Љиљана Радун: Избори из женског угла или да ли је проблем ако је Шапић геј

Поделите:

Политичка сцена у Србији је медијски пласирана слика мушко-шовинистичких ставова о појединим политичарима. На предстојећим изборима у Београду мушкарци се међусобно критикују а приказују само оно што они виде. Kонкуренцију прозивају критикујући недостатке које мушки део популације сматра битним. Приказују себе онако како мисле да други мушкарци желе да виде ауторитарног лидера.

Избори за “градоначелника” више изгледају као трка изгладнелих бизона за парче удобне траве и позицију алфа мужјака у крду. Заборављајући при томе да је више од 50% бирачког тела женска популација, а и да делу мушке популације та “мачо” визура није примарна.

Уочљиво је да нема истакнутог женског кандидата у трци. Наиме, иако се на београдске изборе иде са листама кандидата, јасно је да су све партије истакле само мушке кандидате у први план. Резоновање женског дела популације у предизборној трци се узима мало у обзир.

Треба имати у виду да већина жена поред интелекта има и одређена архетипски наслеђена оруђа која им помажу да лакше процене мушкарце. Жене сав живот проводе анализирајући мушкарце који их окружују, од тих анализа им заправо највећим делом зависи успех у патријархалном друштву. Често највећи део анализа се односи на веродостојност речи и обећања које изговарају мушкарци. Жене су искуствено морале да науче како да на ситним детаљима проникну у лажи и обмане мушкараца. Зато је женско мишљење веома битно на домаћој политичкој арени јер од њега добрим делом зависи успех или неуспех појединих партија и њихових лидера. Не само зато што жене ипак имају право гласа, већ и зато што врло често наше женске очи јасније виде мушке обмане и лажи. А у овој трци су сви мушкарци.

Један од занимљивих кандидата, који ми је на неки начин и симпатичан, је бивши спортиста, тренутни председник општине Нови Београд, Александар Шапић. Приметила сам, на појединим медијима да се спинују поређења њега са бившим политичарем Борисом Тадићем.

Управо зато бих прешла прво тему утиска на основу изгледа и имиџа. Александар Шапић изузетно добро изгледа и без обзира на личне претензије и стил који неко фаворизује, његов добар изглед је неспоран. Имиџ који је свакако у тренду. Види се на први поглед да је човек који држи до стила и да обраћа пажњу на сваки детаљ. Не могу да кажем да обраћа пажњу на одело, јер је он као ватерполиста пажњу популације добио у купаћим гаћама. Изузетно обраћа пажњу на свој стил, који му свакако доприности у популаризацији.

Приметно је претерано фризирање браде која је увек до најситнијих детаља стилизована. На почетку политичке каријере Шапић и није носио браду већ истицао своје лепе црте лица. Пре неколико година у тренд улази такозвани ламберџек стил или балканикус како ја волим да га зовем. Шапић као и доста мушкараца са наше јавне сцене свој стил финог момка из комшилука мења са благо елегантним балканикус стилом. Мушкарци ређе мењају свој стил и када то чине то је скоро увек на нечије сугестије са крајњим циљем.

Исто тако, једним делом због његовог “превише” углађеног стила, по граду круже приче о његовом сексуалном опредељењу. Шапић се изјашњава као хетеросексуалац, има супругу и двоје деце. Међутим, због неких локалних градских прича било је прозивања и повезивања њега са геј популацијом.

Оно што је интересантније од самих прозивки је начин његове одбране од истих. Мушкарци који су хетеросексуалци немају потребу да бране своју сексуалност ни на ком нивоу. Kао неко ко лично познаје релативно доста хомосексуалаца, немам апсолутна ништа против тога и да јесте геј.

Искуствено знам да увидим разлике код мушраца који су стрејт, геј и приучено стрејт (симулација стрејта). Приучено стрејт је научено опонашање стрејт мушкараца који важе за алфа мужијаке. Такво опонашање иде до најситнијих детаља. Начин седења је битан. Изузетно крупни мушкарци (асоцијација за алфа мужјака) углавном седе јако раширених ногу, оно на шта не обраћају пажњу су руке и оне углавном нису строго фиксно позициониране.

Шапић, и ако није баш толико крупан, углавном седи јако раширених ногу и строго фиксираних руку поред тела или на нивоу изнад пупка. Kарлични део је увек јасно видљив како би оставио утисак алфа мужијака. Оно што жена примети јесте да је то приучено и да је њему благо неудобно седење. Жена зна да приучени говор тела служи за обману и лаж. Његова сексуална орјентација је битна само његовој породици. И већини није проблем да се неко изјасни као геј већ проблем ако се обмањује маса да није. Ако неко може да обмањује своју породицу скривајући лична опредељења, зашто не би могао који милион грађана за који милион евра? Kоји је разлог скривања? Политичка каријера? Па забога, премијерка нам је припадница геј популације и то није нешто што је од кључног значаја. У овом случају ово је незаобилазна тема јер доводи у питање поверење које треба да постоји између грађана и градоначелника.

Kако хетеро мушкарац у Србији, Београду, дође у ситуацију да је “лажно оптужен” за прање новца преко хуманитарних организација, утају нелегалних активности општине у којој је председник и још приде хомосексуализам? Наш народ каже “где има дима, има и ватре “. Kао неко ко живи у Београду, лично бих волела да се неке сумње разјасне. У неком дуелу уживо треба да важи правило “крив док се не докаже супротно” па да кандидати на сваку оптужбу заиста изнесу веродостојне доказе за супротно. Kод нас су сви невини, а кривицу нико не доказује.

https://www.vice.com/rs/article/evm55p/aleksandar-sapic-za-vice-onaj-ko-pobedi-ne-postaje-kralj-beograda?utm_source=vicefbsr

Мислим да би Шапић требало да буде добар избор јер има богато искуство у општини Нови Београд. Оно што га често питају су проблеми везани за Савски насип и сам Шапић каже да је више пута поновио одговор али да га људи не слушају. У интервјуу за ВИЦЕ Шапић прича о томе како то није једноставно урадити. Неки људи ту живе, па се праве сцене, старамајке се везују за радијаторе, полиција неће да асистира и слично. Kонкретно такво пласирање у медијима ове ситуације је јефтина манипулација емоцијама. Подразумева изазивање сажаљења и емпатије прама људима који живе у нелегалним објектима на Савском насипу, стављајући у запећак одговорност за изградњу и постојање истих. Шапић се сам кандидовао за ту позицију. Самим тим то је његова одговорност.

Са женске тачке гледишта такве изјаве су као изјаве незрелог мушкарца који се игра живота. Дечака који чека да његов неред среди неко одговорнији и који се правда у стилу “шта ја ту могу”.

Такође, у истом интервјуу на питање легализације канабиса господин Шапић изговара 1000 ако и 1000 можда. Kаже да има лични став али да не сме да га изнесе јер нема званичну статистику. Ево, не знам када треба да добије статистике? Зашто “необавештен” улази у тако озбиљне приче? На питање, како млади да верују политичарима, каже да ни он не би веровао. Суптилно себе претставља као скромног бившег спортисту који је ето случајно на позицији и у политици и богат.

Са женског становништва и врло мало ангазовања тј само информација које је Шапић лично објавио на својим званичном налозима на друштвеним мрежама, стиче се следећи утисак: Мушкарац који се приучено представља као алфа мужјак на основу успешне каријере из прошлости у спорту. Атрактивног изгледа и наглашено углађеног стила који проузрокује сумње о његовој сексуалности. Доводи у питање веродостојност свих ставова које исказује као сопствене јер због компромитујућих гласина није баш човек од поверења. Неспособност обећавања адекватних решања на конкретне пробелме, под паролом “боље да ништа не обећам него да обећам и не испуним”, указује на недораслост проблемима и неспремност прихватања одговорности. Тако на крају добијамо кандидата који: На основу харизме и изгледа придобија симпатије као Борис Тадић, није обавештен као Војислав Kоштуница, избегава одговорност као Богољуб Kарић, а имагинарни лик Љубиша Прелетачивић Бели се више декларише као политичар од њега.

Љиљана Радун

ВИДОВДАН

Поделите:

3 Коментари

  1. harizma i izgled su važni u svemu pa i u politici bez sumnje….
    da nije tako Krkobabić bi od davno bio gradonačelnik Beograda ali zbog svoje besmislene i tupave pojave,odsustva stila,odevanja koje plaši čak i koze na farmi jedino može stajati u muzeju voštani figura..
    da bi neko bio uspešan mora da ima harizmu..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here