Лорна Штрбац: Литије у Црној Гори – протест Срба чији се глас није чуо

Поделите:

Литије у Црној Гори су показале да у тој држави, која је вероватно из утилитарних разлога,  9.октобра 2008. године признала независност Косова, данас постоји већина становништва која нема никакву дилему у вези своје етничке и верске припадности. Начин на који су Срби у Црној Гори демонстрирали и артикулисали свој идентитет је  више него импресиван. Иако су литије настале после страначких сукоба око Предлога закона о слободи вероисповести у Скупштини Црне Горе, учесници литија  суштински нису стали иза политичких парола и политичких  странака. Они су стали уз крст и иконе. За своја окупљања поред манастира и српских православних цркви није им требао превоз. Ни аутобуси, ни скупи аутомобили. Пешачили су  да би, после километара пешачења, стигли до манастира и храмова, симбола онога што они јесу.А јесу Срби и верници Српске православне цркве.

То су Срби чији се глас није чуо када се одвајала Црна Гора од Србије, ни када је Црна Гора признавала независност Косова,  нити 90-тих година, када су неки црногорци у  Београду,   тврдили да је Србија окупирала Црну Гору.

Има нечег савршеног у овим окупљањима.  Почела су 29. децембра 2019. године, након усвајања Закона о слободи вероисповести 27. децембра 2019. године у Скупштини Црне Горе, којег је Мило Ђукановић 28. децембра 2019. године потписао. Протест против усвојеног закона организован је, после усвајања истог тог закона,  у Бијелом Пољу, Никшићу и Подгорици, затим у Беранима, Бару, Улцињу, Херцег Новом, Колашину, Даниловграду, Мојковцу, Кучима,итд. Иако је протест организован против  Закона о слободи вероиспоести, ипак  он није само то. Нити је то само протест против Миле Ђукановића. Та масовна окупљања, која су почела током последњих дана децембра 2019. године, су више од тога. Као што је речима тешко објаснити и описати ону поруку коју је пренела, својим плачом, мајка ухапшеног младића у Црној Гори, тако је тешко и објаснити поруке које својим окупљањима, четвртком и недељом, шаљу учесници ових скупова.

То није средњевековни покрет. Нити је то покрет против секуларности државе. То је протест, у форми литија, Срба свесних свог порекла, као и значаја Српске православне цркве у одржавању  и чувању српског идентитета кроз векове. То је протест људи  свесних свог идентитета и  своје припадности.То је покрет, у којем и кроз којег, његови учесници показују ону праву част и честитост.То је демонстрација слоге и заједништва људи који, тако заједно окупљени на литијама, пешачењем по снегу, киши, говоре и кажу не даљем порицању њиховог верског и националног идентитета. То су окупљања људи који кроз заједничке литије одговарају на питање да ли у животу и историји побеђује добро или зло. Пешачећи иза крста и икона, иза свештеника и владика, они јасно одговарају на то питање. Они кажу не злу, у ма ком облику се оно појавило. Они јасно кажу да добро побеђује зло.  Сабирајући се око цркви и православних храмова, они се молитвом и вером у Бога, боре против поретка који их понижава, пориче.

То је  протест оних који се окрећу Српској православној цркви јер су изгубили поверење у све  однарођене институције. То је одбацивање идеје да Косово није српско. То је одбацивање хејтерске психологије, мржње, зависти и безобразлука који харају овим просторима, уништавајући све добро и племенито до те мере да се ни у једном облику било какво добро или племенито, не сме појавити. То није увод у нови рат на Балкану. То је мирно демонстрирање отпора било ком облику насиља. Односно, то је демонстрација самог мира. Те литије су одричан одговор дезинтеграцији српског народа. Оне су одричан одговор онима који покушавају да ослабе Српску православну цркву изнутра. Оне су и и једно велико не међусобном свађању владика, онима који те свађе подстичу, као и онима који тенденциозно нарушавају ауторитет Српске православне цркве.

И на крају да споменемо како су Његова Светост Патријарх српски г.  Иринеј и  Митрополит црногорско’приморски г. Амфилохије Радовић коментарисали збивања у Црној Гори.. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, после свете литургије одржане 23. фебруара 2020. године, у славу 630 година постојања манастира Тумане, одржао је кратак говор у ком, о литијама у Црној Гори, каже: ”Оно што се дешава данас у Црној Гори, то је заиста једно велико чудо божије. Данас се дигла Црна Гора и она вера која је била гажена и гашена. Проговорила је. Она се разгорела, и народ данас брани светиње своје, и то на један начин  јеванђелски, хришћански начин. То је најбољи начин да се дође до победе, али победе у Господу и  победе добра. Није свака победа добро. Али,  у господу, то је добра победа.Ја се надам да ћемо бранити светиње. Они су намислили, моћници овог света и времена, да узму те светиње од народа и да са њима тргују. Неће то Господ дозволити. Ни Свети Василије, ни Свети Петар Цетињски… Данас је та вера проговорила и оно што каже   велики Његош: Удар нађе искру у камену.”

Амфилохије Радовић „Ови молебни и благословене литије то је нешто јединствено што се данас догађа у свету. Народ масовно излази на молитву Господу, Пресветој Богородици у знаку братске љубави и слободе. Одавно је требало и чекало се да се народ Црне Горе пробуди и да задобије слободу и ослободи се од страха…Први пут после толико времена дух који негује Црква Христова, дух љубави и заједништва, братске слоге и слободе, и страха само пред Богом, а не пред моћницима овога света, се пробудио и то је велики Божији дар“.

Литијама у Црној Гори, њени учесници су, не користећи много речи, пешачећи иза свештеника и владика, с крстом, иконама, црквеним барјацима и  тробојком, рекли много и самима себи, и другима, и србима у Србији и Републици Српској,  сопственој држави, на крају и самој Српској православној цркви. Све оно што је  требало да се каже. Надајмо се, да  ова јасно исказана природа учесника литија и импресивност литија, неће  бити политички злоупотребљена. Хвала Србима из Црне Горе на свим порукама које су нам послали својим пешачењем, сабирањем у храмовима и заједничким молитвама. Они су нам узор и инспирација у овим тешким и депресивним временима за српски народ.

Лорна Штрбац

Поделите:

5 Коментари

  1. Мило и Вучјак са Марковићима, Стефановићима и Вулинима неће преварити и намамити народ сендвичима, парама, ни превозом аутобусима, нити другим услугама на терет народа.
    Живеће наш народ, Бог га поживео.

  2. Sretene, ne znam zašto se organizovan prevoz autobusima prigavara ili spočitava samo SNS-u, kada su sve političke stranke,oduvek, organizovale prevoz za svoje članove i pristalice na značajnije mitinge i skupove tokom izbornih kampanja. Priča o sendvičima je glupa fora. SNS izbore 2012. nije dobio sendvičima, nego odgovorom kojeg je dao na legitimacijsku krizu koja je još 2008. bila očigledna. Ljudi više nisu podržavali, iz raznih razloga, prethodnu vlast, kao što ih, po mom mišljenju ne podržavaju ni danas. To su krajem 2019. i početkom2020. pokazali protesti. Uzgred, na te proteste, Stefanović, kojeg spominjete, nije izveo policiju na ulicu, to jest nije okrenuo policiju protiv protestanata.

  3. Kad je reč o Crnoj Gori, ovi protesti, koji traju već skoro puna dva meseca, su poseban fenomen. Politički sukobi jesu u suštini tih protesta i litija, ali se u njima nalazi nešto više od toga. Učesnici litija su simboličkim putem toliko toga rekli o sebi, o državi, o onome u šta veruju,o istoriji, o svom poreklu, o svom položaju i životu, o politici itd. Tu je stvoren čitav mozaik značenja i poruka,koje iako imaju delimično i političku pozadinu, ipak nadilaze tu političku pozadinu.U tekstu sam napisala da tu ima nečeg savršenog. E,sad, to što naspram te savršenosti stoje veoma nesavršeni raznorazni politčari, to je posebna priča.

Оставите одговор на Aleksandra Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here