Kultura polisa: Ekonomski problemi EU

Podelite:

Uvod

Evropska unija deset godina živi posledice Velike recesije, odnosno finansijske i ekonomske krize, posebno intenzivne tokom perioda 2007-2009. Uz mnoštvo dilema, posrtanja, izazova, kriza, raznoraznih nezadovoljstava, projekat uprkos svemu opstaje. I posle svih najava da će se Evrozona raspasti, odnosno da će je Grčka napustiti, ona i dalje postoji neokrnjena, sa izgledima da se proširi, možda i na 25 članica u ne tako dugom vremenskom periodu. Naravno, postavlja se pitanje kolika je cena za njen opstanak i ko je plaća, i to su neke od tema na koje su autori tekstova u ovom zborniku pokušali da odgovre.

Potrudili smo se da na konferenciji učestvuju emenentni srpski ekonomisti, koji su istražili pojedine domene privreda EU. Cilj je bio dobiti što verniju sliku ekonomskih procesa, izazova i problema sa kojima se EU suočava, ali i mehanizama, odnosno istrumenata, kojima ih rešava.

Pred vama se nalazi skup deset tematski bliskih tekstova posvećenih ekonomskim problemima Evropske unije. Oni su praktični rezultat konferencije Instituta za evropske studije: ”Ekonomski problemi EU”, koja je održana 31. maja 2017. u svečanoj sali Instituta, pred brojnom publikom, uključujući i kolege, kao i novinare.

Učesnicima se prvo obratila dr Marina Jovićević, pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije zadužena sa evropske integracije. Ona je rekla da je istoija razgvoja EU obeležena krzama, ali da je svaka kriza rešavana prelaskom na viši nivo integracije. Ona je naglasila da današnji talas populizma nije ozbiljno ugrozio EU, i da se umesto toga ide ka redefinisanju karatkera evropskih integracija, sa konceptom Evrope u više brzina. Posle pozdravne reči direktora Instituta za evropske studije, Miše Đurkovića, te organizatora konferencije (Goran Nikolić), uvodno izlaganje u okviru prvog panela (Osnovni uzroci ‘sekularne stagnacije’ privreda EU, koji je moderisao Miroslav Prokopijević) imao je Boris Begović. Tema je bila: Uspon i pad evropskog privrednog rasta. Begović je ukazao na ključni problem EU, a to je snažno usporavanje ekonomskog rasta, koje je uzrokovano usporavanjem produktivnosti. Potom se učesnicima obratio Boško Mijatović, sa temom: Evro: Novac bez države. Mijatović je obradio po njemu ključni problem EU danas, a to je nepostojanje fiskalne unije, što preti da uruši i monetarnu uniju. Miroslav Prokopijević, u radu: Šta je ključni ekonomski problem EU, je potencirao stagnaciju Evrope, koja je najsporije rastući region sveta (BDP 1961-2015. je rastao samo 2,7% prosečno godišnje; dok je stopa rasta EU 2009-2015. bila tek 0,9%). Pored toga, napomenuo je da tokom nekoliko decenija (od 1960-ih do danas) relativni udeo EU u svetskoj proizvodnji, trgovini i investicijama praktično prepolovio. Potom je izlaganje imao Vladimir Ristanović, koji je obradio temu: Anomalije tržišta EU.

Nakon diskusije usledio je drugi panel: Strukturna analiza i perspektive privrednog rasta ekonomija EU (moderator: Goran Nikolić). Prvo izlaganje imao je Miroslav Zdravković sa istraživanjem: Opadanje relativnog značaja EU u svetskoj ekonomiji. Zdravković je, koristeći brojne podatke i grafikone, plastično pokazao višedecenijski trend smanjivanja globalnog značaja EU kada je u pitanju ukupna svetska proizvodnja, investicije ili međunarodna trgovina. Mihail Lobanov (koautorstvo sa Jelenom Zvezdanović Lobanovom) je predstavio temu: “Rezultati strukturne transformacije industrije zemalja CIE i JIE u periodu 1990-2015. godine“. Analizirani su modaliteti strukturnih promena nekadašnjih socijalističkih zemalja, sa akcentom na uspešne modele, poput onog u Češkoj ili Poljskoj. Ivan Nikolić je prikazao istraživanje: Komparativna analiza uključivanja sive ekonomije u BDP: EU i Srbija. Ključni nalaz je veoma značajan za kreatore domaće ekonomske politike a to je da je naš BDP znatno potcenjen, verovatno za desetinu. Potom je predavanje imao Marko Malović (‘Klinička slika krize u Evrozoni: Ima li osnova za optimizam?). Malović je ukazao na monetarne probleme Evrozone, i njenu lošu perspektivu ako se ne preduzmu reforme poput finalizovanja bankarske unije. Posle Slobodana Zečevića, koji je obradio temu ekonomskog federalizma EU (od samog nastanka te supranacionalne organizacije), poslednji se prisutnima obratio organizator konferencije, u ime Instituta za evropske studije, Goran Nikolić. Tema je bila: Aktuelni ekonomski indikatori i perspektive rasta ekonomija Evrozone i EU. Nikolić je analizirao ekonomske rezultate u prvoj polovini 2017, koji su istina ohrabrujući, ali i je potencirao i to da je tek prestignut predkrizni nivo (npr. BDP je tek za oko 4% veći nego pre deceniju). Nakon toga je usledila diskusija.

Nadamo se da će ovo posebno izdanje časopisa ”Kultura polisa” imati izvesnog uticaja na javnost, akademsku zajednicu, ali pre svega na državnu adiminsitraciju, koja treba da kreira našu ekonomsku politiku. Ovoj je posebno važno imajući u vidu da je EU naš dominantan ekonomski partner (u svim ključnim relacijama, od robne i razmene usluga, do priliva stranih direktnih investicija, kredita, doznaka i donacija), koji uz to ima rastući uticaj i na kreiranje naše spoljne politike.

SADRŽAJ

Prvi deo:

Osnovni uzroci ‘sekularne stagnacije’ privreda EU

Boris Begović

Uspon i pad evropskog privrednog rasta

Boško Mijatović

Evro: Novac bez države

Miroslav Prokopijević

Šta je ključni ekonomski problem EU?

Vladimir Ristanović

Anomalije tržista EU

Drugi deo:

Strukturna analiza i perspektive privrednog rasta ekonomija EU

Miroslav Zdravković

Opadanje relativnog značaja EU u svetskoj ekonomiji (proizvodnja, investicije i spoljna trgovina)

Mihail Lobanov i Jelena Zvezdanović Lobanova

Rezultati strukturne transformacije industrije zemalja CIE i JIE u periodu 1990-2015. godine

Ivan Nikolić

Komparativna analiza uključivanja sive ekonomije u BDP: EU i Srbija

Marko Malović

Klinička slika krize u Evrozoni: ima li osnova za optimizam?

Slobodan Zečević

Ekonomski federalizam EU

Goran Nikolić

Aktuelni ekonomski indikatori i perspektive rasta ekonomija evrozone (EU)

THE CONTENT

The first part:

The main causes of “secular stagnation’ of the EU economy

Boris Begovic

The rise and fall of European economic growth

Bosko Mijatović

The Euro – A Currency without a State

Miroslav Prokopijevic

What is the key economic problem of the EU?

Vladimir Ristanovic

Anomalies of the EU market

The second part:

Structural analysis and perspectives of economic growth of the EU economy

Miroslav Zdravkovic

The decline of the relative importance of the EU in the global economy (production, investment and foreign trade)

Mikhail Lobanov & Jelena Zvezdanović Lobanova

The results of structural transformation of industry in CEE and SEE countries in 1990-2015

Ivan Nikolic

Comparative analysis of the inclusion of of underground economy in GDP: the EU and Serbia

Marko Malovic

The clinical picture of the Eurozone crisis: whether there are grounds for optimism?

Slobodan Zecevic

Economic federalism of the EU

Goran Nikolić

The current economic indicators and growth prospects of the euro zone economy (EU)

 

Preuzeto iz posebnog izdanja K. Polisa broj 2, za 2017. godinu.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here