Лорна Штрбац: Београд-Приштина (Други квартал 2020. године )

Поделите:

 

Почетак 2020. године обележен је са неколико турбулентних догађаја које ће имати дугорочне консеквенце на глобалном нивоу:1. Крајем децембра 2020. године  дошло је до новог таласа избеглица из Сирије након борбе у Идлибу. Турска је запретила ЕУ и Грчкој да ће отворити своје границе и пустити мигранте да крену ка западној Европи;2. Светска здравствена организација је 30.01.2020. године због ширења Ковида-19 увела ванредно стање на глобалном нивоу; 3. Крајем јануара 2020. године НАТО је најавио војну вежбу заказану за април и мај 2020. године- ”Бранилац Европе-2020”; 4. Светска здравствена организација је 11.03.2020. године прогласила пандемију;5. Генерални секретар УН-а  Антонио Гутереш упутио је  апел свим земљама у којима се одвијају војни сукоби на моментални прекид сукоба због угрожености здравља становништва на глобалном новоу.

У Републици Србији је 15.03.2020. године уведено ванредно стање и следствено томе приоритет државне политике је од тада одбрана и заштита здравља становништва. На окупираном делу Републике Србије, на Косову и Метохији, након конституисања  владе Аљбина Куртија настала је хаотична ситуација. Узроци те хаотичности и нестабилности су: 1. Неколико година успеха које је, на међународном плану, имала лажна држава Косово  непосредно после проглашења независности 17.02.2008. године. дошле су године током којих се погоршава положај Косова, односно, зауставља талас признавања  независности;2. Заустављање таласа признавања Косова, као и отпризнавање од стране оних држава,чланица УН-а, које су ту независност претходно признале, детерминисало је делегитимацију политичког система Косова, као и делегитимацију свих политичких странака,  јер се у корену легитимитета, и система и странака, налази теза да је независност Косова и Метохије реалност;3. Становништво Косова суочило се с чињеницом да, након скоро дводеценијског финансијског помагања и добијања разних облика подршке и помоћи, Косово је и даље економски неразвијено, а по речима оних који тамо живе, оно је легло корупције и организованог криминала.

Боља позиција Београда, протеклих година, у односу на позицију Приштине, огледа се у следећем:1. Србија није до сада признала независност Косова;2. Београд је постигао успех у кампањи отпризнавања независности Косова;3. Српска власт је, током претходних година, побољшала односе с Сједињеним Државама, Кином, истивремено задржала и сачувала савезништво с Народном Републиком Кином и Руском Федерацијом.

Током прва три месеца 2020. године, у Приштини, за време кратког периода Владе Аљбина Куртија, однос Косова и Сједињених Држава се погоршао. Прво, неколико пута су дошле вести из Сједињених Држава да она неће наставити да подржава корумпирани систем у Приштини и мафијашке политичаре:Друго, Сједињене државе су више пута настојале да убеде тадашњег премијера лажне државе Косова да укину таксе на робу из централне Србије и БиХ без мера реципроцитета. Треће, упркос обећању и договору постигнутим с Ричардом Гренелом да ће таксе бити укинуте без мера рецупроцитета, те мере су ипак захтеване до пада владе Аљбина Куртија. Четврто, дошло је до још једног неспоразума или сукоба између Ричарда Гренела, тада Директора националне обавештајне службе Сједињених држава и Аљбина Куртија: Аљбин Курти је тврдио да постоје мапе о размени територија, док је Ричард Гренел тврдио да те мапе не постоје нити их је он икада видео. Тек касније, јуна 2020. године Ричард Гренел је изјавио да идеја о мапи долази од Џона Болтона- бившег саветника за националну безбедност Сједињних Држава. Сав овај хаос у Приштини завршен је падом владе Аљбина Куртија, с једне стране, и с најавом нове рунде преговора и дијалога између Београда и Приштине, с друге стране.

Шта се дешавало током другог квартала 2020. године у Београду и Приштини, и на релацији Београд-Приштина?

Регионална група континенталне Европе је 20.04.2020. године гласала је за добијање независности енергетског система Косова. Приштинска власт је 02.12.2019. године у Тирани потписала уговор с Албанијом  уз сагласност с ЕТНОСО, о успостављању заједничког енергетског система Косова и Албаније-КОСТТ и ОСТТ, који је у априлу 2020. године  ступио на снагу. (видети:  https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/5/ekonomija/3929038/hajdari-kosovo-dobija-energetsku-nezavisnost.html             и :  http://www.politika.rs/sr/clanak/452739/Od-29-zemalja-22-glasale-da-Kosovo-ne-bude-vise-u-sastavu-EMS  ) Током априла, тачније 24.04.2020. године саопштено је да је Специјално тужилаштво у Хагу подигло прве оптужнице за злочине учињене од стране ОВК, али да имена оптужених још не могу да буду саопштена.  Између Демократског савеза Косово и Алијансе за будућност ( Иса Мустафа и Рамуш Харадинај)  потписан је 29.04.2020. године споразум о коалиционој влади на чијем челу ће бити доктор економских наука Авдулах Хоти. ( видети: https://rs.sputniknews.com/politika/202004291122462872-haradinaj-i-mustafa-potpisali-sporazum-hoti-novi-premijer/)

Занимљиво је да се као индикатор промењеног односа Сједињених Држава према Косову и Метохији може навести и текст који се  22.04.2020.године појавио у Вашингтон Тајмсу, а чији је аутор Мајкл Велер- аналитичар из Центра за безбедносну политику у Вашингтону. У том ауторском тексту он износи мишљење да је рат на Косову 1999. године био рат против хришћанских Срба који је добио америчку подршку за протеривање Срба захваљујући Енгеловом лобирању у америчком Комитету за спољне послове. У Сједињеним Државама су многи званичници ОВК сматрали исламистичком терористичком групом, али Енгел се није слагао с тим. По мишљењу овог аналитичара из Вашингтона, Трамп покушава да извуче Сједињене Државе из косовског хаоса, а само Косово сматра стратешки небитним у поређењу с Србијом, која је, по његовом мишљењу, далеко геополитички значајнији простор за САД, с обзиром да повезује југоисточну Европу и централну Европу. (видети: (https://www.washingtontimes.com/news/2020/apr/22/let-bill-clintons-failed-kosovo-strategy-wither-am/)

Током маја 2020. године, тачније 09.05.2020. године, у листу Политика објављен је интервју с  амбасадором  Русије у Србији-Александром Боцан-Харченком, под насловом ” Резолуција 1244 треба да буде замењена новом” (видети: http://www.politika.rs/scc/clanak/453804/Rezolucija-1244-treba-da-bude-zamenjena-novom) У том интервјуу, Александар Боцан Харченко, износи мишљење да се решавање косовског питања мора водити у прихватљивом  међународном правном оквиру , на основу Резолуције СБ УН 1244, и треба да има прихваљиву форму и садржај. Расплет косовског питања треба да буде резултат баланса узајамних интереса, компромиса, на основу међународног права, без наметања временских оквира. Даље, дефинитивно решење косовског питања било би утврђено у Савету Безбедности УН уз доношење нове резолуције која би заменила Резолуцију  СБ УН 1244.

Рецепцију (и перцепцију из које су изведени погрешни закључци) овог интервјуа детерминисао је сам наслов. Због наслова изведен је погрешан закључак да се Руска Федерација залаже за напуштање Резолуције СБ УН 1244 и доношење нове. Дилеме су касније решене с неколико текстова наших аналитичара који су појаснили став Руске Федерације, иначе познат одавно, да Русија не признаје независност Косова, и да је за њу прихватљиво свако решење које је прихватљиво за саму Србију. На пример, Драгомир Анђелковић у листу Политика, у колумни ” Кристално јасан став Русије о Косову”, каже: ”Александар Боцан-Харченко је истакао да се до компромиса може доћи само на нивоу ОУН, те да он неизоставно мора да буде потврђен новом резолуцијом Савета безбедности (поштовање међународног права). До тада, Русија је јасна, нико нема основ ни да се нада да ће престати да важи Резолуција 1244, што је за нас гарант да албанско-косовска страна и њени западни промотери неће моћи да истерају све што желе. Да им поменута резолуција није проблематична, не би се толико упињали да она буде анулирана. Москва то пре постизања за Србе прихватљивог аранжмана неће допустити, али је, као што је прошле године рекао и сам Путин, спремна да подржи компромисна решења за косовски проблем. Шта је ту нејасно? (видети: http://www.politika.rs/scc/clanak/453968/Pogledi/Kristalno-jasan-stav-Rusije-o-Kosovu)  И сам Александар Боцан-Харченко је касније  ( 09.06.2020. године у)  изјавио да је повратак на Резолуцију 1244, која је утемељена на међународном праву и територијалном интегритету Србије,  основ и пут за решење Косовског питања. Но, она је, по његовом мишљењу, пала у заборав, и он то сматра извором нестабиилности у региону. (видети: http://www.politika.rs/scc/clanak/455777/Bocan-Harcenko-Povratak-na-Rezoluciju-1244-najbolji-put-za-KiM)

У Приштини је 03.06.2020. године изгласана нова влада. Премијер нове владе је Авдулах Хоти, а у влади је 16 министара и 4 потпредседника. По речима Хотија, приоритети нове приштинске власти су борба провид Ковида-19, економски опоравак, борба против корупције и организованог криминала,и наставак дијалога с Београдом. Авдулах Хоти је најавио оснивање специјалног савета за дијалог са Београдом, чији би циљ био наставак дијалога са Београдом до коначног решења. Авдулах Хоти истиче да је његов захтев Србији- признање независности Косова. Такав став новог премијера лажне државе Косово аутоматски представља опструирање будућих дијалога и преговора с Београдом, уз посредовање ЕУ и САД, јер је јасно да такав захтев од стране Београда неће бити испуњен.

Ричард Гренел је 02.06.2020. године дао оставку на место америчког амбасадора у Немачкој, а на месту директора националне обавештајне службе Сједињених Држава га је 25 .05.2020. године  заменио Џон Ретклиф. Као специјални изасланик Доналда Трампа за односе Београд- Приштина, током маја и јуна је више пута изјавио да се залаже за наставак дијалога Београда и Приштине уз инсистирање на економским питањима, а не политичким. Сусрет Александра Вучића и Хашима Тачија планиран је за Видовдан 2020. године у Вашингтону. До овог састанка није дошло због отказивања лета за Вашингтон од стране Хашима Тачија против којег је подигнута оптужница за злочине од стране Специјалног тужилаштва у Хагу. Због подизања оптужнице, Авдулах Хоти, такође, отказује посету Вашингтону, а Еди Рама 29.06.2020. године долази у хитну посету Приштину. Неколико дана касније Авдулах Хоти узвраћа посету Албанији, где Еди Рама исказује своју подршку независности Косова.

Посебно је значајна изјава Марије Захарове, портпаролке Министарства спољних послова Руске Федерације. По Марији Захаровој, подизање оптужнице против председника самопроглашене републике Косово доказује неоснованост такозване косовске државности. (видети: https://rs-lat.sputniknews.com/rusija/202007021122914907-moskva-optuznica-protiv-tacija-dokazuje-neosnovanost-takozvane-kosovske-drzavnosti/)

Ричард Гренел, у вези косовског питања предложио је током јуна 2020. године специфично решење. У мају 1980. године, Кина је Шенжен уврстила у категорију специјалне економске зоне (СЕЗ) створена да буде експериментално поље практиковања тржишног капитализма унутар заједнице дефинисане идејама социјализма и карактеристикама кинеског политичког система. По мишљењу Гренела, такав кинески модел као решење за Косово, у основи би био економска унија Косова и Србије.

На видео самиту у Паризу 10.07.2020. године, на којем су учествовали председник Француске Емануел Макрон, немачка канцеларка Ангела Меркел, председник Србије Алкесандар Вучић и Авдулах Хоти, Жозеп Борел и Мирослав Лајчак,  албанска страна је, по речима Вучића, изнела своје максималистичке захтеве:1. очување територијалног интегритета Косова;2. очување Устава и уставне организације Косова;3. трајно узајамно признање;4.ћланство у Уједињеним нацијама;5.признање независности Косова од свих европских земаља. (Видети: http://www.politika.rs/scc/clanak/458090/Pristina-na-video-samitu-iznela-svoj-spisak-zelja).  Посредници преговарања; Немачка и Француска, од Србије су захтевали да дијалог буде дефинисан као дијалог Србије и Косова, а не Београда и Приштине, што није смислено, имајући у виду да је Косово, окупирани део  Републике Србије. Ултиматум Србији, још један је доказ, да албанска страна не жели дијалог и преговор, компромис, него, супротно наставак конфликата и сукоба с Србима у будућности. Имајући у виду сложеност ситуације на глобалном нивоу, коју ће у будућности карактерисати редефинисање система глобалне економије, као и динамичне  интернационалне односе које ће водити ка разним облицима редистрибуирања моћи на глобалном нивоу,  оваква албанска позиција може се сматрати наивношћу. Другим речима, албанска страна као да није приметила колико је свет промењен у односу на констелацију током прве деценије 20. века.

Следећи сусрет Александра Вучића, Авдулаха Хотија, планиран је за 12.07.2020. године уз посредовање Мирослава Лајчака и Жозепа Борела. Но, овај сусрет је одложен за 16. 07.2020. године и он ће бити  одржан у Бриселу.

На крају, поново морамо да нагласимо да је став Срба непромењен. Срби не пристају на признање независности Косова и Метохије, залажу се за реинтегрисање Косова у поредак Републике Србије, око тог става су уједињени (та уједињеност око косовског питања не чуди имајући у виду да у српском менталитету не постоји склоност поделама и антагонизмима), али су, истовремено, отворени за дијалог и преговарање, без наметања временских оквира, како је то рекао  амбасадор Руске Федерације у Републици Србији  Александар Боцан-Харченко. Уколико албанска страна остане на својим позицијама, вероватно је прекидање дијалога и преговора или њихово одлагање за неки наредни период.

 

Лорна Штрбац

 

 

 

 

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here