судије би требало да штите и заштитие поданике ове унесрећене земље, на основу закона, а не само да доносе одбијајућа решења, поготово када је тужена страна она која влада нашим животима. Ко може заштитити те наше бедне животе осим судова.

Пензионер је послао писмо судији Вишег суда у Н. Саду ТБ и доставио га, са повратницама, председнику Владе Србије, поштованој АНИ БРНАБИЋ; Министру правде, поштованој НЕЛИ КУБУРОВИЋ; председнику Уставног суда, поштованој ВЕСНИ ИЛИЋ ПРЕЛИЋ; председнику Вишег суда Београду, поштованом АЛЕКСАНДРУ СТЕПАНОВИЋУ, Прдседнику Вишег суда у Новом Саду, поштованом ДАРКУ ТАДИЋУ, шефу Делегације ЕУ у Београду, његовој екселенциjи СЕМУ ФАБРИЦИУ. Сви су му одговорили, а одговори се своде на то „да се немају право мешати у судке одлуке“, неки су обећали да ће испитати тај случај“, судску одлуку. Из Министарсва правде, пензионер је добо допис (потписала помоћник министра Јелена Деретић) у коме се наводи: „На основу члана 70. и члана 75. (…) ово министарство врши надзор над поступање у предметима у прописаним роковима, поступањем по притужбама и представкама и врши надезор над применом Судског пословника, те нема овлашћења да преиспитује правилност и законитост судскиох одлука, већ је то у надлежности Вишег суда по редовним и ванредним правним лековима“. А онда шлаг на торту. „Савесност и професионално поступање судије не цени Министарство правде…“.

Нормално, мала деца знају да Правосуђе мора бити аутономно, да извршна власт, или било ко други, не сме да се меша у одлуке судија. Поставља се, међутим, питање, шта да се ради када се судије не држе духа закона, крше законе и законске норме, односно доносе пресуде по нечијем наређењу, као што је овај случај, а сигурно има хиљаде и хиљаде истих или сличних случајева у Србији у којој се судије, јавни извршитељи, нотари (узимају месечно милионе од унесрећених поданика, о њима другом приликом), запослени у админиострацији, разним фирмама, све до власника трафике, ноћних чувара, бирају на основу одлуке владајућих партија (СНС, СПС).

Али, једно велико АЛИ је на помолу, на крају тунела се назире светлост. Наш Преседник је, након случаја једног председника општине у ексклузивном наступу у Дневнику, јавно исервисиране ТВ куће (водитељ, једна дама, која млатара главом док прича, је најавила више пута у току дневника то -„екслузивно обраћање грађанима“) обећао да ће нас све заштитити. Међутим, до овог обећања штитио је инквизиторе, а није свестан да никада неће затворити попглавља 23. И 24. да уведе Србију у ту црну рупу ЕУ док је правосуђе у катастрофалном стању. Србија је као аутомобил коме ниједан точак не може да се супротстави мотору.

Док сам био дечак нисам веровао у басне. Међутим, “Цврчак и марав“ је на мене оставила посебан утисак, дакако, након оваког стања у Србији, чиними се да а аје прикладнија у овој обради: Не знам да ли ће користити, али знам да неће шкодити: У току лета мрав је даноноћно радио, скупљао храну. Чуо је цврчка да пева. Опоменуо га је да му у току зиме неће дати ниједно зрно. Међутим, угледао је цврчка са једном плавушом и прибором за море. Питао га је где иде на летовање, цврчак је договорио, на Азурну обалу. Нека, нека доћи ће зима и зима дође. Мрав је чуо цврчка да пева, очекивао је да ће га молити да му да храну. Угледао га је са једном црњком дуге косе, напредном и назадном, носили су скије, панцерице и др. прибор. Мрав га је упитао где иде на скијање, цврчак је одговорио на Алпе. Да ли идеш преко Париза, да рече цврчак. Молим те сврати на гробље Пер Лашезу, нађи Ла Фотенов гроб и реци му да иде у …

Комнен Коља Сератлић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here